logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: stomatolog    2.963 пута прочитано    Датум: 31.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

BeskućnikMnogi gradjani ce Novu godinu docekati na nekom od gradskih trgova sirom Srbije. Uz zvuke dobre muzike i jos boljeg slavljenickog raspolozenja mnogima ce docek Nove 2008.godine biti jedan od najlepsih.

Hladnoca,sneg i vetar ce te veceri biti manje primetan problem. Beskucnici ili skitnice kako sami sebe nazivaju ne misle tako.

-Samo da i ova zima bude blaga kao prosla inace necu moci da izdrzim u ovom automobilu.Hladno je i duva sa svih strana-kaze Marko Toskovic, najpoznatiji beskucnik u Aleksincu.

Marko vec 4 godine zivi u napustenom automobile pored gradskog Sup-a u Aleksincu.

-Nisam imao gde. Zivot u aleksinackom domu za decu bez roditelja je bio nepodnosljiv.Tukli su me stariji domci, upravnici isterivali i slali u psihijatrijske bolnice od Toponice do Kovina preko Laze Lazarevic.Lekari su govorili da sam normalan ali vaspitno zapusten. Ja sam od vaspitaca trazio da me nauce da nesto radim, da budem sposoban za samostalan zivot ali…

Napunio je 18 godina, novembra ove godine. Tog dana za drzavne organe Srbije Marko je postao zbrinut slucaj.,,

Odgojili,, su ga do 68kg tezime i 178 cm visine. Platili su mu taksu za licnu kartu u kojoj pise adresa stanovanja Sumatovacka 17 i prepustili ga Bozijoj volji.

Iako godinama niko ne brine o njemu on pokusava da prezivi.

-Zickam za hranu, cigarete. Aleksincani znaju da sam posten, ne kradem pa mi daju stare stvari da se obucem. Najgore mi je kad je zima jer nemam gde da se okupam a volim da budem cist iako sam skitnica.

Razgovor nastavljamo u jednom od gradskih kafica gde je Marko maskota. Svi ga poznaju. Da nije dobrih ljudi ni sam ne zna kako bi preziveo.

Leta provodi u Beogradu a zime u Aleksincu.

-Mnogo sam zahvalan Teta Nini Vagner, majci Katarine Rebrace i Sasi Ilicu, fudbaleru Partizana. Pre par godina sam u toku jednog leta dva puta mogao da umrem.Dok sam prosio u Knez Mihajlovoj uhvatila me suncanica , pao sam u nesvest.Teta Nina me je nasla i odvela u bolnicu. Posle me je nedelju dana svakodnevno obilazila.

Drugi put sam zaspao ispod jednog automobile pored Partizanovog stadiona.Bio sam gladan,umoran i pospan pa sam pobego od Sunca pod automobil.Secam se samo da me je neko probudio i odvezao u prihvatiliste.Iz razgovora sa zaposlenima u prihvatilistu sam saznao da je to bio Sasa Ilic. Mnogo sam im zahvalan.

Marko se nada da ce jednog dana stati na noge i da ce imati priliku da im se oduzi.

Razgovor zavrsavamo nakon krace setnje gradom. Marko nas vodi do jedne napustene kuce pored mini deponije u samom centru grada.Planira da prezimi u toj kuci.Polako je sredjuje.Zasad ima samo krevet.

-Pisao sam Tadicu i Velji i Tomi. Sad su izbori pa da mi pomognu. Da mi kupe jednu pec na drva. Ziv se smrzavam svake noci. Spavam u jakni. Pokrijem se sa 3 cebeta ali dzabe, zaledim se od hladnoce.Cim dobijem pec sve ce da mi bude lakse. Mogu da skuvam neko jelo,da operem,stvari da osusim.To tad cu i dalje biti obicna skitnica.

Koliko je samo takvih prica u Srbiji??!! Dolaze dani praznika, setimo se i pomognimo bar jednog beskucnika na svoj nacin.

Nadajmo se da ce i ,,drzava,, uciniti svoj deo obaveza prema svoj deci bez roditelja,da ce ih opismeniti i bar malo osposobiti za zivot na slobodi.

Redakcijski komentar

Pozivamo autora teksta da nam kaže kako može portal i njegovi čitaoci da pomognu Marku Toškoviću. Unapred hvala.

Urednik




2 коментара у вези “Život u napuštenom automobilu”
  1. Tugo moja!

  2. [...] Ja sam Marko Toskovic, rodjen 1990.godine. Ziveo sam u domovima za nezbrinutu decu. Poslednjih 6 godina zivim na ulici. Spavam u napustenom automobilu. I na plus 30 i na minus 10 ja sapavam u napustenim kolima. Zbog toga sto nisam imao licnu kartu i sto sam bio prosjak, osudjivan sam 2 puta na po 20 dana zatvora. Robijao sam u Padinskoj skeli i KPD Nis. O tome su pisale novine:ALO, Politika, V.Novosti itd O meni su pisali na: http://www.novinar.de/2007/12/31/zivot-u-napustenom-automobilu.html O meni je sniman dokumentarni film mozete da ga pogledate na http://www.youtube.com/watch?v=SFQAJCTi-SM O tome je bio emitovan i prilog na B92. http://www.aleksinac.net/?view=lat&action=news&id=toske-zivi-u-starom-automobilu&category=vesti Iz zatvora sam izasao pre 25 dana. Licnu kartu sam izvadio. Ja sam Rom, polupismen i nagluv. Ne kradem. Ne pijem.Ne drogiram se. Trenutno sam u velikoj depresiji. Placem tri puta dnevno, najmanje. Ujutru kad se probudim i dva puta tokom dana, najcesce kad se podsetim majke koja je umrla i kad razmisljam kako cu i od cega da zivim. Lecio sam se kod psihijatra dok sam ziveo u domovima, tada su mi davali lekove od kojih mi je bilo tesko, zato ih i nisam pio. Secam se da su mi prepisali largaktil, anafranil i druge se ne secam. Kad sam pio te lekove isao sam kao zombi, spavao sam po 20 sati. Jedva cekam da izvadim zdravstvenu knjizicu pa da idem kod lekara. Tesko mi je u dusi ai boli me grlo, kasljem i ne mogu nocu da spavam. Zelim da budem zdrav, ozenjen i da nadjem posao. Znam da radim fizicke poslove, da cepam drva, cistim ulice i raznosim kante. Znam lepo da pevam i mnogo dobro igram. Bolje od Dzeja i od Sabana Bajramovica, sto posto. Voleo bih da budem zabavljac na televiziji. Da imam kucu, zenu i decu i kuce i mace i da imam poso i da mi deca ne zive u domovima. Ne volim da prosim ali to cesto radim jer tako obezbedim paklu cigare na dan, jedan burek i jednu kafu, a kad je veliki petak zaradim 1000 dinara, tada ima mnogo ljudi po gradu. Ako neko moze da mi pomogne moze da se javi. Meni je teta Nina mnogo htela da pomogne i pustila me da zivim kod nje i vodila kod lekara ali sam ja tada bio mali i nisam to znao da cenim. Vise sam voleo da idem na zeleznicku stanicu da zickam pare. Sad znam gde sam pogresio i vise tako necu. Meni sve treba ali najvise neka kuca gde bi mogao da zivim. Jedan covek mi je dao da zivim kod njega u supi ali je supa srusena i prokisnjava i mnogo je hladno. Ako neko ma neku staru kamp prikolicu pa da je postavim u cigansku malu pa da tu zivim. Takodje ako neko ima stari dusek, krevet, pec na drva, stari sporet, sve mi to treba ali najvise da mogu negde da zivim, da me ne duva vetar i kisa i sneg. Voleo bih da zivim u Aleksincu, tu mnogo ljudi znam i mnogi me pomazu i tako mi bude lakse. Ako neko ima cerku ili rodjaku takodje bih voleo i da se ozenim,nema veze da li je Srpkinja , Ciganka ili drugo, vazno samo da hoce da me vole i da radi samnom. Moj mobilni je 0618095393 [...]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo