Вести

Na kakav nacin ce srpska politicka elita objasniti svojim biracima gorku istinu da je propagandna prica o ocuvanju suverenosti srpske države „na njenoj celokupnoj teritoriji“, bila mantra za potrebe opstanka na vlasti?

Koji junak ce se isprsiti pred sopstvenim narodom i reci da je istina malo drugacija i da ce naša politika ubuduce biti malo drugacija?

Konacno, kakav bi to narod bio koji bi takvog junaka kaznio politickom likvidacijom? Ili je u Srbiji politicko sedlo sigurno samo kad je govor prilagoden nežnim ušima salonskih i kafanskih patriota?

Još u vreme socijalisticke Jugoslavije, negde polovinom prošlog veka, ondašnji ideološki voda kosovskih Albanaca Fadilj Hodža požalio se svom partijskom drugu Petru Stambolicu kako je stanje u „strukturi“ veoma loše, da na Kosovu „loše stojimo sa strukturom“.

U njihovim komunistickim šiframa, „struktura“ su bili Srbi. I zaista, nacionalna struktura je bila snažno poremecena, velikim odseljavanjem Srba i sve vecim doseljavanjem emigranata iz Albanije, mahom sirotinje iz planinskih krajeva ove tada zabranjene zemlje u kojoj je vladao strašni staljinizam Envera Hodže.

Stambolic je svom partijskom drugu lakonski odgovorio: „Rešicemo to“. I zaista je rešio. Prikljucio je tadašnjoj autonomnoj oblasti Kosovo i Metohija citavu jednu teritoriju koja je pripadala takozvanoj užoj Srbiji, kako su je ponižavajuce krstile njene ondašnje vode. Bio je to Deževski srez koji je pripadao regionu današnjeg Kraljeva. I taj deo se danas krivo, naopako i bez ikakvog osnova zove „Severno Kosovo“. Niti je to ikada bilo Kosovo, niti ce izgleda ikada i biti.

U dogadajima koji vrlo brzo slede, ova teritorija koristice aktuelnoj koaliciji na vlasti, njenim spikerima i savetnicima, njenim geostratezima i ideolozima, a pre svega njihovim politickim apostolima, kako bi ocuvali privid aktivne kontrole države „nad svojom celokupnom teritorijom“. Južnije od sela Rudnica ispod varošice Raška, na raskršcu prema Novom Pazaru i ostatku Sandžaka, pa preko naselja Lešak, Leposavic, Socanica i sve do Zvecana i Kosovske Mitrovice do mosta na reci Ibar, gde inace žive iskljucivo ili skoro iskljucivo Srbi, beogradski politicki baroni imace svoje minijaturno, a zapravo lažno Kosovo. Ni nad njim Srbija nema nadležnosti više nego što joj je raznim medunarodnim sporazumima dato.

Ali, to ne ometa nekolicinu lekara iz Kosovske Mitrovice i okoline koji danas vode „kosovsku politiku“ za potrebe Vojislava Koštunice i njegovih koalicionih trabanata, da svojim retrogradnim izjavama na kojima bi im pozavideo i pocivši Slobodan Miloševic, urušavaju i ono malo drugacijeg srpskog stava o ovom bolnom ali i klizavom pitanju.

Nekoliko takvih ljudi, sledbenika jedne bivše politike olicene u Vojislavu Koštunici, u ozbiljnoj je potrebi za logopedom, ali i citavim štabom strucnjaka koji bi im objasnio šta se dešavalo sa Kosovom poslednjih 60 godina. Cudo da izvesnog „doktora medu doktorima“ Milovana Ivanovica pojedine televizijske stanice ovde ne titluju, jer osim skucenog i naucenog teksta datog u centrali njegove partije, ocit je i problem sa izgovaranjem cele recenice. Kako je moguce da niko recitiji i elokventniji od njega ne zastupa srpske interese?

Ali, ovaj minoran problem ne bi uopšte bio problem da on nije sinonim za današnju zvanicnu srpsku politiku koja ne ume niti hoce drukcije. U Preambuli Ustava Srbije piše kako je Kosovo sastavni deo državne teritorije Srbije, ali to u praksi do današnjeg dana nije znacilo ništa. Te države tamo nema. Nema Kosova ni u odredbama novog srpskog Ustava. Nema ga u izvršnoj vlasti, nema ga u zdravstvu, školstvu, elektroprivredi, nigde…

Fragmentarni pokušaji svih politickih koalicija posle Petog oktobra da održe privid srpske države na Kosovu imali su za cilj samo jedno: dobijanje predizbornih simpatija kod hronicno neobaveštenih gradana. O tome šta se zapravo zbiva, kakve pregovore sa „albanskom stranom“ vode srpski pregovaraci, zašto je najozbiljniji i najsposobniji medu njima profesor Leon Kojen dao neopozivu ostavku u pregovarackom timu, bice jasno kad sve bude kasno. A vec je prilicno kasno.

Kakvo god rešenje ove prave šahovske pat-pozicije bude bilo, politika kakva je vodena do sada nikakvu nadu ne nudi. Ni na onoj drugoj strani nece ici lako. Teško ce jedan korumpiran i kriminalizovan mehanizam izvršiti unutrašnju prekompoziciju prema uredenoj evropskoj regiji. Ako ce Srbija ulaskom u EU biti pod jurisdikcijom briselskog ministarstva za regionalna pitanja, što ceka i Kosovo u bilo kojoj formi, onda je jasno da je par mocnih imperija ( Rusije i SAD ) današnjice odlucilo da ovaj konflikt marginalizuju. Dok život i vreme ne ucine nešto drugo.

Busanje premijera Koštunice da ima snažnu podršku Rusije, jadno zvuci. Premijer u praksi cini sve, zarad ocivanja na vlasti svoje organizovane kriminalne grupe ministara i pratijskih saradnika, da Rusija, ni po koju cenu, ne ude u Srbiju sa investicijama. I da ne ugrozi njegovu imperiju.
Neka Bog spasi Srbiju, sa ovakvom vlašcu.

Milica Grabež za Tabloid