logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    1.248 пута прочитано    Датум: 16.12.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ова слика приказује како римокатолички званичници у време инквизиције муче човекаPosle “Bune protiv dahija” u Australiji je na redu “Seča knezova”. Medju sveštenstvom “ nepodobni” sami “dobrovoljno” napuštaju funkcije. O.Srboljub podneo ostavku na mesto u upravi Koledza, o.Dušan isto tako napustio mesto u Eparhijskom savetu, za sada se trojici sveštenika ubacuju kao pomoćnici podobni djakoni …

Kod mirjana stvar ide brutalnije i bez rukavica: Toma Kaladjurdjevic i Petar Mandic isključeni iz Eparhijskog saveta, sestra Stanić iz saveza KSS, Jova Banjinin ne sme da kroči u Manastir, Milan Veković i još četvorica predsednika CŠO mogu da izbegnu isključenje iz crkvenog članstva ako se javno izvine …

Kako se nezvanično saznaje i priča najgrublje metode fizičkih pretnji za sada su korišćene kod PV (Melburn), DJ (Brizbajn), AS (Sidnej), a sva trojica poznati kao saradnici i redovni na diskusijama portalu novinar.de. Svima je greh isti: “verbalni delikt”, odnosno usudili su se da dignu glas protiv načina na koji eparhije vodi preosvećeni Irinej (Mirko) Dobrijevic. Medju mnostvom kažnjenih za sada je jedini protojerej Saračevic, javno protestvovao, dok ostali ćute i trpe.

Evo šta je o. Dragan Saračevic napisao svome episkopu, a povodom odluke da mu se zabrani bogosluženje :

Njegovom Preosvestenstvu Gospodinu IRINEJU
Episkopu australijsko-novozelandskom Sidnej

Predmet:

Zalba na “Privremenu zabranu svestenodejstva” (akt Ebr. 210/07, od 4. maja 2007) i na Resenje o “zabrani koje ostaje na snazi do daljnjeg” (akt Ebr 225/07, od 31. maja 2007)

Vase Preosvestenstvo,

U sinovskoj odanosti, obracam Vam se ovom pismenom zalbom, kojom zelim da osporim kanonsku osnovu neprimerene kazne, kojom sam kaznjen, (akt Ebr. 210/07), a koja kazna ovako i na ovaj nacin izrecena, nema uporiste u Krivicnim pravilima SPC, niti u vekovnom Kanonskom poretku Vaseljenske Crkve, i kao takva predstavlja svojevrstan presedan u istoriji crkvenog sudstva i zakonodavstva.

Krivicna pravila i postupak za crkvene sudove SPC, bazirani su na Kanonskom Pravu, koje ne predvidja da neko moze biti kaznjen, i da mu kazna moze biti izrecena zbog sumnje da je izvrsio kanonski prekrsaj, ili kako ste Vi to u aktu naveli, “S obzirom na pitanje moguceg kanonskog prekrsaja…”

Krivicni postupak u Kanonskom poretku u Crkvi, zasnovan je na Svetom Jevandjelju, na sledecim Spasiteljevim recima: “A Isus mu odgovori: ako zlo rekoh, dokazi da je zlo; ako li dobro, zasto me bijes?” (Jovan, 18, 23)

Da niko ne moze biti proglasen KRIVIM i KAZNJEN, pre nego sto se ISPITA i KRIVICA DOKAZE, bilo je poznato i primenjivano jos u prehriscanskom periodu, buduci da je ovaj postulat sacinjavao osnovu Rimskog Gradjanskog Prava, i to u Robovlasnickom perodu istorije ljudskog roda, o cemu svedoci opet Sveto Pismo u slucaju sudjenja svetom apostolu Pavlu: “I kad ga pritegose uzicama, rece Pavle kapetanu, koji stajase onde: zar vi mozete biti coveka Rimljanina, i jos bez suda?” (Dela Ap. 22, 25), i “Ja im odgovorih da nije obicaj u Rimljana da se prije pokloni kakav covek na smrt dok se optuzeni ne suoci s onima koji ga tuze, i ne primi mesto da odgovara za svoju krivicu.” (Dela Ap. 25, 16).

Imajuci u vidu Kanonsko pravo, i njegovu temeljnu odredbu u krivicnom postupku, “da niko nije kriv dok se ne dokaze”, zasnovanu na gore citiranim Spasiteljevim recima iz Svetog Jevandjelja, uneo je i vizantijski car Justinijan u njegov cuveni pravni “Justinijanov Kodeks”, a Sveti Sava, u njegovo “Zakonopravilo” ili “Krmciju”.

Nije zabelezeno ni u istoriji Rimske Inkvizicije, koja hteli mi to ili ne hteli da priznamo, predstavlja pretecu i model danasnjeg modernog sudskog poretka u celom civilozovanam svetu, da je neko OSUDJEN pre nego sto je SASLUSAN i PROGLASEN KRIVIM, naravno bez obzira na to da li je bio, ili nije bio kriv, odnosno da li je bio unapred osudjen, a dokazi protiv njega izvedeni pomocu laznih svedoka.

Na kraju, ovaj postulat, da “niko nije kriv dok se ne dokaze”, sacinjava danas osnovu pravnog poretka u celom demokratskom i civilizovanom svetu. On je bio cak osnova i pravnog poretka u zemaljama komunistickog bloka, gde je primenjivan iskljucivo na principu primene duplih standarda.

Sto se tice Krivicnih pravila SPC i citiranog clana 57, prema tumacenju koje se uci u Bogosloviji i na Bogoslovskom fakultetu, ovaj clan podrazumeva kaznu, koja se izrice iskljucivo posle dokazane krivice, a koju episkop izrice precizirajuci vreme trajanja privremene zabrane, saobrazno tezini ucinjenog prekrsaja, i to u trajannju od najduze godinu dana. Ovo proizilazi otuda sto postoje dve vrste kaznjavanja ovom kaznom; privremena i dozivotna zabrana.

Imajuci u vidu da su Krivicna pravila SPC, bazirana na Kanonskom poretku, nigde u njima ne postoji uporiste, ili pak odredjena i konkretna klauzula, koja predvidja “preventivnu kaznu”, odnosno, kako u naznacenom aktu stoji, “dok se ne dokaze nevinost, ili pak optuzeni ne nadje krivim”, kao sto je to uradjeno u mome slucaju, gde se pozivate na clan 57 istih pravila.

Ovako nesto, ali samo slicno, imamo jedino u danasnjoj praksi civilizovanih zemalja, gledano i fokusirano cisto sa moralnog aspekta, i iskljucivo i samo u slucaju, da se protiv neke osobe vodi policijska istraga ili privatna istraga, koja je samo i iskljucivo kriminalne prirode, gde se doticna osoba “suspenduje privremeno”, dok se istraga u potpunosti ne zavrsi. Ovakve vrste odluka, odnose se samo i iskljucivo na clanstvo u odredjenim institucijama, i nikako se ne primenjuju na osnovu profesionalne odgovornosti doticne osobe, vec na osnovu karaktera institucije, ciji je ona clan.

U Vasem aktu nije navedeno da se u mome slucaju radi o optuzbi kriminalne prirode, buduci da se protiv mene ne vodi bilo kakva policijska ili privatna istraga ovog karaktera, pa posmatrano i sa tog aspekta, ova i ovako izrecena kazna nema legitimnu osnovu.

Iz gore navedenih detalja, namece se jasan i nedvosmislen zakljucak, da se zbog primene duplih standarada u odnosu na potcinjene, nadamnom vrsi diskriminacija. Ovo nazalost nije nista novo, jer sam ja i u ranijem periodu bio diskriminisana osoba i od strane prethodne eparhijske administracije.


Obrazlozenje

Da se protiv mene vrsi jedna neprimerena diskriminacija, moze se videti iz gore iznetog, a da se u bezobzirnom obracunu sa mnom primenjuju dupli standardi, moze se videti i iz sledecih cinjenica koje cu navesti, a koje kao “corpus delicti” imaju snagu materijalnih dokaza:

Nije zabelezeno u istoriji SPC, da je neko kaznjen, pre nego sto je slucaj redovnom procedurom ispitan, optuzenom pruzena prilika da kako-tako odgovori, i dok u resenju o kazni, nije inkriminisana krivica po kojoj je doneto resenje, da se neko kaznjava.

Najsveziji primer i slucaj u SPC, da svesteno lice nije bilo suspendovano, na bilo koji nacin, iako je se protiv njega vise od tri godine po privatnoj tuzbi, vodio kriminalni sud, jeste primer episkopa vranjskog GG. Pahomija, koji je bio optuzen za pedofiliju. Ovo je svedocanstvo, da u Krivicnim pravilima SPC ne postoji klauzula koja predvidja suspenziju, cak i u slucaju kriminalnog suda, sve dok se isti ne okonca. Episkop Pahomije je tretiran po Kanonskom principu, da nije kriv, sve dok se njegova krivica ne dokaze, bez obzira na ovako tesku optuzbu.

Primer na nivou nase eparhije jeste slucaj CSO u Kabramati, gde protiv cetiri njena clana, koji su pored toga i clanovi Upravnog Odbora, i koji su volunteri, a ne profesionalci u vodjenju crkvenih poslova, drzavni javni tuzilac vodi kriminalni sud, na kome je jedan od njih vec osudjen, a protiv ostalih je sudjenje u toku. Imajuci u vidu ovaj slucaj Eparhijski savet nase eparhije u sednici od 26. januara 2007, doneo je odluku, ESbr. 6/07, saobrazno pravnom poretku u Australiji, a da bi se ovime zastitio autoritet Crkve kao institucije, kojom se ovakve osobe moraju privremeno suspendovati iz clanstva CSO, dok se postupak ne okonca. Koliko je danas javnosti opste poznato, na njih ova odluka nije primenjena, jer su iste ove osobe ucestvovale u radu redovne godisnje skupstine, i ponovo izabrane u isti Upravni Odbor. Ovde se postavlja i drugo pitanje, a to je pitanje tolerancije, kojom su ove osobe tolerisane, i protiv kojih nije nista preduzeto i to prvo, od strane samih crkvenih vlasti, posle izazivanja nereda i tuce u crkvenim prostorijama, vec su one neometano nastavile svoje clanstvo. Ocigledno je da one uzivaju blagonaklonost, jaku podrsku i zastitu, i to od strane istih crkvenih vlasti.

Samo su ova dva primera dovoljna da pokazu primenu duplih standarda, i potvrde da se u odnosu na mene kao svestenika, ako poredjenje pravimo i sa laicima, vrsi jedna nevidjena diskriminacija.

U mome pismu od 15. maja 2007, i opsirnom obrazlozenju slucaja, za koga sam optuzen, sto je i moja finalna izjava, naveo sam imena dvojice svestenika i primere njihovih ucinjenih prekrsaja kanonskih pravila, za koje posedujem i konkretne dokaze. Koliko mi je poznato, oni nisu kaznjeni bilo kakvom kaznom, nisu kaznjeni ni istom kao ja, jer nemaju zabranu svestenodejstva kao ja. Ovde dodajem, da su pomenuta dvojica svestenika, pored kanonskih prekrsaja, koje sam naveo, isto kao i ja, vrsili predbracne ispite u toku posta, a koji mi se isto stavljaju na teret, sto mozete proveriti u Protokolima vencanih u njihovim parohijama.

Najnoviji primer kanonskog prekrsaja, izvrsio je protojerej stavrofor, o. Vladislav Djordjevic, koji je, pored toga sto je isto vrsio predbracne ispite u toku posta, zakazao, organizovao i bez dispenzacije, izvrso dva vencanja u hramu Sv. Save u Flemingtonu, u nedelju 15. aprila 2007. (ove) godine – Tomina nedelja, kada je prema crkvenom poretku zabranjeno vencanje.

Ukoliko se protiv ovih imenovanih svestenika, po istom “imperativu Vase arhipastirske sluzbe”, kako ste to u Vasem aktu Ebr. 210/07, naveli, ne primene iste sankcije, i sa potpuno istim premisama, koje su primenjene na mome slucaju, to ce biti jos jedan dokaz primene duplih standarda u odnosu na potcinjene, i jos jedan dokaz da se protiv mene vrsi neprimerena diskriminacija.

Za razliku od optuzbe kojom sam ja optuzen i koja je jos uvek konspirativne prirode, jer sam uskracen u pravu da saznam konkretne navode optuznice, kao i to ko me je tuzio, ja ovu zalbu-predstavku pisem i svojerucno potpisujem, sto znaci da sam spreman da sve navode u eventualnom sudskom procesu i dokazem.

U istom aktu, a u njegovoj zavrsnici navodite da ne mozete dopustiti “sablaznjavanje poverenog Vam vernog naroda”, imajuci u vidu koliko ja mogu da zakljucim, a sto nije precizirano, Veliki i casni post.

U ovome slucaju, radilo se o rucku koji je organizovala samo jedna porodica, gde mi kao pastiri nismo u mogucnosti da u krajnjoj meri i dovoljno najpozitivnije uticemo, a posebno kada je u pitanju kao ovde, nacionalno gledano, mesoviti defakto brak. Posebno pitanje predstavlja, koliki procenat “poverenog Vam vernog naroda” danas u potpunosti upraznjava post po crkvenim pravilima, sto je jedna posebna sociolosko-teoloska tema, i kao takva predstavlja vrlo diskutabilno pitanje samo za sebe.

Ovde cu navesti tri primera ovakve vrste “sablazni”; jedan na novou jedne CSO u nasoj eparhiji, jedan na nivou jedne CSO u eparhiji australijsko novozelandskoj, i jedan na nivou cele nase Eparhije.

Prvi primer jeste odrzani koncert jednog gostujuceg ansambla iz Otadzbine u Melburnu, koga je arhijerejski zamenik, o. Dragomir Sipovac odobrio u njegovoj CSO, pre nekoliko godina, u toku prve sedmice Velikog posta – dakle Ciste nedelje, i to na samu Teodorovu Subotu.

Drugi je svez primer, posle nemilih doga|aja i tuce gvozdenim sipkama u svetom hramu u Adelaidi, gde je u toku Velikog posta organizovana zvanicna Zabava CSO, koja je opravdavana nezavidnim materijalnim stanjem i potrebom za poboljsanjem budzeta, a koju je nadlezni svestenik o. Milorad Jovcic kao paroh odobrio.

Treci primer je od pre nekoliko godina, kada se u manastiru Novom Kalenicu zbog pozara koji je zahvatio Kanberu, nije mogao u predvidjeno vreme odrzati Svetosavski Omladinski Festival, koga je u svojstvu predsednika priredjivackog odbora Eparhije organizovao arh. namesnik, o. Djuro Djurdjevic, verovatno sa blagoslovom Episkopa, i koji je drzan u sirospusnu nedelju, kada se po tipiku ne jede meso.

Koliko je meni poznato, niko od gore pomenutih svestenika, ili pak clanova Upravnih odbora doticnih CSO, nije bio kaznjen zbog ovih “sablazni vernog naroda”, a oko kojih je se svojevremeno vodila i velika polemika u nasoj crkvenoj javnosti kao i u sredstvima javnog informisanja.

Rezime

Iz svega gore iznetog, zakljucak se sam namece;

1. Opstevazeci princip u celom danas civilizovanom i poznatom svetu, da niko nije kriv, dok se njegova krivica ne dokaze, ne vazi samo za Dragana Saracevica.

2. Jedino za Dragana Saracevica vazi princip dezurnog krivca, te da je za svaki slucaj kriv i za ono sto jeste ucinio i za ono sto nije ucinio.

3. Jedino za Dragana Saracevica vazi princip, da je kriv, sve dok ne dokaze da nije kriv.

Pored ove zalbe, izrazavam najodlucniji protest zbog ovako neprimerenog odnosa crkvenih vlasti prema meni, zbog primene duplih standarda u odnosu na potcinjene, kao i zbog neprimerene diskriminacije, koja se nadamnom i dalje sprovodi.

Vise je nego ocigledno, da je ovaj slucaj, gde sam protivzakonito kaznjen pre nego sto je moja krivica dokazana, samo iskoriscen kao povod, da se sa mnom izvrsi konacan obracun, da mi se posle, obmanom i na prevaru otete parohije, sto jos nije zabelezeno u istoriji Srpske Crkve, i pored toga sto sam na Vrhovnom sudu jedne protestantske drzave, branio i odbranio fundamentalni interes i pravo Crkve, autoritet Patrijarha, nadleznog Episkopa i crkvenih vlasti, zabrane i cinodejstva i da konacno tako vec jednom budem lisen svestenickog cina, buduci da je to nekome cilj, a prema “presudi” koja je ves unapred izrecena, i mora biti sprovedena.

Iz svega gore navedenog, najuctivije Vas umoljavam, da ove Vase odluke, sadrzane u aktima; Ebr. 210/07, i Ebr. 225/07, preispitate, i da postupite saglasno vekovnom Kanonskom poretku u Hristovoj Crkvi, primenjujuci po imperativu Vase arhipastirske sluzbe, podjednako i nepristrasno, na sve svoje potcinjene, jednoobrazne i jos uvek vazece Kanonske principe.

U nadi, da moju otvorenost, iskrenost kao i dobronamernost, necete shvatiti pogresno, moli arhijerejski blagoslov i celiva svetu desnicu Vaseg Preosvestenstva, odano duhovno čedo,

Protojerej Dragan Saracevic

specijalni dopisnik novinara.de iz Australije

S.M.




3 коментара у вези “Australija: Sablazni vernog naroda”
  1. Rekose jos pre ove zalbe da je o. Saracevic, nacitan i retko obrazovan svestenik. To se svakako ispoljilo kroz njegovu zalbu umetniku Dobrijevicu.

    Sa svim respektom prema ovako jednom vrlom i cestitom svesteniku, akt diskriminacije ne moze razumeti jedan covek koji je iz umetnika zalutao u vladike. I koji umetnik na sebi ima vise greha nego sto se i zamisliti moze.

    Sa aspekta jednostavne logike,tesko je jednom strucnjaku, jednom obrazovanom i nacitanom coveku da raspravlja sa glupacima, jedino i ako ne dodje u situaciju kao sto je to ovih dana dosao dr. Seselj u suocavanju sa Antonijem Obersalom. Ali o. Dragan nije na zalost u poziciji u kojoj je dr. Seselj, pa da pred javnoscu i ocima sveta ispituje previlegovanog diskriminatora. I da mu dokaze da je nista drugo do jedan obican luni.

    Treba takodje imati na umu da je umetnik Dobrijevic od iste skole od koje je i Obersal. To cak umetnik Dobrijevic i ne krije. On sam priznaje da radi za obavestajnu sluzbu nepriateljske okupatorske vojske naseg Kosmeta. On ne skriva da mu je licni prijatelj Kolin Paol, onaj isti sto u svojim memoarima pise da je bio za to da se Srbija pretvori u kameno doba. Kakvu pravdu ocekivati od takvih?

    Opet ponavljam svoju tezu da sa takvima nikavog kontakta niti pak milosti treba imati. Umetnik Dobrijevic ne proganja dobre i cestite svestenike zarad pravde i Hristove nauke, vec mu takvi smetaju da svoje konspirativne i nastrane ideje moze da promovise nesmetano. Iz prilozenog, a i onoga sto do mene dopire privatno se zna i vidi da ovaj devijantnik Dobrijevic postupa na isti nacin kao i Rimo – Katolicka prozeliterija. A to je oslanjanje na kriminalne elemente radi ocuvanja polozaja. Jos i danas se, a to je njena vekovna prakasa rimo – katolicka tamnica uglavnom oslanja na mafiju, i potcinjene drzi u pokornosti zahvaljujuci njoj.

    Zato oce Dragane kako i ranije rekoh ne preostaje Vam nista drugo nego da sebe od diskriminacije, a to je ocigledno, jedino mozete zastiti uplitanjem civilnih sudskih organa. Zalosno jeste, ali se u slucaju Djokica mladjeg pokazalo sasvim ispravno. Drugog nam puta nema.

    I jos nesto: “Nije zabelezeno u istoriji SPC, da je neko kaznjen, pre nego sto je slucaj redovnom procedurom ispitan, optuzenom pruzena prilika da kako-tako odgovori, i dok u resenju o kazni, nije inkriminisana krivica po kojoj je doneto resenje, da se neko kaznjava.”

    Nije na zalost vas slucaj usamljen. Na isti su nacin postupili i sa cestitim i postenim Vladikom Damaskinom.

    To nam samo govori da slucajevi Djokici, Dobrijevic, Longin nisu usamljeni. Probelem je po vertikali a ne po horizontali. Kada to kazem neka se neko zapita koji je taj Mitroprofit koga preko jednog Georgija koji sedi u Vasingtonu, tacnije u Beloj kuci koji je navodno vladika bivse ruske zagranicne crkve, iskljucivo ovaj Georgije ceni i podrzava? Cak se hvali da su dobri prijatelji. O tome jednom drugom prilikom. Ukoliko se sam Mitroprofit ne izjasni.

  2. Naopako je sta sve radi biskup Irinej, Boze sacuvaj nas od takvih dusevnih “vladika”! Gore od toga je sto S.M. pomenu da svi trpe i cute. To se desava u Australiji vec godinama. I dok vladike i popovi iz crkvenog clanstva izbacuju jednog po jednog sve najbolje srpske nacionaliste cela zajdenica “snom mrtvijem spava”. Najtragicnije je cutanje i ne javljanje tkz “nacionalnih organizacija”. E da se pokojni Draza podigne iz groba, pa da vidi ko ga u Australiji slavi i ko mu ime cuva, odmah bi se u hladan grob vratio.

  3. Slazem se sa autorom clanka i sa komentarima brace Bojica i Miutina. Ja sam o ovome vec pisao kad sam rekao da je o. Petar oteran iz Ilajna, a ocekujem da ce jos neki svestenici biti skrajnuti. Necu da im spominjem imena, al zivi bili pa cemo videti uskoro. Nema ovo mnogo veze sa nacionalistima i sve ce se desavati oko i bez njih. Medjutim, ostajem i pri svome da je o. Saracevic bio i ostao saradnik komunista i pozvao sam se na njegov licni interviju u ‘areni’ i ‘ilustrovanoj politici’, kao i poznatim vezama sa nekim projugoslovenski orjentisanim novinarima u Sidneju i americi. Pitajte srpske nacionaliste, stare cetnike melburna i sidneja kakve je tragove tamo ostavio. No, u svemu ostalom se slazem sa bratijom. Bratski pozdrav od cicerona.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo