Вести

Svi zna­mo da ni­je­dan fu­tu­ri­sta ni­ka­ko ne mo­že da pred­vi­di bu­duć­nost ze­ma­lja Evrop­ske uni­je u 2008. go­di­ni. Ipak, sa­svim je mo­gu­će prog­no­zi­ra­ti ko­je će dr­ža­ve do­bi­ti naj­vi­še me­dij­ske pa­žnje u 2008. Mo­gli bi­smo čak i ri­zi­ko­va­ti pa na­ga­đa­ti za­što i ka­ko.

Pa haj­de da se la­ti­mo to­ga.

Ir­ska. Su­per za­gre­ja­no tr­ži­šte ne­kret­ni­na unu­tar Kelt­skog ti­gra će pu­ći. Pa šta? Ne bom­bar­du­ju se me­đu­sob­no. Sle­de­ći!

Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja. Ne­i­za­bra­ni, kru­to sa­mo­pra­ved­ni pre­mi­jer iz le­vi­čar­ske stran­ke se bo­ri sa stra­šnim na­sle­đem ame­rič­ke spolj­ne po­li­ti­ke. Do­bro za ne­ki svi­re­pi smeh, kao ka­da gle­da­te bul­do­ga uda­vlje­nog u ka­tra­nu.

Por­tu­gal. Sti­že glo­bal­ni la­nac ka­fe Star­bucks. Por­tu­gal­ci, srk­ni­te ma­lo ka­fe i idi­te na­zad na spa­va­nje.

Špa­ni­ja. Hra­bro na­sta­vlja da re­ša­va ba­skij­ski pro­blem star 5.000 go­di­na.

Fran­cu­ska. Eno ga di­vljak za kor­mi­lom. On je de­sni­čar­ski Ke­ne­di ko­ji za lju­bav­ni­cu ima ita­li­jan­sku gru­pi pop zve­zdu! Ko­ji no­vi­nar ne mo­že da vo­li ovog da­su? Fran­cu­ska štam­pa do­se­že vi­si­ne ne­po­zna­te još od onih iz 1968. go­di­ne!

Bel­gi­ja. Po­ku­ša­va da se po­de­li na dva de­la, što do­vo­di do to­ga da a bu­de još ne­va­žni­ja i ne­in­te­re­sant­ni­ja za iz­ve­šta­va­nje ne­go ka­da je bi­la ce­la i pro­da­va­la čo­ko­la­du.

Ho­lan­di­ja. Du­go­roč­ne in­ve­sti­ci­je cve­ta­ju. Mo­re ne­žno za­plju­sku­je na­si­pe, spo­koj­na pe­sma mor­skih pti­ca, itd.

Ne­mač­ka. Do­sad­na ko­a­li­ci­o­na po­li­ti­ka, ja­ka po­tro­šač­ka po­tra­žnja. Nem­ci će svi ići na go­di­šnji od­mor.

Dan­ska. Vi­še ta­ko­zva­nog „mo­der­nog” na­me­šta­ja.

Šved­ska. Du­ge, mr­zo­volj­ne, ark­tič­ke ti­ši­ne. Led­ni­ci ko­ji se to­pe stra­šnom br­zi­nom dok Šve­đa­ni pre­sta­ju da ko­ri­ste naf­tu.

Ita­li­ja. Iako su oni kli­nič­ki de­pre­siv­ni za ita­li­jan­ske stan­dar­de, uvek se ne­što ne­ču­ve­no de­ša­va u Ita­li­ji. Ne­ka sve, sve vre­me, bu­de Kar­la Bru­ni.

Slo­ve­ni­ja. No­vi Luk­sem­burg.

Austri­ja. Skan­da­lo­zna de­sni­čar­ska frak­ci­ja je ne­slav­no pro­pa­la; po­vra­tak na iz­da­šne dvo­stru­ke por­ci­je šla­ga uz sve.

Ma­đar­ska. Kre­dit­na kri­za či­ta­ve po­pu­la­ci­je ko­ja gru­bo spe­ku­li­še u sva­koj dru­goj va­lu­ti, osim u fo­rin­ti.

Ru­mu­ni­ja. Ogrom­ni ta­las pro­te­ra­nih emi­gra­na­ta iz Ita­li­je ko­ji će oba­ve­zno kod ku­će di­ći ne­ku ga­la­mu.

Bu­gar­ska. Pro­vo­di či­ta­vu 2008. go­di­nu po­ku­ša­va­ju­ći da pro­či­ta evrop­ske uvo­zno-iz­vo­zne ko­dek­se na­pi­sa­ne ne­ći­ri­lič­nim pi­smom.

Grč­ka. Po­ku­ša­va da za­pla­ši Tur­sku dra­ma­tič­nom ku­po­vi­nom ru­ske voj­ne opre­me; u su­šti­ni, Grč­ka bi uči­ni­la sve u po­ku­ša­ju da upla­ši Tur­sku, uklju­ču­ju­ći i to da pred no­vi­na­ri­ma od­gri­ze sop­stve­no obu­ve­no grč­ko sto­pa­lo.

Ki­par. Ko­nač­no pod evrop­skom ži­com i sa­da je za­ga­ran­to­va­no da će bi­ti iz­vor ap­so­lut­nog di­plo­mat­skog, et­nič­kog i eko­nom­skog ha­o­sa, jav­nog skan­da­la ko­ji će pre­ma­ši­ti sva­ku po­de­lje­nu na­ci­ju 20 pu­ta ve­ću od Ki­pra.

Polj­ska. Ve­li­ki po­čet­nik kao „pri­rod­ni li­der No­ve Evro­pe” na­sta­vlja da pro­pa­da pod je­din­stve­no bi­zar­nom i po­sve polj­skom ko­rup­ci­jom i seks skan­da­li­ma. Polj­ski po­li­tič­ki seks skan­da­li su kao seks skan­da­li dru­gih na­ro­da, sa­mo bez sek­se­pi­la.

Esto­ni­ja. Mi­nor­na evrop­ska ze­mlja či­ji će na­pre­dak naj­ve­ro­vat­ni­je bi­ti ugu­šen em­bar­gom na gas ili elek­tron­skim na­pa­di­ma. Ona vr­sta me­sta či­ja te­ri­to­ri­ja u sve­tu mo­ra da se na­cr­ta na ma­pi zbog onih stra­na­ca ko­ji se „če­ška­ju po gla­vi”.

Le­to­ni­ja. Kao Esto­ni­ja, sa­mo ma­nje po­zna­ta.

Li­tva­ni­ja. Kao Le­to­ni­ja, sa­mo do­sad­ni­ja.

Luk­sem­burg. Bo­gat, si­gu­ran, ne­vi­dljiv; u od­re­đe­nom smi­slu, me­sto za ko­jim sva­ka raz­bo­ri­ta evrop­ska ze­mlja te­ži i ko­je ni­kad re­al­no ne­će po­sta­ti.

Brus Ster­ling za Evropa magazin