logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    777 пута прочитано    Датум: 22.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Arhiv Srbije (Foto D. Ćirkov)Arhiv Bezbednosno-informativne agencije uskoro će biti dostupan javnosti, obećao dr Miroslav Perišić, novi direktor Arhiva Srbije

Ministar kulture Vojislav Brajović, na jučerašnjoj konferenciji u Arhivu Srbije, najavio je da će mnogi arhivi, uključujući i arhiv Bezbednosno-informativne agencije, uskoro biti dostupni javnosti.

– Kada biste znali šta sve ima u Arhivu Srbije i koliki je njegov značaj, ne samo da biste ga češće posećivali nego biste imali takav užitak kao da dolazite u muzej ili veoma značajnu kulturnu instituciju, rekao je Brajović. – Arhiv nije samo institucija, nego i državni organ koji građanima izdaje uverenja koja su veoma značajna za njihovu budućnost, kao što su dokumenta relevantna za rehabilitaciju, dodao je ministar istakavši da je otvorenost prema javnosti i naučnom istraživanju osnovna delatnost ovog Arhiva.

Preuzimanje arhivske građe BIA Arhiv Srbije započeo je 2004. godine i do sada je preuzeto 46 502 dosijea lica koje je BIA razvrstala po kategorijama kao što su: „Ratni zločinci”, „Četnici”, „Jataci”, „Ustaše”, „Ljotićevci”, „Nedićevci”, „Ostali klasni i ideološki neprijatelji”, itd. Arhiv Srbije je od BIA preuzeo i više od 300 000 stranica dokumenata koja, između ostalog, sadrže i podatke o streljanima u Kragujevcu 1941. godine, delovanju Gestapoa, Masonskoj loži i Rotari klubu, pripadnicima srpske tajne državne policije i dr.

Iako je koncepcija novoizabranog rukovodstva Arhiva Srbije otvorenost i dostupnost dokumenata, arhivska građa preuzeta od BIA još uvek nije dostupna za istraživače zato što, kako se juče moglo čuti, proces preuzimanja nije završen, ali i zbog nepostojanja precizne zakonske regulative, nesređenosti građe po arhivskim principima, nedostatka stručnog kadra i prostornog kapaciteta.

– Naša država još nije počela da otvara dosijee, i to pitanje se sada aktuelizuje. Veoma je važno na koji način to treba uraditi. Država je demokratska ukoliko izađe u susret građanima koji su bili žrtve režima i omogući im da steknu uvid u to šta su službe bezbednosti o njima beležile. Svaki građanin bi trebalo da ima pravo da vidi svoj dosije, ali bi trebalo voditi računa o zaštiti privatnosti – izjavio je dr Miroslav Perišić, novi direktor Arhiva Srbije, obećavši da će već do kraja godine izneti predlog kako rešiti problem sa dosijeima kako bi ta građa bila što pre dostupna svim građanima Srbije.

– Ne očekujem ništa senzacionalno u tim dosijeima, podvukao je Perišić, dodajući da se javnost najviše interesuje za sudbinu dosijea BIA, a da se niko ne pita zašto nijedan papirić arhive Vojnobezbednosne agencije, koja nije ništa manje bogata od arhive BIA, nije stigao u Arhiv Srbije.

– Arhiv Srbije čuva brojne tajne, međutim on nije nikakva tajna organizacija. Nova politika ove ustanove je otvorenost prema javnosti i rušenje stereotipa o ovoj ustanovi – rekao je Perišić izrazivši zadovoljstvo saradnjom, kako sa Ministarstvom kulture, tako i sa BIA jer se „proces preuzimanja arhivske građe iz ove agencije odvija besprekorno”.

Prema njegovim rečima, Arhiv se suočava sa mnogobrojnim problemima kao što su manjak prostora, dotrajao krov koji prokišnjava, stare električne instalacije koje ugrožavaju bezbednost zgrade i samog arhivskog blaga, loša osvetljenost ovog monumentalnog objekta koja odaje mračan utisak o Arhivu. Veliki problem predstavlja i zgrada Elektrodistribucije, koja se zajedno sa trafo-stanicom naslanja na depo nacionalnog arhiva.

————————————————————————–

Šta se krije u zvonicima crkve Svetog Marka

Na nedavnom sastanku sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve, Ministarstva kulture i Arhiva Srbije, kako je istakao ministar kulture Vojislav Brajović, obelodanjeno je pravo bogatstvo, odnosno „šleperi” građe koji se nalaze sakriveni u zvonicima crkve Svetog Marka. Mitropolit Amfilohije Radović zamolio je da se ta dragocena građa koja je u katastrofalnom stanju sačuva. Reč je o istoriji Srbije od 1838. godine koja će, kako je najavljeno, obradovati srpsku kulturu i nauku.

————————————————————————–
 

Sudbina dokumenata u Hagu

– Aktuelna je i sudbina dokumenata koji se trenutno nalaze u Haškom tribunalu. Ti materijali ne bi trebalo da završe u zapadnim institutima. Stav Arhiva Srbije je da je najbolje rešenje da se u Hagu formira arhiv Haškog tribunala gde bi se čuvala arhivska građa koja će u budućnosti služiti istoričarima za proučavanje svega onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije i u samom tribunalu – rekao je dr Miroslav Perišić.

I. Masniković [objavljeno: 22.11.2007.] Politika





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo