Вести

U ovoj demokratskoj zemlji sam proveo veći deo svog života, kao politički prognanik paklenoga režima koji je vladao u našoj otadzbini. Bilo je prirodno da sam se po dolasku priklonio svojoj Srpskoj Svetosavskoj crkvi, koja je bila zaštitinica naših duhovnih i civilnih sloboda.

iz Australije piše Milisav Valjevac; 26.12.07

Zbog osecanja nedostatka tih apsolutnih sloboda i uticaja koje su komunisticke vlasti jos uvek imale kroz svoje razne delatnosti cak i u crkvi u ovoj slobodnoj zemlji, isto tako je bilo prirodno da se oformi “Slobodna Srpska Crkva”. U takvoj sam i sam trazio i postigao osecanje apsolutne duhovne slobode, onakve kakve nam je i sam Gospod predodredio, za nase vecno spasenje.

Ko je imalo duze vremena u ovoj zemlji, zna da je parohiju u Flemingtonu osnovao pokojni Prota Milenko Stefanovic sa parohijanima koji su svi bili ili direktni ratni ucesnici kraljevske vojske Draze Mihailovica ili politicki prognanici zbog istih politickih uverenja. Priloznici, dobrotvori i graditelji crkve u Flemingtonu su na mramornoj ploci zabelezili taj istorijski momenat za uspomenu i secanje na sve zrtve koje su pale i ugradjene u taj sveti hram.

Zbog ateisticke i jereticke delatnosti protiv srpskoga naroda, ta parohija predvodjena od strane Prote Milenka i svi parohijani, su bili jasno identifikovani kao pripadnici priznate Slobodne Srpske Crkve. Kao pripadnik, uz ostale clanove te crkve smatrao sam i cinilo mi se jasno da je ta parohija jos uvek u pravnom i administrativnom sastavu Novo gracanicke Eparhije.

Kao dugogodisnji clan, aktivista i dobrotvor “Slobodne Crkve” koja je preimenovana “Eparhija Novogracanicka” a kao takva do danas ostala priznata od nasega Patrijarha i nase Patrijarsije, iznenadjen sam citajuci informacije koje objavljuje sama Patrijarsija u vezi Felmingtonske parohije kojoj i sam pripadam.

Sada ispada da su svi aktivni clanovi ove parohije bili duze vreme zavedeni od strane ove nove uprave i samoga paroha Djordjevica. Sada vidim zasto Paroh Djordjevic govori da je on predstavnik “Beogradske Eparhije” i retrospektivno tvrdi da nikada nebi bio sluzio u toj parohiji da nisu prihvatili da budu u tom sastavu. Clanovi uprave govore i podrzavaju isto, dok se medjutim sva parohijska administracija i finansiske transakcije prezentuju i vrse u ime “Novogračanicke Eparhije”!

Ako, je to tako, onda bi zelio da upitam uvazenu gospodu, na koga vam to mi, parohijani licimo, kada nam uzimate pare za jedno a tvrdite da sve pripada pod nesto drugo, koje legalno niti postoji niti je do sada moglo da postoji? Koje je to i kakvo hriscanstvo, kad vi sa vernom bracom u crkvi tako postupate i kakvo poverenje vi ocekujete od nas? Da li vi s tim zelite da nam kazete da smo mi jedna obicna naivna rulja ili Boze sacuvaj stoka koja je vama na raspolaganju da radite sta hocete i od koje samo trazite korisne doprinose bez ikakvog pogovora ili pitanja?

Ne radi se ovde vise o procesu ujedinjenja, niti je to najspornije, nego o cistom, hriscanskom i bratskom razumevanju, poverenju i istini!

Desavanja u ovoj parohiji kao i u svima ostalima Novogracanicke Eparhije su dostigli do erupcije tolerancije. Kada se jos uvek ljudi bespravno, neosnovano, nezakonito i bez prava objasnjenja ili zalbe iskljucuju ili isteravaju iz crkve, ovo postaje da lici jos gore nego sto se bivsi komunisticki rezim ikada drznuo da pokusa da uradi u ovoj zemlji.

Ovo sto ste objavili je sasvim tacno i poznata cinjenica, gde se cak covek tera iz crkve sto je kritikovao upotrebu Komunistickog bukvara u crkvenoj skoli, gde se glorifikuju komunisticki zlotvori srpskoga naroda i crkve.

Gde se postenim i dobronamernim vernicima i ucesnicima ove parohije zabranjuje pravo na clanstvo i upotrebljavaju se razne nehriscanske taktike da im se spreci pristup u ovoj parohiji. Gospodo, da vas podsetim, ovo je demokratska zemlja sa demokratskim zakonima koji garantuju sva civilna prava i slobode, ako vec zanemarujete hriscansko, bratsko i ljudsko razumevanje i opstenje.

Ako se zovemo hriscani, u ovoj demokratskoj zemlji, kao i u vasceloj Srpskoj crkvi, nema i nece biti mesta niti ikakve tolerancije za Komunisticku propagandu, taktiku i slicnih delatnosti zlostavljanja vernih. Dokle god se pojavljuju osobe sa takvim pristupima, samo ce da se revoltira i unazadi bilo kakvo poverenje i prihvatljivost bilo kakvih pregovora i finalnih sporazuma o takozvanom “bratskom ujedinjenju”.

Jevandjelje opomonje: “Po delima njihovima ce te ih prepoznati”! Po ovome sto vidimo, cujemo i dozivljavamo, budite sigurni da je jos mnogo “bratskog i hriscanskog” dokazivanja potrebno da bi se steklo bezrezrvno poverenje u dusama nasim proneverenim, napacenim i namucenim.

Na kraju zelim da pitam sve ucesnike, sa kojim pravom i sa kojom svrhom, ti takozvani predstavnici parohije u Flemingtonu idu na Sabor “Novogracanicke Eparhije za Australiju i Novi Zeland” u Sidnejskom predgradju Aleksandriji, ako oni ne pripadaju i jasno tvrde da ne pripadaju toj eprhiji? Ako se ta ista parohija u zadnje vreme nigde ne pojavljuje, niti sama identifikuje u bilo kakvoj zvanicnoj dokumentaciji, kao pripadnica gore navedene eparhije.

Ako ni na samoj aktuelnoj pristupnici za clanstvo ne postoji i nigde se ne pojavljuje pripadnistvo “Novogracanickoj Eparhiji” ili “Mitropoliji”, koga oni to zele ili misle da predstavljaju na tom saboru? To sve navodi na razmisljanje da je u pitanju jedna, u ovoj nasoj siroj zajednici, do sada nevidjena i nečuvena podvala i prevara, koja dovodi u pitanje bilo kakav smisao i svrhu sabora koji je s time i na taj nacin namontiran da se odvija u Aleksandriji?

Pored toga što taj forum i to mesto nema i nikada nije imalo nikakve veze sa Saborom Novogračanicke Eparhije, jer je ustanovljeno zakonsko pravilo da se isti održava u Manastiru u prestolnoj Kanberi. Sta ovakvi ucesnici, sa ovakvim kredenicjalima mogu da doprinesu bilo kakvom dijalogu, osim samo trajnu sumnju i nepoverenje u čitav proces?

Gospod nam je jasno poručio da ne ostajemo nemi, da se borimo za istinu i da živimo u njegovoj istini. Samo u spoznaji Božije istine; na koju nas opominju naši svetitelji i prosvetitelji, koju je Gospod kroz njih blagosivao, možemo da nadjemo poverenje i jedinu slogu. Sve ovo drugo nam je odavno pozanto i prepoznatljivo, bez razlike u kakvom se novom ruhu odevalo; u kome mi ne želimo i ne možemo da učestvujemo, jer mi želimo da budemo zajedničari samo Božije istine i Svetosavske slobode!

Braćo i sestre, ne zaboravite da nas gledaju oči svih naših žrtveno-mučenika, Svetitelja, prosvetitelja, Svetotaca, Apostola i sam Gospod nas. A za sve nas iz parohije Flemingtona, posebno oči utemeljivača, svešteno-služiteljnog pravednka i našeg molitvenog predstavnika pred Gospodom, kome smo u mnogome zaveštajno zaduženi – Prote Milenka Stefanovića!

Ovakva delovanja ne smeju biti deo bilo koje institucije, a pogotovo Crkve koja se naziva Hrišćanskom! Poštovanje prava jedne osobe podrazumeva da ona svojim pravom ne ugrožava prava druge osobe! Građanski zakon i vlasti demokratske Australije osiguravaju i zaštićuju prava i slobode svakog pojedinca!

Ako od jednog trulog drveta ne vidimo čitavu šumu, punu vukova u jagnjećem ruhu. Niko nema to pravo da menja nešto što je od Boga i naših Prosvetitelja ustanovljeno i dokazano blagosloveno za vekove vekova! Zavetovani smo da uvek branimo i čuvamo našu praotačku Pravoslavnu i Svetosavsku veru i sva njena nasledja!

Milisav Valjevac
U Sidneju 26.12.2007