Вести

Srbija je sa EU potpisala Sporazum o korišćenju milijardu evra bespovratne pomoći. Zvaničnici to vide kao dokaz evropskog poverenja u Srbiju, a analitičari upozoravaju da ekonomiju mogu da ugroze politički problemi.

Sporazum po kome će Srbija moći da koristi sredstva iz predpristupnog fonda EU odnosi se na period od 2007. do 2011. godine, a potpisali su ga potrpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i direktor direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel (Pierre Mirel).

Sredstva će biti usmeravana u četiri osnovna pravca: razvoj institucija, društveno-ekonomski razvoj, brži proces evropskih integracija i saradnju sa zemljama u regionu. Prema rečima Božidara Đelića, koji će biti nacionalni koordinator za plasman pomoći EU, u pitanju su najveća sredstva koja je Srbija ikada dobila za period od pet godina, a koja predviđaju plasman oko 103 evra po glavi stanovnika:

„Zašto Evropa pomaže Srbiji, da li je to uslovljena pomoć? Odgovor je – nije. Nije uslovljena nikavim političkim pretpostavkama i nema nikakve veze sa rešenjem statusa KiM, ali istovremeno postoji očekivanje EU da će naša zemlja preduzeti reforme u domenu institucija, ekonomije, organizacije naše lokalne samouprave, koje će nas približiti evropskim standardima u tom domenu.“

Direktor direkcije Evropske komisije za Zapadni Balkan Pjer Mirel naglašava da je reč o trećem koraku koji su poslednjih nedelja zajednički napravili Evropska Unija i Srbija. Prvi je bio parafiranje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, a drugi potpisivanje sporazuma o ublažavanju viznog režima:

„Važno je napomenuti da ova sredstva, koja će biti dodeljivana narednih godina, ne predstavljaju kredite koji bi morali da se otplaćuju EU. Čemu tolika velikodušnost? Mi to zapravo radimo u sopstvenom interesu. Jasno je da je Srbija evropska zemlja i da će jednog dana pristupiti EU. Pošto je to jedan dugačak i složen proces mi želimo da pružimo svoju pomoć Srbiji u njenom priključivanju EU.“

O uticaju evrointegracija na ekonomsku situaciju u Srbiji govorilo se u beogradskom hotelu Hajat, gde su se brojni strani poslovni ljudi i novinari interesovali za mogući uticaj politike na srpski biznis. “Srbija sigurno ne ide ka ratu na Kosovu i garantujem da dešavanja vezana za status pokrajine neće zaustaviti proces reformi i ekonomskih integracija”, poručio je drugog dana poslovnog okruglog stola u organizaciji britanskog “Ekonomista” Milan Parivodić, savetnik za ekonomiju premijera Vojislava Koštunice. On je ubeđen da se u 2008. godini ništa loše za biznis u Srbiji:

„Mislim da kosovski problem, bez obzira na razvoj situacije, neće dovesti u pitanje egzistenciju Vlade, da neće izazvati sukobe, osima ako oni budu izazvani sa druge strane – ako naše građane napadnu Albanci, što ne očekujem jer su, kao što je ministar Samardžić rekao, pod kontrolom svojih gazda. Mislim da će 2008. godina biti bolja od 2007. – 2006. je bila perfektna, 2007. ne tako dobra, ali bi 2008. u svakom slučaju trebala da bude bolja od tekuće.“

RSE: Ostajete pri stavu da će Srbija biti tigar na Balkanu?

„Ako smo pametni možemo da postanemo čopor tigrova, ne samo jedan, a ako smo manje pametni onda ćemo biti neki olinjali mačor.“

Bazične perspektive Srbije nisu loše, iako se uočavaju ozbiljni politički rizici, poput kosovskog problema, nestabilnosti vlade ili mogućeg terorizma, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa Lazar Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu i vodeći stručnjak za ekonomske prognoze britanskog magazina “Ekonomist”:

„Očekujemo da bi stopa rasta mogla da se održi i da bude relativno visoka, ove godine je oko 7 %, možda čak i malo više. Donekle neko blaže usporenje 2008. i 2009. što je delimično uzrokovano usporenjem u zemljama EU. Srbija je u jednom dinamičnom okruženju negde u sredini, nije među najbržim ali sigurno nije ni na začelju, što nije loše s obzirom odakle se krenulo. Uvek se postavlja pitanje da li je moglo brže i drugačije. Sigurno je da je došlo do usporenja poslednjih par godina, neke stvari su propuštene, moglo je malo brže i bolje ali vidimo da su neki planovi za narednu godinu, bez obzira na političku neizvesnost, za strukturne reforme i dalju privatizaciju, izuzetno ambiciozni – neke dosta velike stvari bi trebale da se reše narednih godinu-dve dana.“

Radovan Borović za RSE