Вести

Kako bi lepo bilo sesti u ovo praskozorje i napisati jedan predivan clank ili poduzi komentar kako smo mi Srbi koji zivimo van granica maticne zemlje zabelezili visok uspeh, kako smo podkupili, bar jednog od i onako korumptiranih politicara severozapadne hemisvere.

piše Janko Bojić

Da radi za nas interes pod kraj ove godine. Na žalost, suočeni smo sa realnošću da pored korumptiranih politicara i politikologa, imamo Episkopat u kojem je sastavu preko 50% njegovih clanova gore korumpirano nego svi politikolozi i politicari sveta. Pa umesto da sredstva usmerimo u pravom smeru, mi ih, prinudjeni okolnostima, rasipamo sporeci se sa nasim nazovi-episkopima.

Nije samo Dobrijevic rak rana. nisu ni dva brata Djokica, niti jedan Krco, problemi i problematicni. Od najstarijih, i naj takoreci, odgovornijih, nam zlo dolazi. Od onih u koje su se neki ranije takoreci i zaklinjali.

Ujedinjenje koje je potpisao, sada vec tesko oboleli Patrijarh, sa Njv. Preosvestenstvom Irinejem, se vidi da nije u stvari ni bilo ujedinjenje, nego jedna podmukla prevara i zavera protiv, jednog naivnog, i u istinu blagocestivog naroda. Takoreci od prvog dana tog ujedinjenja, (treba procitati clanak u “Frankfurtskim Vestima“, odnosno interviju biskupa kanadskog Djoke, sa Radmilom Loncar, nekoliko dana posle vecanja u Cikagu) druga takozvana federalna, ja bih rekao kriminalna strana, umesto na duhovna, ona kidise na materijalna dobra kako bi ih sebi prigrabila, a duhovna nipodastava i unistava.

Dobrijevic je samo eksponent te prllave politike, i zakulisanih radnji, nekolicine. Pavla, Irineja Backog i Amfilohija Cetinjskog. Njihov rat za osvajanje imovine Novogracanicke Mitropolije trenutno kulminira.

Pre neki dan bila je kao skupstina CSO London, iz Ontarija. Iako mozda danas ovde srpska zajednica broji vise od hiljdu i petstotina clanova, rekose mi da je na tu skupstinu jedva doslo cetrdeset. Lokalni pop je kao najvazniju stvar ponudio neka nova pravila i trazio da se odmah usvoje. Ako su to ona ista pravila sto ih bikup Djoka nudi po Hamiltonu zadnjih godinu ili dve, onda je stvar jasna. Cilj je da se usvoje nekakva njihova pravila koja niti su u skaldu sa ovozemaljskim normama niti pak sa normama koje predvidjaju drevni kanoni. Kazu da je lokalni pop birao sam upravu za sebe, i trazio da se aklamuje.

O kakvom se karakteru radi? Pravo budi receno jednom smo se sreli, i popricali, od cega i danas nosim gorcinu u ustima. Nisam jos ni jednom odslusao njegovu sluzbu, ali sam zbog okolnosti bio prisutan na dve sahrane. Tamo, drzao je on kao posmrtne besede. To nisu bile besede, nego neko naglabanje jednog ispod svakog proseka coveka koji jednu recenicu ne ume da sastavi. Coveka cije obrazovanje nije dostiglo ni nivo polupismenosti. Na sahranama je bilo i onih koji su ipak dostigli izuzetne polozaje u ovom svetu. Bilo je i onih koji pripadaju drugim denominacijama. Kako li su se samo takvi osecali. Mnogi ne govore o tome. Ali ima i onih koji se iscudjavaju. Ovo je samo jedan primer u nizu citavih skandala i neobrazovanosti, grubog primitivizma koji je ispoljeno kroz celokupnu instituciju svestenickog kadra danas u SPC.

Koliko znanja i duhovne obrazovanosti poseduju, dva Djokica, Longin i Maksim, Irinej Dobrijevic, Jovan Mladenovic, Irinej Bulović i ostali Hrizostomi, Amfilohije, i njima slicni. Pogledajmo njihove „duhovne besede“, njihovo ophodjenje i ponasanje, pa onda sami izvedimo zakljucak. Sve je to bedno i primitivno. Neuko i neproduhovljeno.

Takvi nisu u stanju da se civilizivano i hriscanski bore za svoj polozaj, vec naravno silom. Zar to treba nekoga da cudi, sto Dobrijevic preti silom srpskom nacionalnom bicu? Pa on sam kaze da mu je prijatelj najveci srpski nepriajtelj Kolin Paol. A kada Dobrijevic preti silom, treba li se zapitati ko mu je trener u njegovim postupcima. Sigurno nije i Spasitelj, jer on o njemu nista ne zna, i u hriscansku nauku nije upucen. Nije na zalost jedini.

Od kada je hriscanstva i hriscanske crkve, od tada se ne poziva na odluke i rukovodstvo samo jedna grupa. Vec u heiscanskoj, a to u prvom redu znaci istocno pravslavnoj crkvi vernici i svestenstvo se dopunjuju. Drugim recima moraju da rade zajedno. Vernika treba ocuvati, a nevernika treba spasiti i privoleti da se okrene pravoj veri Hriscanskoj. Na to nas uce sveta prtedanja, pa zato i verovatno nam Sveti Apostol Pavle porucuje: “U svemu cu ih zadovoljiti, samo da ih pridobijem”.

Hriscanstvo se ne poziva na silu vec na ljubav i ubedjenje. Ako mi neko kaze da neveruje, ja nisam tu da ga potegnem macem i pesnicom. Ako me neko uvredi zbog mojih shvatanja zato sto sam okrenut Hristu ja nisam tu da ga nasilnicki i pretnjama privolim. Moj je stav sa nevernikom treba raditi, pazljivo i oprezno. Treba mu na jedan ucen nacin staviti do znanja da je upravo pao Sotoni u ruke. Tako sam postupio i u ono jutro kada me je na Novom Beogradu u policijskoj nuncijaturi saslusavao islednik, zato sto sam se podsmevao njegovom vodji koga sam tada nazvao Hromi Dabo. On nemade snage i ucenosti da me ubedjivanjem privoli njegovoj veri. Konstantno mi je pretio. Da ce me premlatiti. Da ce mi rebra polomiti, da ce me ubiti. Moji su mu odovori uivek bili da to svak moze da ucini, ako nista pametnije od toga ne zna. Kada je stvar bila kulminirala do te mere i kada se dželat i zaista pripremao da me pretuce, a mozda i ubije, jer ja sam bio goloruk, ne znam iz kojih me razloga upita:

“A sta je to sto ti bolje od mene znas
– Pa vidis da bi ti odgovorio na tvoje…
– Ja nisam za tebe ti! – izdra se on.
– Dobro ja za vas jesam – uzvratih mirno. Nego da bih odgovorio na vase pitanje trebalo bi da i ja vama uputim jedno pitanje, jer se mi izgleda predpostavljamo ako dozvolite?
– Da cujem!
– Pa vidite, vi rekoste da ne verujete, i da ste totalni ateista?
– Da ja jesam – uzvraca on.
– Da li ste vi clan komunisticke partije?
– Naravno da jesam – jos drskije on uzvraca.
– A zasto?
– Zato sto verujem u partiju i njene ideje.
– Eto prijatelju to je onda znaci vas Bog, jer nema stvora koji ima glavu za razmisljanje da ne veruje..
– Mars napolje, i da te nisam ovde vise nikada video! Izdra se on.

Izasao sam na polje, i vec je Sunce bilo pocelo da nadgreva. Dugo smo se zadrzali ja i islednik. On mene ne ubedi silom a meni se i danas cini da sam ga razumom pobedio. Zato sam cvrsto, i dan danas ubedjen da se posle mog odlaska morao tajno prekrstiti.

Dakle bez upotrebe sile najveca je pobeda. A Dobrijevic silom preti. Onda nije tesko ustanoviti koliko mu je vera jaka. Nije Dobrijevic jedini. Tom se tehnikom sluze i dava brata Djokica, i Longin Krco, i mnogi drugi. Ali ” kome zakon u topuzu lez,i tragovi mu necovjestvom smrde.” Misli li neko da ovi pomenuti znaju sta je Njegos ovom izrekom porucio pokolenjima?

No kako rekoh u Hriscanstvu a tu se podrazumeva i Pravoslavlje ne vlada apsolutizam, nego zbor. Od toga ucenja odstupaju rimokatolicki prozelitarizam, i kojekavi zagovrnici internacionalistickog iredentizma i sovinizma. Zato s pravom Vladika Nikolaj naziva Vatikansku tamnicu crnom internacionalom. Po svim dosadasnjim pisanjima i porukama iz Australije nije tesko zakljuciti, da se po svojim shvatanjima Dobrijevic ne ume okrenuti iskonskom i izvornom Hriscanstvu, nego ucenjima Vatikanske Tamnice. Dobrijevic nije usamljen. Uz njega su i Longin i dva Djokica, i Amfilohije i dva Irineja, nekoliko Hrizostoma. Nekakav Ignatije, Jovan iz Sumadije i…i…i… Mnogo ih ima. Prevelika je i predugacka lista. Svi zajedno skola i kadar bankroptiranog komunističkog režima.

Pored ovakvih koji su za sebe prigrabli apsolutisticku vlast, i pokusavaju da se silom nametnu nije moguce uspostaviti red i harmoniju izmedju vernika i takvoga “Arhipastirstva” i svesteno–monaštva. Jer njih ne interesuje pravo Arhipastirstvo, i Hriscanska nauka koju oni zbog ograniceng intelekta nisu u stanju da prihvate i razumeju. Njih interesuje njihov licni interes i to je sve.

Na zalost situacija nije samo drasticna u Australiji. Katastrofa je prisutna svugde. Kriminal ispod mantije, maloumnost, zloba i pakost, licemerje i malicioznost su odomaceni obicaju medju vecinskim delom svestenstva i svesteno – monastva. Sirom planete tamo gde Srbi zive.

Zato kako god da okrenemo i ma koliko ovo bila zalosna konstatacija, jedini je nacin i spas da se ponovo pribegne osnivanju Slobodne zagranicne SPC. Ne zarad nekih raskolnickih shvatanja. Ne zarad politike kako je to bilo sedesetih, vec zarad spasenja, verujucih dusa.

Nece to ni malo biti lak i jednostavan process. Nece iz mnogih razloga. Treba početi sve iz pocetka, ponovo od nulte tacke, tako reci. Treba pronaci i liderstvo. U vreme sesdesetih je medju Srbima bio vojvoda Jevdjevic, koji je bio jaka i snazna licnost. Zatim bili su tu i Milorad Draskovic, i nepokolebljivi Vladika Dionisije. Bila je snaga i ucenost. Resenost i odlucnost. Po vrh svega hrabrost. Za odlucne poteze potrebni su jaki i hrabri. Potrebni su uceni. Ako se vaskoliko srpstvo odluci na taj cin. Onda se moraju upotrebiti sva raspoloziva i civilizovana sredsta, I biti spreman da ce biti anateme i proklestava. Jer sta je toj drugoj, strani koja je spala na najnize grane i prekoostalo. Zato na sve treba biti spreman, i na njihove klevete samo dostojanstveno odgovarati. I glavu drzati uspravno.

Za velika dela potrebni su pregaoci. Kada se jednom zamajac pokrene, u pravom smeru on ce ici napred a ne nikako nazad. Tako je bilo sesdesetih. Tako treba da bude danas. Onda se krenulo sa stanovista, radi odbrane srpske kultue i istorijske istine.

Tako ako su Srbi u Australiji odlucni, na poduhvat koji je opisan u ovom pismu, I ako oni pokrenu zamajac, onda ce on otvoriti vulkansko okno iz koga ce pokuljati lavina, koju vise niko nece biti u stanju da zaustavi.

Naravno ja ovo pisem u momentu, kada sa svih strana iz unutar Episkopata pristizu poruke da oni nisu u stanju da se uhvate u kostac sa problemima i da saradjuju sa verujucim narodom, a da one koje je vihor vremena poneo u pogresnu stranu, uz pomoc verujuceg naroda pokusaju vratiti na pravi i utemeljeni put hriscanske nauke. Ukoliko bi se talas promenio i ukoliko bi oni koji su sada nista drugo nego materijalisti se okrenuli duhvnim vrednostima, i ova prica bi mogla vrlo lako da se promeni.

Za tako nesto potrebna je mudrost Svetog Pavla koji kaze da ce sve uciniti za dobro crkve. A ne zamagljenost i pomracenost uma, onih koji svesno umisljaju da su usli u svestenicki poredak radi sopstvenog interesa.

Janko Bojic