logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно    Аутор: Преузето    1.205 пута прочитано    Датум: 25.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

eu.jpgUkoliko se ne postigne dogovor o konačnom statusu Kosova pre 10. decembra, sablast konflikta mogla bi ponovo da se pojavi nad Balkanom. Jedini način da se krene napred je možda pridržavanje međunarodnih prava, zaključuje u svom poslednjem komentaru u “EU obzerveru” Piter Sejn lej Beri, urednik internet žurnala “Evropa Svet”.

Beri ocenjuje da je do sada bilo raznih naprednih rešenja za Kosovo – “razne vrste nezavisnosti sa sve ‘sad ih vidiš sad ih ne vidiš’ granicama”, ali da je poslednja sugestija da pokrajina dobije status sličan Olandskim ostrvima na Baltiku model koji bi mogao da uspe.

Holbruk: Sledi velika napetost

Oko Kosova će izbiti velika napetost, a pretnja nasiljem mogla bi da se proširi i na Bosnu, sluti nekadašnji američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk. Ujedno poziva NATO da hitno pošalje pojačanja u pokrajinu, koja je, kao deo Srbije, pod međunarodnom upravom.

U redovnom mesečnom prilogu, danas objavljenom na internetu, a sa sutrašnjim datumom, on u „Vašington postu” najpre sugeriše da se kao problem „Balkan vraća u najnezgodnije vreme”. Sledi niz ličnih predviđanja – da neće uspeti sadašnji pregovori Beograda i Prištine, da će „nekoliko nedelja” po isteku mandata posredničke trojke (EU, SAD i Rusija) kosovske vlasti proglasiti nezavisnost, koju će „brzo priznati” Vašington i većina u EU, ali „ne i Rusija i njeni saveznici”. Pa da će se projekat UN za Kosovo okončati „velikom napetošću i pretnjom nasiljem koja bi mogla da se proširi na Bosnu”.

Hitno je potrebno da „NATO, kao odgovoran za bezbednost na Kosovu, tamo pojača svoje prisustvo, pre nego što se ′slupa′ diplomatski voz”, nastavlja bivši izaslanik Bila Klintona, koji je povezan i sa sadašnjim američkim „diplomatskim operativcima”. Priznajući da bi potreba za slanjem dodatnih trupa SAD „užasnula Bušovu administraciju” (opterećenu ratovima u Iraku i Avganistanu), on upozorava da bi njenim dilemama mogla da se „okoristi Rusija”.

Nastavak „loših vesti” predstavlja, kaže, okolnost da „srpski političari u Bosni, podstaknuti iz Moskve i Beograda, prete da će, ako Kosovo proglasi nezavisnost od Srbije, i oni proglasiti nezavisnost srpskog dela od Bosne”. Citira, pri tom, zamenika tamošnjeg visokog međunarodnog predstavnika Rafija Gregorijana koji je, ovog meseca u Kongresu, rekao da bi i „za sam opstanak Bosne moglo da bude odlučujuće – narednih nekoliko meseci, ako ne i nekoliko nedelja”. A „šlag na torti” predstavlja, po Holbrukovom mišljenju, to što je „Rusija zapretila da ′poveže′ kosovsko pitanje sa zahtevima dva pobunjena gruzinska regiona, Abhazijom i Južnom Osetijom”.

Balkanska pitanja su „u velikoj meri bila rešena krajem devedesetih”, nastavlja, a razloge za potonje „nazadovanje” nalazi u „otrovnoj kombinaciji loših američkih odluka, evropskog zanemarivanja i ruske agresivnosti”. Timu predsednika Džordža Buša zamera, pri tom, što je „mrzeo sve što je nasledio od Klintona” pa „nije uložio napore” za napredovanje na Kosovu ili u Bosni”.

Usledio je „dramatičan zaokret Vladimira Putina na Balkanu”, jer „Rusija više ne sarađuje s Vašingtonom i Briselom u traženju miroljubivog kompromisa” kakvo je, sugeriše, postojalo u vreme Klintona i Borisa Jeljcina. Sada Kremlj teži da „reafirmiše Rusiju kao regionalni hegemon”. Putin „ne pokušava da pokrene novi hladni rat, već da dobije međunarodni respekt” za šta mu je podesan Balkan „koji je zanemarila Bušova administracija”.

Prebacujući sadašnjim akterima u Beloj kući da su potcenili Putinov u februaru izrečen stav da se „Rusija neće saglasiti ni s jednim rešenjem za Kosovo kome se protivi Beograd”, Holbruk ocenjuje da je Moskva uticaj proširila na srpski deo Bosne”. I da je „koristeći svoje petrodolare, preobratila umerenog prozapadnog lidera Milorada Dodika u neprijatnog nacionalistu, koji je počeo da preti secesijom”. Preporučuje da zapadna alijansa na „ozbiljnom političkom nivou” razmotri problem u Bosni koji, opet po mišljenju Gregorijana, „može da eksplodira ubrzo po proglašenju nezavisnosti Kosova”.

Mogućnost za „meko prizemljenje” je na Kosovu iščezla još 2004, misli Holbruk. Po njegovom mišljenju, Buš bi sada „trebalo da učini poslednji, lični pokušaj s Putinom”, s tim da taj napor proprati privremenim raspoređivanjem dodatnih trupa u regionu”. Holbruk napis zaključuje rečima: „Nije prekasno da se predupredi nasilje, ali to traži akciju pod vođstvom Amerike, a vreme ističe”.

Politika 

- Poslednji predlog je da provincija uzme sličan status kao Olandska ostrva, koja pripadaju Finskoj ali su, iz praktičnih razloga, nezavisna, neutralna i demilitarizovana. Stanovništvo govori švedski, jezik države kojoj je geografski i društveno bliže. Takvo rešenje možda bi bilo dobro, da Kosovari pre toga nisu bili ohrabreni Ahtisarijevim planom, a zatim su i SAD i određene članice EU stavile do znanja da je nezavisnost rešenje – piše Beri.

U plamenu do Božića

Beri piše da postoji strah da će jednostrano proglašenje podstaći invaziju Srbije na Kosovo, čiji će cilj biti da obezbedi Srbe u Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, što bi dovelo do podele pokrajine. On procenjuje da bi nakon toga i najmanja čarka pretila da ugrozi krhki status kvo u obližnjoj BiH.
- Do Božića Balkan bi mogao da bude zapaljen – zaključuje Beri.

On zaključuje da je teško da će Hašim Tači, bivši vođa kosovskih gerilaca, sa novim mandatom iza sebe, olabaviti svoj stav.

- Teško je reći šta može da se uradi, ali bi početak mogao da bude da EU i SAD objave, kao što je Rusija učinila, da neće priznati ilegalnu nezavisnost, unilateralno proglešenu od strane Kosovara, bez rezolucije UN-a. To će u najmanju ruku biti signal da je međunarodna zajednica ponovo usvojila principe međunarodnog zakona u nameri da smiri unutardržavne sporove – piše komentator “Eu obzervera”.

- Ukoliko Kosovari to shvate, postoji mogućnost da se ubede i pridruže krstarenju po Baltiku do Olandskih ostrva i da prouče načine na koje mogu da uživaju u prednostima autonomije i bez toga da imaju svoje mesto u UN. I postoji mogućnost da ćemo i dalje moći da kažemo da se poslednji konflikt u Evropi dogodio u 20. veku – završava Beri.

J. L. PETKOVIĆ za Vesti





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo