logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    1.252 пута прочитано    Датум: 25.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

M. Bobić-MojsilovićMrak i agresija tri bitange bili su jači od energije stotinu prolaznika. Videla sam svojim očima: Pre nekoliko dana, kod Beograđanke, dok stojim na pešačkom prelazu, začujem tup udarac. Jedan besan crni „audi”, udario je na semaforu narandžasti auto koji je stajao ispred.

A onda ga je udario još jednom. Puklo je, branik krntije visio je na jednom šrafu. Zatim je vozač audija izašao napolje – bio je to čovek od tridesetak godina u kožnoj jakni, dobro obučen, izgledao je kao građanin Evrope. I, počeo da šutira auto koji je udario. U autu je bilo petoro ljudi, očigledno porodica, a stariji čovek za volanom bio je u šoku kad je siledžija posle šutiranja krenuo da mu psuje sve po spisku, usput mu odvaljujući kvaku na vratima. Zatim su iz crnog „audija” istrčala još dvojica muškaraca, jedan je bio mlad, a drugi prosed, pa su i oni svom snagom, naočigled brojnih prolaznika, krenuli da šutiraju auto.

Bio je sumrak, i mi koji smo stajali na pešačkom prelazu mogli smo samo da vidimo kako nesrećni ljudi u starom autu mahinalno podižu ruke da zaštite glave od nogu koje su letele ka staklima.

Pešaci su se zgledali u čudu, ali niko se nije usudio da glasnije od šapata kaže išta više od reči „strašno”.

Zatim su bitange ušle u „audi”, dale gas i preko trotoara pored SKC-a pobegle u pravcu Slavije. Narandžasti stari auto ostao je da stoji na semaforu. Starac za volanom nije više mogao da zatvori vrata. Gledao je unezvereno oko sebe i u ljude koji su prelazili preko „zebre”. Pogledala sam u registraciju. Bili su iz Loznice.

Počela sam da plačem.

To je slika Srbije. Ono u čemu živimo, ono sa čime smo se pomirili, prepadnuti da i sami ne dobijemo batine, da ne budemo pregaženi pred obešću crnih kožnih jakni, skupih odela i satova, i „audija”, tog mračnog automobila koji kod nas ima simboliku užasa, zločina, kriminala i obesti. Crni „audi” koji seje strah gde god da se pojavi, auto za mračne tipove koji se bave mračnim stvarima, koji tuku, ubijaju, kradu, lažu i psuju, i koji svoju moć najlakše demonstriraju pred slabima, starima i nemoćnima. Strah da reagujemo na užas koji se odvija pred našim očima, ono je što mi je nateralo suze na oči. Na ulici je scenu posmatralo najmanje sto ljudi koji su, na kraju, samo gledali u vrhove svojih cipela.

Mrak i agresija ove tri bitange bili su jači od energije stotinu prolaznika – prisustvovali smo nepravdi i nasilju, videli smo uplašene oči nedužnih putnika iz provincije, i ništa nismo uradili. Jer se bitange nisu šalile, jer su htele da unište, izgaze, satru, onoga koji se zaustavio na semaforu, a nije ih pitao da li to da uradi. Jer oni određuju pravila u javnom prostoru, pošto su jači, pošto imaju sredstva. Jer je predstava za prolaznike u centru Beograda trebalo da bude neka vrsta pokazne vežbe, društvenog ogleda o tome kako izgleda biti čovek u starom automobilu, i kako izgleda biti prolaznik.

Bitange su grupa, klan, čopor besnih vukova koji su u Srbiji nešto kao opšte mesto. Crni automobil, sa onim krugovima napred, zloslutni je znak naše stvarnosti u kojoj caruju nervoza, buka i bes, i u kojoj svaka logika, pravda, istina, dostojanstvo, pristojnost i normalnost moraju da ustuknu pred razjarenim zverima koje lome sve pred sobom, i koje su izgledale kao da bi mogle svakog trenutka da iz svojih jakni i odela povade pištolje i naprave masakr.

Jer su bili malo nervozni. Jer su bili ljuti. Jer za njih drugi ne postoji. Jer je auto koji su udarili bio star, što znači da je bio ničiji. Da u njemu sede ljudi koji su niko. Da je dozvoljeno da ga udare još jednom, i da ga polome. Jer su znali da na obest i agresiju ovde malo ko reaguje, da se za tako nešto ne odgovara. Jer je krntija za udaranje. Jer krntije samo smetaju u saobraćaju, a stare ljude bi trebalo pobiti. A ljudi iz provincije ionako zaslužuju lekciju. Jer život ovde ne vredi ništa. Ničiji život ovde ne vredi ništa – ni životi onih u narandžastoj krntiji, ni životi nas koji smo to gledali.

Starac je ostao da stoji na semaforu držeći rukom razvaljena vrata.

Srbija ne može biti srećna sve dok je ovako uplašena od tipova koji u tamnim automobilima nikada ne sede sami. www.mirjanabm.com

 
M. Bobić-Mojsilović, POLITIKA
[objavljeno: 25.12.2007.]




12 коментара у вези “Audi”
  1. Vrlo interesantno. Rece gospdja Mojsilovic. “Izgledali su kao gradjani Evrope”. A gde se nalazi Srbija? U svemiru. Grdjani Evrope? Kakav je to termin? Gradjani su Evrope dakle mafijasi. Oblace se kao Alfonzo Kapone. Da, Evropa danas ne pripada gradjanima nego mafijasima. Ukinuti su humanizam, renesansa, ljudsko dostojanstvo, ponizeni su legitimitet i legalitet, ponisten je covek. Vladaju Solane, Blerovi, Sarkoziijevi, Kucnerovi, Rajtzingeri. Mesici, Tesnici i Tadici. I jos mnogi drugi. Gradjani Evrope su nekada bili elegantni i dostojanstveni. Bilo je to ono vreme kada je Srbija bila u Evropi.

    ZATO SRBI NA SLEDECIM IZBORIMA GLASAJTE ZA TADICA. DA BI STE BILI GRADJAN ONE EVROPE KOJOJ ON PRIPADA. Evrope “reformista” u bezakonju, one kojom vladaju mafijasi!

    Glasajte za takve da bi vam i dalje razbijali vase automobile.

    Eto toliko.

  2. “Zatim je vozač audija izašao napolje – bio je to čovek od tridesetak godina u kožnoj jakni, dobro obučen, izgledao je kao građanin Evrope.”

    A kako izgledaju oni koji nisu gradjani Evrope? Neobican termin. Kao da Srbija nije u Evropi. Ako nije onda je verovatno u svemiru. Gradjani Evrope u koznim jaknanma. Dakle mafijasi. Oblace se naravno kao Alfonzo Kapone. Kad je Srbija bila u Evropi njome su vladali normalni a ne svemocni. Cenio se covek. Njegov ugled i dostojanstvo. A svak se oblacio prema mogucnostima. Naravno. Danas Evropom vladaju “reformatori” koji podrzavju bezakonje. Reformatori koji tvrde da ilegalno moze biti legitimno. Eto Gospodjo Mosjsilovic, to je slika koju ste nam ponudili. Vandalizam se u svakom pravnom udzbeniku definise kao kriminal. Ali to su danas samo teorije, dok je stvarnost drugacija. Tako nesto sto ste vi bili svedok, moze se dogoditi u svakom vecem gradu Evrope i Amerike, danas. Naravno ne moze u Gani. Ali i tu ima problema. U Gani farmaceuti ne izdaju sampone za vaske, pa se cude kada poloze ispite i dobiju dozvolu da rade kao farmaceuti ovde na ovom kontinentu, kako to da na slkima TV ekrana stalno se propagira glad u Africi, a oni po prvi put kada ovde pristignu izdaju sampone za suzbijanje vasiju. Evropom vladaju danas Solane, Blerovi, Rajtzingeri, Mesici i Tesnici, a predsednik Poljske vlade se preziva McDonald ili tako nesto. Da on je Poljak kao sto sam ja Tanzanijac. Uskoro ce im se pridtuziti i Tdaic, pa mozda poneki Radovic. U zavisnosti od toga ako kojim slucajem Srbija ne sidje iz svemira na zemlju i vrati se u Evropu, pa njeni gradjani se umesto mafijaskoj Evropi okrenu pravoj Srbiji, i glasaju za svoje ljude, koji ce im pomoci da iz ovoga labirinta sebi pronadju kakvoga puta.

    Ali izgleda da njeni gradjani danas vise navijaju za “Evropu” u kojoj siledzije lupaju tudje automobile i ne odgovaraju nikome. Izbori su blizu i voleo bih da ne budem u pravu sa ovim zakljuckom.

  3. М. Бобић-Мојсиловић је испоштовала све принципе новинарства у свом чланку. Не видим шта је спорно у њеној реченици:” Zatim je vozač audija izašao napolje – bio je to čovek od tridesetak godina u kožnoj jakni, dobro obučen, izgledao je kao građanin Evrope”, јер у даљем тексту она управо и показује шта је мислила под тим. Људи који су агресивни и не знају за самилост и морал. Паралела између ове тројице и Европе која слично поступа. Иживљава се и ниподаштава, а нико се не усуђује да јој било шта каже. Г. Бојићу да ли је могуће да напишете било шта што неће величати вашу линочност и да у свему видите себе као главног јунака?! Ваш коментар више личи на жељу да се укључите у председничку кампању, али са јефитним маркетингом.

  4. Dakle, strasno! Ne mogu da verujem da se raspravlja o terminu ”gradjanin evrope” ili o tome da li je nase mesto u evropi ili nije. Ej, gospodo, rec je o osnovnim civilizovanim normama ponasanja i o, nazalost, nasem srpskom mentalitetu. Zivim u inostranstvu i dolazim u Srbiju. Neki nasi srbi, koji su u inostranstvu ”bubice” i lojalni gradjani zaista se bahato ponasaju kad dodju u Srbiju. Ali ni o tome nije rec… Rec je o tome da smo od ljudi zaista postali neljudi, da smo od civilizovanog ponasanja presli na necivilizovano, rec je o tome da je merilo vrednosti i ”evropskog” ugleda postalo to ko je kako obucen, koliko para ima, kojim se poslom bavi ili kakvo auto vozi. Rec je o trojici idiota koja su u svoje ruke uzeli metar za ocenjivanje vrednosti necijeg postojanja i nekoliko uzgradnih prolaznika koji svojim cutanjem postaju ”prolaznici zivota”. Majko moja, i to sve iz straha da ona trojica nebi ispod sakoa ili jakne izvukli magnume i pucali. Lici mi to, kao i ovi komentari na onu recenicu: ” Ma ko j… matoru bud…, sto je morao da vozi staru krntiju po Beogradu u sumrak. Bolje da ja gledam svoj posao. Duze se zivi.” Da, gospodu, duze se zivi, ali kao mrav koga moze svako da pregazi. Raspravlja se o visokoj politici i ko zna o cemu drugome, a unistice srpstvo i pravoslavlje i svetosavlje upravo ove, naizgled, ”male i beznacajne” stvari i dogadjaji.

  5. Dokazano da zene mogu bolje da pisu i manje da gnjave.
    Odlicno!

  6. E ova prica me potseti na jedan skoro slican slucaj koji sam ja doziveo.
    Bio sam na jednom Masonskom sastanku u Subotici.Kasno posle podne uzese me u jedan Audi,nadam se da nije isti auto, dvojica Beogradjana,da me vrate za Beograd.Kao specijalno dosli po mene iako nisu prisustvovali tom sastanku. Ja sam sedeo pored vozaca Mise dok je Vlasta sedeo pozadi. Prosli smo auto-putem i Novi Sad i negde pred Beogradom nesto smo usporili jer pred nama vozio je jedan stariji covek neku krntiju veoma sporo, verovatno zato sto je na veliko razgovarao sa isto tako starim saputnikom pa usporili. Moj sofer poceo je glasno da se nervira i nekoliko puta je pokusao na levoj strani da ih pretekne ali zbog velikog saobracaja nije uspevao i tako se svaki put jos vise nervirao.Ja sam sve to posmatrao i cutao.Vec mi je Vlasta ranije rekao za Misu da je vrlo prek i da se bavi nekim sumnjivim poslovima sa slikarom Tapijem. Dok smo tako vozili i izgleda svako od nas razmisljao o necem drugom,odjednom sofer skrenu na suprotnu levu liniju da pretekne ovaj stariji auto.
    Iznenada ispred nas se pojavio veliki kamion.Bio sam 100 % siguran da smo u makazama i da je sudar neizbezan.
    I dan danas nije mi jasno kako smo izbegli tu saobracajku?Bilo je nekog naglog kocenja,pa desno,pa levo,tako da je Vlasta koji je sedeo,ustvari lezao i zaspao pozadi na sedistu,pao dole i zaglavio se medju sedistima tako da se jedva iskobeljao,valjda zato sto je bio visok i krupan covek.
    Cica koji je vozio odmah je skrenuo desno i zaustavio auto,a to je isto ucinio i nas sofer Misa.Meni je sve to bilo smesno i sto je interesanto ja sam se poceo smejati jos dok sam pomislio da smo zaista nadrljali…Neznam da li je mozda to bilo od nerovoze,ali sigurno nije bilo od straha jer za to nije ni bilo vremena. Nas sofer je izleteo iz Audija sa najprostijim psovkama kojeg bi se postideo i kocijas sa zeleznicke stanice i sa stegnutim pesnicama isao je prema moze se reci glupavim starcima da ih bije ili kako ovaj rece,da ih nauci pameti.Tada sam i ja iskocio iz auta sa recima da oni nisu toliko krivi koliko smo mi.Valjda na sve te moje reci,tim vise sto sam ja bio i gost on je uz jos neku psovku cicama stao i vratio se u auto.Do Beograda vozio je mnogo pazljivije i bio je bled kao krpa.Izgleda da ga bila uhvatila prpa.
    A Vlasta se jos uvek mucio da se iskobelja sa patosa pozadi sedista sve pitajuci “Sta se to dogodilo”?
    Eto kod nas u Americi to zovu “Road rage” sto je strogo kaznjivo zakonom, pa kakav mi danas Srbi u Srbiji imamo narav nas Road Rage je jos gori,a dokaz tome je prica ove poznate novinarke Mojsilovic.

  7. Cirkovicu da ne kazem Dzomicu,

    Da sam hteo biti predsednik Srbije ja bi se u nju vratio. Nigde nisam kritikovao gospodju Mojsilovic zato sto je promasila novinarske norme. To Dzomic izmislja sam za sebe. Ja sam samo iznenadjen da je nacin oblacenja postao merilo za imaginarno evrpsko drzavljnastvo. Verovatno gradjanin Evrope je drzavljanin Evrope. Kozne su bunde nosili kako sam napomenuo i Alfonzo Kapone, i Bonono, kao i mnogi drugi mobsteri. Znaci li to da su takvi pripadali visokom stalezu? Po fondovima kojima su raspolagali jesu. Po etici koju su oni zastupali, pripadali su psecoj rasi. Kao i recimo i oni koji moj komentar nisu razumeli. Jer ja rekoh dok je Srbija bila u Evropi u njoj su se ljudi kao i svugde u Evropi ponasali normalno, a oblacili prema mogucnostima. To je druze Dzomicu merilo ljudskih vrednosti i staleske pripadnosti. A ne kozne jakne, koje su mozda ta troica siledzija pokrali. Pa cak i taj audi, ne bih rekao da je njihov, posto su ga tako zestoko lupali, na zalost o tudju imovinu. A kao sto videsmo, gospodja Mojsilovic je osetila bol u dusi i zaplakala. I to s pravom. Treba plakati jer nekima je kao Dzomicima stalo da sahrane Srbiju zarad nekih toboznjih evropskih ceznji. Takvi kojima je “Evropa” ideal a ne Srbija, pitam se zasto ne pakuju kofere i ne krenu u tu njihovu Evropu. Vreme je.

  8. POodanice Jovicicu,nesto si zaboravio dodati,da li u tojMasonskoj lozi u Subotici,govori se srpski ili madjarski.Ili ima masonaska loza za Srbe i Madjare posebno.
    Meni sve mirise da je to isti onaj Audi.
    Doduse Gospodja Mojsilovic lepo pise,nema sta!

  9. Gospodine Cirkovicu,bez brige i mene napadaju da sam neki poznati pop i jos mnogo toga.Ja se ne ljutim cak i uzivam.Ustvari mi u Australiji i nemamo nepoznatih popova o svakome sve zna.Pozdrv i srecni vam praznici!

  10. Sojka de Noble mnogo radoznala valjda joj plemstvo to nalaze.Tacno je da zene mnogo bolje pisu jer je sve mahom krace,znaci manje i gnjave valjda po onoj duga kosa kratka …..
    U Subotici svi govore Srpski jezik ,a Srbi po potrebi govore i madjarski jezik.Igraju cak i cardas samo da bi se priblizili mladim i zgodnim madjaricama.Srbi nisu rasisti. Ja sam u svoje vreme cak govorio i nemusti jezik da bi se priblizio jednoj cici u bioskopu.
    Sta bre Srbi nece da rade da bi sgotovili zensku.Cak i nemusti jezik!
    I da znas,nemas uopste sanse da budes pop kako ti kazes,ali imas velike sanse da postanes popadija samo ako to zelis.Evo ovde u USA jednog naseg popa napustila zena,zato i kazem da imas velike sanse.Al’ znam ja tebe,neces ti za nikave popadiske titule napustati Australiju i toplu klimu,uostalom tebi je milija titula koju sada nosis?!
    Podanik Velja.

  11. Pokusavas — uostalom nespretno i bez uspeha — da peres savest, Mirjana?

    Nije ti jasno da si ti sama kriva — jednako kao i svi ostali tamo prisutni — zato sto si ocutala tada kada nisi smela da ocutis?

    Ko ima bilo kakve fajde od tvog zakasnelog lamentiranja? Ah, da… placaju te za tekstove — dakle iskljucivo ti sama profitiras. A da si zaista zelela da promenis nesto u Srbiji, ucinila bi to na zebri.

  12. Mirjana Bobic-Mojsilovic je dobar,interesantan pisac i do “sloma” komunizma radila je najvise u “Dugi”.
    Tamo su se uglavnom skrasavali rezimski pisci sto je i ona bila.Sada preko noci i naravno zbog bankrotiranja “Duge” Mirjana se pojavljuje po raznim listovima,valjda po onoj ko je hoce i ko je bolje plati.
    Stil pisanja joj se nije mnogo izmenio,a lepota je i dalje ostala,a to mislim da je najvaznije jer Mirjana je zaista zgodna zenska pa joj zbog toga treba oprostiti
    skoro sve,a kako vidim ima ovde koji joj ne bi uopste oprostili.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo