Вести

Intervju: Še­ron Stoun. “Te­ta Mi­lun­ka je ce­sto pra­vi­la hleb od ku­ku­ru­znog bra­šna, ko­ji nam se ve­o­ma do­pao”. U Ri­mu, na svet­skom da­nu po­sve­ce­nom bor­bi pro­tiv si­de, glav­ni gost bi­la je Še­ron Stoun. Tom pri­li­kom su PR ti­mu ove ho­li­vud­ske zve­zde pro­sle­de­ne 63 mol­be za in­ter­vju, a me­du tri ko­je je Še­ron iza­bra­la na­šla se mol­ba ne­delj­ni­ka Evro­pa. Iz­ne­na­dio nas je raz­log nje­nog pri­stan­ka na raz­go­vor s na­ma. “Vi ste do­pi­sni­ca ze­mlje oda­kle su mo­ji naj­dra­ži pri­ja­te­lji”, re­kla je.

Piše: Ljup­ka La­zic

Ko su oni?

Mi­li­ca i njen brat Du­šan, mo­ji dru­ga­ri iz de­tinj­stva. To su pra­va dru­gar­stva jer se u de­tinj­stvu gra­de te­me­lji za pri­ja­telj­stvo za ceo ži­vot. De­ša­va se da se ne cu­je­mo me­se­ci­ma, pa i ne vi­di­mo i go­di­nu da­na, ali oni su uvek tu za me­ne. Njih shva­tam kao naj­dra­že pri­ja­te­lje, kao bra­ta i se­stru.

Gde ste ih upo­zna­li?

Ro­de­na sam u Mi­dvi­lu, ma­lom me­stu u bli­zi­ni Pit­sbur­ga. U bli­zi­ni su sta­no­va­li i Mi­li­ca i Du­šan. Mo­ji ro­di­te­lji Džo i Do­ro­ti su po­re­klom iz Gal­ve­ja iz Ir­ske, a nji­ho­vi Mi­lo­rad i Mi­lun­ka iz Sr­bi­je. Dru­ži­li su se i za­jed­no ra­di­li u obli­žnjoj fa­bri­ci smo­le i lep­ka. Te­ta Mi­lun­ka je ce­sto pra­vi­la hleb od ku­ku­ru­znog bra­šna, ko­ji nam se ve­o­ma do­pao. Ka­da bi se vra­ti­la s po­sla, se­cam se da nas je ce­sto po­zi­va­la da ve­ce­ra­mo ku­ku­ru­zni hleb udro­bljen u mle­ko. Iako je to jed­no­sta­van i si­ro­ma­šan obrok, na­ma je bio ve­o­ma uku­san. Igra­li smo raz­ne igre, na pri­mer, po­sle ško­le smo sko­ro sva­ki dan no­si­li jed­no dru­go na le­di­ma tak­mi­ce­ci se ko ce pre sti­ci do ci­lja. Po­što sam bi­la sla­ba i ta­nu­šna, a Mi­li­ca je bi­la buc­ka, Du­šan je uvek tra­žio da bu­de u ti­mu sa mnom jer me je lak­še no­sio. Pam­tim i da smo se s dru­gim ti­mom tak­mi­ci­li ko ce na­pra­vi­ti ve­ci ba­lon od žva­ke ili ko ce de­set ižva­ka­nih žva­ka da raz­vu­ce što du­že, od jed­nog do dru­gog dr­ve­ta. Za­mi­sli­te nas ce­tvo­ro ka­ko na­iz­me­nic­no žva­ce­mo de­set žva­ka i ne ga­di­mo se to­ga.

Ce­ga se još se­ca­te iz tog pe­ri­o­da?

Ka­da se moj otac otro­vao na po­slu, pr­vi je do­tr­cao ci­ka Mi­lo­rad, ko­ji ni­je ce­kao dru­ge rad­ni­ke ili le­ka­re, vec ga je od­mah iz­neo na­po­lje. Po­dr­ška te po­ro­di­ce mi je mno­go zna­ci­la i ka­da sam ima­la pro­ble­me u ško­li, ali ne za­to što sam bi­la loš dak. Na­pro­tiv, bi­la sam naj­bo­lji dak i is­pred svo­je ge­ne­ra­ci­je. Bi­lo je mno­go onih ko­ji su me mr­ze­li zbog to­ga, na­zi­va­li me bu­ba­li­com i bu­da­lom. Sre­com, ta­da sam uz se­be ima­la Mi­li­cu, Du­ša­na i bra­ta, ko­ji su me šti­ti­li. Uci­li smo za­jed­no, pra­vi­li pla­no­ve za bu­duc­nost; oni su me po­dr­ža­va­li u sve­mu, pa i on­da ka­da su me u 15. go­di­ni pre­ba­ci­li na Uni­ver­zi­tet Edin­bo­ro.

Da li ste ikad pre­ki­da­li pri­ja­telj­stvo i ka­ko je te­klo va­še de­vo­ja­štvo?

Hva­la Bo­gu, me­du na­ma ni­kad ni­je bi­lo pro­ble­ma. Ima­la sam pro­ble­ma ka­da sam se za­de­voj­ci­la, ka­da su ne­ki po­ce­li da pri­me­cu­ju da sam le­pa i po­ku­ša­va­li da mi se pri­bli­že. Po­što sam ih ta­da nad­me­no od­bi­ja­la, mno­gi su že­le­li da mi se osve­te, i to ta­ko što su se do­go­va­ra­li da me ne­gde pre­sret­nu i da “si­lu­ju ma­lu, pa­met­nu, le­pu ali pre­po­tent­nu ba­la­vi­cu, ko­ja se po­na­ša kao snob”. Ka­sni­je me je Mi­li­ca u do­go­vo­ru s mo­jim stri­cem pri­ja­vi­la i ube­di­la me da idem na tak­mi­ce­nje za mis. Ta­ko je mo­ja ka­ri­je­ra kre­nu­la. Zbog to­ga sam se pre­se­li­la u Nju­jork. Ka­sni­je, ka­da smo se ge­o­graf­ski raz­dvo­ji­li, ni­smo se emo­tiv­no uda­lji­li. Mi­li­ca i Du­šan su mno­go po­mo­gli da se moj brat iz­vu­ce iz kru­go­va dro­ge, u ko­je je za­pao. Na to­me im po­seb­no za­hva­lju­jem. Že­lim da zna­te da je naš od­nos bio vi­še od igre, da je pre­ra­stao u traj­no, istin­sko pri­ja­telj­stvo, u od­nos ko­me pri­da­jem po­se­ban zna­caj, ko­ji pred­sta­vlja te­melj za ceo moj ži­vot: za sna­žnu, sa­mo­stal­nu lic­nost ka­kva sam u po­slu i pri­vat­nom ži­vo­tu.

Za­što ste od­mah po­sle pr­vog fil­ma s Vu­di­jem Ale­nom Star­dust me­mo­ri­es oti­šli iz Ame­ri­ke i od­lu­ci­li da sre­cu oku­ša­te u Evro­pi?

Mo­joj ra­do­zna­lo­sti ni­kad kra­ja. Cim sam do­šla do nov­ca, hte­la sam da da­lje ot­kri­vam i obra­zu­jem se. Evro­pa je bi­la ne­iz­be­žna. Že­le­la sam da na­sta­vim da ra­dim po svo­joj že­lji, a ne da ro­bu­jem ka­ri­je­ri. Ina­ce, ce­sto vo­lim da ra­dim ono što se ne mo­že pred­vi­de­ti, što iz­ne­na­du­je, zbu­nju­je, pa cak i šo­ki­ra.

Ta­ko ste, na pri­mer, 1990. go­di­ne iza­zva­li skan­dal fo­to­gra­fi­ja­ma u Playboyu, na ko­ji­ma na­gi po­ka­zu­je­te po­kre­te iz te­kvon­da.

To je bi­lo u ve­zi s pre­mi­je­rom fil­ma u ko­me se ba­vim tim spor­tom. Ali, pri­zna­jem da me je baš za­ba­vlja­lo što sam ti­me iza­zi­va­la cu­de­nje. Po­ka­za­la sam na­go te­lo u po­kre­tu i ta­ko raz­bi­la ne­ke pred­ra­su­de.

Po­sle to­ga pro­gla­si­li su vas fa­tal­nom že­nom.

Mo­žda mi je za­to po­nu­de­no da igram u kon­tro­verz­nom fil­mu Ni­ske stra­sti, ko­ji je iza­zvao mno­ge po­le­mi­ke, bio naj­gle­da­ni­ji film u go­di­ni ka­da se pro­ka­zi­vao i do­neo mi naj­ve­cu po­pu­lar­nost i naj­vi­še na­slov­nih stra­ni­ca.

Ma­ga­zin Pe­o­ple vas je uvr­stio me­du 50 naj­lep­ših že­na na sve­tu, a Em­pi­re Ma­ga­zin me­du 100 naj­sek­se­pil­ni­jih glu­mi­ca u isto­ri­ji ki­ne­ma­to­gra­fi­je.

Ali, po­sle to­ga se po­no­vo hra­bro igram i ru­gam sa­moj se­bi i že­lim da do­ka­žem ka­ko umem da glu­mim.

To ste i do­ka­za­li: bi­li ste ozbilj­na kan­di­dat­ki­nja za Oska­ra za ulo­gu u fil­mu Ka­zi­no, za ko­ju do­bi­ja­te Zlat­ni glo­bus, a Em­pi­re Ma­ga­zin vas pro­gla­ša­va jed­nom od 100 naj­ta­len­to­va­ni­jih glu­mi­ca svih vre­me­na.

Po­sle to­ga i da­lje sam se po­na­ša­la ta­ko da ne ro­bu­jem ni glu­mi ni ne­kim pra­vi­li­ma,

ni da se po­na­šam kao zve­zda. Ni­sam že­le­la da igram ulo­ge ko­je kri­ti­ca­ri od me­ne oce­ku­ju, pa sam za ulo­gu u fil­mu Že­na mac­ka do­bi­la na­gra­du za naj­go­ru glu­mi­cu.

U ze­ni­tu sla­ve uda­li ste se za Fi­la Bron­štaj­na, zbog ko­jeg iz Ho­li­vu­da od­la­zi­te u San Fran­ci­sko i po­sve­cu­je­te se po­ro­di­ci.

I to je jed­na od mno­gih neo­ce­ki­va­nih i hra­brih od­lu­ka. Po­že­le­la sam da bu­dem do­bra su­pru­ga, da po­ku­sam da ro­dim de­te, da bu­dem maj­ka. Bi­la sam srec­na i vo­lje­na. I vo­le­la sam. I da­lje sam bi­la slav­na, ali i obic­na že­na ko­ja je išla u ku­po­vi­nu, uci­la da ku­va i bi­la maj­ka. Ali, po­što ni­sam osta­ja­la u dru­gom sta­nju, od­lu­ci­li smo da usvo­ji­mo de­te i ta­ko smo do­bi­li si­na Ro­ha­na.

Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na po­ro­dic­nog ži­vo­ta raz­ve­li ste se i vra­ti­li u Ho­li­vud.

Zna­te, iako je taj brak za­vr­šen raz­vo­dom, ne ka­jem se i srec­na sam što sam te go­di­ne pro­ve­la kao su­pru­ga i maj­ka. To su naj­lep­še go­di­ne mog ži­vo­ta. Do­volj­no mi je to što sam ima­la i ose­ti­la.

Ima­li ste pro­ble­ma sa zdra­vljem, pre­ži­ve­li ste sr­ca­ni udar.

Hra­bro sam išla kroz ži­vot, ali sr­ce me je iz­da­lo. Mo­ju sen­ti­men­tal­nost, ko­ju do­bro po­zna­ju sa­mo mo­ji naj­bli­ži, uvek sam po­ku­ša­va­la da sa­kri­jem. Ali, to se od­ra­zi­lo na mo­je zdra­vlje.

Ipak, vra­ti­li ste se na ve­li­ka me­dij­ska vra­ta: ob­ja­vlje­ne su no­ve fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma ste po­lu­na­gi; ostva­ri­li ste ve­ze s mla­dim mu­škar­ci­ma; šo­ki­ra­li ste jav­nost ulo­gom u fil­mu Ni­ske stra­sti 2…

To je sve opet mo­ja no­va igra. Po­sle ne­u­spe­ha tog fil­ma, po­ce­la sam da vi­še ce­nim one ma­le sva­ri ko­je ci­ne ži­vot, da ne­gu­jem pra­ve vred­no­sti i pra­va pri­ja­telj­stva, da se po­sve­tim si­nu. Tad sam do­ne­la od­lu­ku da se pod­vrg­nem ve­štac­koj oplod­nji, pa sam 7. ma­ja 2005. go­di­ne, u svo­joj 47. go­di­ni, ro­di­la si­na Ler­da Vo­na. Ži­vim na Be­ver­li Hil­su, imam svo­ju ma­lu pro­du­cent­sku ku­cu, ima­la sam ma­nje ulo­ge u dva fil­ma pro­šle go­di­ne, ali ne ži­vim ži­vot zve­zde, vec po­ku­ša­vam da ži­vim zdra­vo i što jed­no­stav­ni­je. Pi­šem sce­na­rio u ko­me cu ima­ti ulo­gu za se­be ta­ko da cu naj­zad od­i­gra­ti ono što že­lim. Uklju­ce­na sam u mno­ge hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je i za­to sam i da­nas u Ri­mu, gde sam po­zva­na da uce­stvu­jem na auk­ci­ji u ko­joj se sku­plja­ju sred­stva za na­uc­ni­ke ko­ji se ba­ve pro­na­la­že­njem le­ka pro­tiv si­de.

Na hu­ma­ni­tar­noj ak­ci­ji pro­da­li ste po­lju­bac za 50.000 do­la­ra.

Ugle­da­la sam se na ko­le­gu i pri­ja­te­lja Džor­dža Klu­ni­ja, ko­ji je pro­le­tos na Fe­sti­va­lu u Ka­nu pro­dao svoj po­lju­bac. Ta­ko sam pri­hva­ti­la pred­log jed­nog sta­ri­jeg go­spo­di­na, ina­ce za­lju­blje­nog u svo­ju su­pru­gu, ko­ji je na auk­ci­ji ku­pio ogr­li­cu i pla­tio moj po­lju­bac 50.000 do­la­ra. Po­mi­lo­va­la sam ga i po­lju­bi­la jer je i to gest hu­ma­no­sti. Pra­tim šta se de­ša­va u sve­tu, znaj­te da znam i za ono što se de­ša­va u va­šoj ze­mlji.

Pra­ti­te de­ša­va­nja u Sr­bi­ji?

Znam šta se ovih da­na ozbilj­no re­ša­va u ve­zi sa Sr­bi­jom i Ko­so­vom. Te­ta Mi­lun­ka, ko­ja je iz Cac­ka, mno­go nam je pri­ca­la o Sr­bi­ji, a ci­ka Mi­lo­rad, ko­ji je po­re­klom s Ko­so­va, uvek je pri­cao o Ko­so­vu. Za vre­me bom­bar­do­va­nja nam je po­ka­zi­vao i fo­to­gra­fi­ju cr­kve u ko­joj je kr­šten i ko­ja je sru­še­na. Mi­li­ca i Du­šan su pre ne­ko­li­ko go­di­na bi­li ta­mo pa su mi pri­ca­li o sve­mu. Sa­da mno­go bri­nu. Znam za ovu ne­pra­ved­nu si­tu­a­ci­ju u ve­zi s Ko­so­vom, ko­je tra­ži da bu­de ne­za­vi­sna dr­ža­va, pa mi je go­to­vo ne­mo­gu­ce za­mi­sli­ti da ce se to de­si­ti. Baš smo se cu­li kra­jem no­vem­bra i re­kli su mi da su stra­šno za­bri­nu­ti po­sle pre­go­vo­ra. Za­to smo raz­mi­šlja­li da or­ga­ni­zu­je­mo ne­ki jav­ni pro­test. Žao nam je što u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma ne­ma do­brog ob­ja­šnje­nja o to­me šta je isti­na. Ko­sov­ski lo­bi je ve­o­ma jak a, na­ža­lost, i in­te­re­si Ame­ri­ke su na nji­ho­voj stra­ni. Ce­ka­mo is­hod pre­go­vo­ra i on­da ce­mo vi­de­ti šta se mo­že or­ga­ni­zo­va­ti.

Biografija

• Ro­de­na je 10. mar­ta 1958. go­di­ne u Pen­sil­va­ni­ji. U Ho­li­vud se pre­se­li­la po­sle sni­ma­nja ne­ko­li­ko uspe­šnih re­kla­ma u Nju­jor­ku.
• Sni­mi­la je vi­še od 40 fil­mo­va, ali je na­gli uspeh po­sti­gla blok­ba­ste­rom Ni­ske stra­sti. Jed­na sce­na iz tog fil­ma uci­ni­la ju je jed­nom od naj­ve­cih seks sim­bo­la u isto­ri­ji Ho­li­vu­da
• Fil­mo­vi: To­tal­ni opo­ziv, Spe­ci­ja­li­sta, Di­ja­bo­lik, Ka­zi­no, Po­sled­nji ples, Po­sled­nji ak­ci­o­ni he­roj, Ni­ske stra­sti 2, Že­na mac­ka…
  Raz­ve­de­na je, ima dvo­je de­ce

izvor: evropanedeljnik.co.yu