logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    974 пута прочитано    Датум: 20.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Logo Saveza srpskih društava slovenijeNapadi na pojedince, članove Saveza Srpskih Društva Slovenije zbog drugačijeg mišljenja, na poverenika za dijasporu u Sloveniji, ne poštovanje države Srbije, ne podržavanje napora vlade Republike Srbije i Srba uopšte na očuvanju teritorije Kosova i Metohije u srpskom okrilju od strane najužeg rukovodstva SSD-Slovenije, ne rešavanje otvorenih problema Srba u Sloveniji, kao i ne transparentno poslovanje SSDS, bio je povod da Vam postavim nekoliko pitanja.

R.B.M.: Gospodine Čikiću. Smatram da je ćutanje i ne reagovanje rukovodstva SSDS u ovim teškim vremenima po srpski narod u Srbiji, kao i po Srbe u Sloveniji, jednostavno i najblaže rečeno ne ukusno. Šta Vi mislite o Tome?

Milovan Čikić: Ne radi se samo o ne ukusnom ćutanju i ne reagovanju rukovodstva, već o jednom opštem nerazumevanju potreba matične države i naroda od strane predsednika i sekretara SSDS. Danas kada je ugroženo postojanje matice i njene teritorijalne celovitosti, oni ne samo da ćute, nego napadaju pojedince i društva koji se opredeljuju do Kosova. Sa problemom se sprdaju i kažu da je to stvar države, u čemu imaju veliku podršku i odpravnika poslova u Ambasadi Srbije gospodina Gorana Krajnovića, što u stvari znači najviši stepen mutavljenja srpskog naroda u Sloveniji. Ovo je višak neodgovornosti.

R.B.M.: S, obzorom da ste svakodnevno okruženi knjigama u biblioteci kulturnog društva »Mihailo Pupin«, tom vizionarskom i grandioznom ostvarenju entuzijasta vaših prijatelja i vas iz Kulturnog Društva. a na zadovoljstvo Srba u Sloveniji, recite mi sledeće: Čiji je Kosmet?


Milovan Čikić
: Kosmet je srpski, srpska zemlja, srpski teritorij, deo Srbije, na kome žive različiti narodi. Stav našega društva po tome pitanju je kristalno jasan, kao što je bio i stav čoveka čije ime nosimo kao društvo. Mi se toga ne stidimo, mi to javno i jasno ističemo. Mihailo Pupin nikada, ni u najtežim vremenima nije izdao matični narod i maticu. On je svojom svestranom podrškom svom narodu često ispostavljao i sopstveni život.

Očuvanju Kosova do sada smo posvetili dve skupštine, iz čega spomenuta trojica prave sprdnju, rugajući se nama. Spomenuta trojica zauzimaju važne drštvene funkcije na kojim ne bi smeli biti. Očekujem postavljanje šireg pitanja njihove smene od strane IO-a i nadležnih institucija matične države. Ovde je ćutanje nedopustivo. Ja svoju muku i jad oko toga ne krijem i o tome javno govorim i kako vidite i pišem.

R.B.M.: To znači da problem Kosmeta ne bi trebao postojati, već da postoji problem koji plasira Albanska nacionalna manjina u Srbiji. U tom slučaju da li je dopušteno jedno od rešenja krize podela teritorija?

Milovan Čikić: Albanci su nacionalna manjina u Srbiji. Njihov status je najbolje rešen u Europi, stav Vlade Srbije i premiera Koštunice je jasan. Podela teritorije bi bila slaba za Srbe i Albance, a i za međunarodnu zajednicu. Nikako ne dolazi u pitanje davanje Kosova, nema diplomatske predaje Kosova, takav dokument u Srbiji niko ne bi smeo da podpiše.

R.B.M.: Da li je po Vašem mišljenju stvaranje NATO (vojne) države jedine u svetu, ovde na prostoru naše zemlje dopustivo?

Milovan Čikić: Stvaranje NATO države na našem teritoriju je suluda ideja. Kosovo se ne sme dati, pokloniti, jer bi se time opravdali oni koji nam ga hoće uzeti, međutim Kosovo je moguće silom oduzeti, a to bi značilo aneksiju sa nesagledivim posledicama. Davanje odnosno nudenje Kosova od strane onih koji su Srbiju napali sa najstrašnijim naoružanjem ne znači ništa drugo, nego opravdavanje njihovih zločina i odgovornosti za počinjene zločine. Nažalost je u tome sudelovala i Slovenija davanjem zračnog prostora i drugim brojnim oblicima. Srbija nije nikoga napala, to je činjenica. Nadam se da ćemo u tome pitanju biti svi složni, a ako Albanci hoće svoju državu, oni već imaju svoju državu, ako nisu zadovoljni u Srbiji, niko im ne brani da žive u svojoj postojećoj državi. Na kraju to važi i za nas Srbe ovde, jer mi smo u Sloveniji autohton narod, ali ne tražimo pravo na stvaranje nove državice na teritoriji Slovenije.

R.B.M.: Da li su možda neprocenjiva bogastva teritorije srpskog Kosmeta jedan od uzroka napada moćnih sila na našu državu i vladu?

Milovan Čikić: Kosovo nema samo rudno bogastvo, nego ima izuzetno važnu geostratešku poziciju i bogastvo zemlje. Na jednom zatvorenom seminaru o strategiji Slovenije, predavač- istaknuti visoki ekonomski funkcioner, je čak na tabli napisao: Da je strategija Slovenije proizvodnja hrane odnosno poljoprivreda. To je bilo za učesnike zapanjujuće, pa je jedan između nas spontano ustao i rekao: Da, ako imate u mislima Kosovo, jer Slovenija za to nema prirodnih uslova. Dakle postepeno postaje jasno zbog čega je razbijanje i usitnjavanje Srbije interesantno, da je to nečija strategija, samo naša ne.

R.B.M.: Gospodine Čikiću. Kako vidite rešenje pitanja Kosmeta?

Milovan Čikić. Rešenje za nas je vraćanje sebi, Srbiji, srpskom narodu, svojim porodicama, svojim korenima, a Kosovo je naša kolevka. Diplomatskim pregovorima Srba i Albanaca. Rusija, Kina i druge zemlje su veoma značajne. Ahtisarijev plan je isključivo opravdavanje agresije i zločina kojeg su najrazvijenije države učinile Srbiji i srpskom narodu. I svi oni koji su duboko zaglibili u balkanski glib treba da se vrate sebi. Međutim mi smo premalo svesni da je izlazak iz gliba bez Srbije i srpskog naroda praktično nemoguć. Amerikanci su svesni svoje greške, međutim treba naći izlaz i neosramotiti se.

R.B.M.: Molim Vas da po prioritetima nabrojite probleme Srba u Sloveniji.

Milovan Čikić.: Prema strategiji koju smo predložili matičnoj državi Srbi u Sloveniji smo najveći prioritet matične države, a Matica prioritet rasejanja. Naš najveći problem, i Matice i nas, je nepostojanje direktnih odnosa između nas na svim sektorima prema kojima je Srbija organizovana. Mi sa Maticom nemamo direktnih odnosa ni na jednom sektoru. To je strašno, mi smo sebi najveća smetnja. Zašto se daje prednost razno raznim mešetarima teško je dati odgovor, međutim to je činjenica. Tek kada prihvatimo direktne odnose između nas otvaraju se pitanja rešavanja svih drugih nerešenih pitanja Srba u Sloveniji. Prvo se moramo između sebe dogovoriti šta smo i šta hoćemo pa tek onda početi ozbiljno pregovarati sa nadležnim organima domicilne države i probleme procesuirati. Svakako su statusna pitanja osnovna, jer njihovo rešenje rešava celu paletu financijskih i drugih resursa, izbrisane, penzije, uslova za rad ovdašnjih društava. Tek onda kada priznamo jedan drugoga steći ćemo pravo da nas respektuju i priznaju i drugi. To je osnovni postulat kod svakog naroda, a mi smo ga zanemarili. Toga su Slovenci veoma svesni i ne žure sa rešenjima.

R.B.M.: Da li je dopustivo da rukovodstvo SSD Slovenije nema stav po ni jednom od ovih pitanja, kao ni stav po pitanju Kosmeta, a predstavljaju 40.000 Srba u Sloveniji.

Milovan Čikić.: Rukovodstvo nema stava ni po jednom od ključnih pitanja srpskog naroda u Sloveniji, pa ni do pitanja Kosova. Međutim veći problem je u tome što nadležne vlasti u Matici nemaju stava šta mi u bistvu treba da radimo. Nemaju ili neće da imaju, sve je moguće. Bilo je više pokušaja koji su se izjalovili. Ako mi nemamo zajedničke strategije, onda tu strategiju sprovode drugi ali na našoj grbači. Radi toga smo mnogo izgubili i gubimo. Odgovornost nije na Srbiji i Srpskom narodu, oni su čisti, odgovornost za to snosi aktuelna vlast, a i mi iz rasejanja, jer do sada nismo uspeli da postavimo čvrste i jedinstvene stavove.

R.B.M. :Gospodine Čikiću: Kakvo je Vaše mišljenje o sve češćem negativnom, a javnom izražavanju od strane predsednika SSD-Slovenije na račun ministarstva za kulturu R. Slovenije.

Milovan Čikić: Predsednik SSDS ne zna šta je njegov zadatak, nema dovoljno znanja, a nimalo pameti da okupi odgovarajuću ekipu. Radi toga i napada nadležne institucije domicilne države odnosno pojedine službenike. Glavni problem krovne organizacije je da prva dva čelnika nemaju dovoljno znanja, zato je SSDS već duže u dubokoj krizi vodenja. Obojica su se zapetljali i na račun rada Saveza kriju svoje nesposobnosti, međutim u toj njihovoj zabludi nesebično im pomaže sam odpravnik poslova u Ambasadi Srbije Goran Krajinović. Međutim mi smo premalo svesni, da je nekome ugoniti u glavu, čega on u svojoj glavi nema, velika zabuna. Oni ne moraju da su slabi ljudi, međutim ne mogu da vode Savez, jer neznaju šta je to. Problem moramo prevazići, radi naših širih društvenih interesa, a da pri tome nikoga ne uvredimo.

R.B.M.: Šta mislite o izjavi predsednika SSDS g. Jankovića o podeli Srba u Sloveniji na intelektualce i obične, o podeli na stare i mlade, vredne i manje vredne Srbe.

Milovan Čikić: To je ono. On ne zna o čemu govori. Ne razlikuje intelektualce i inteligenciju, znanje i obrazovanje, on se boji svakoga koji nešto više zna od njega i njegovog sekretara. Za stanje kakvo je danas snose odgovornost njih dvojica i sam odpravnik poslova, jer smo mi do dolaska tog spomenutog gospodina bili jedinstveni i po tome iznimak u svetu. Nema goreg od podele Srba na velike i male, na »obične« i intelektualce, stare i mlade, ….! To rade samo

primitivci i najveće budaletine, ako smem da upotrebim termin Dobrice Ćosića. Mi smo prvo Srbi, pa tek posle sve drugo.

R.B.M.: Možete li mi reći nešto o delovanju u SSDS po sistemu »ja tebi ti meni«, i sukobu interesa u slučaju sekretara SSDS. Radi se o tome da firma za vođenje poslovnih knjiga-dokumentacije, koja je u vlasništvu sekretara saveza, vodi knjige saveza. Mislim da je to ne dopustivo i da je čak kažnjivo.

Milovan Čikić: O tome se dosta govori, što bi dopuštalo verovanje da u tim pričama ima istine. To moraju da reše stručnjaci i nadležni organi krovne organizacije, na primer NO, a ćutanje NO je ne razumljivo. Znam da delegati već duže vremena traže specifikaciju trošenja novca, ali sve uzalud. Bili su ignorisani od strane predsednika i sekretara. Ako postoje sumnjičenja da stvari nisu čiste, ljudi gube poverenje u pojedince i institucije.

R.B.M.: I sada ono najinteresantnije G. Čikiću. Vi ste bili poverenik Ministarstva za Dijasporu ispred Srba u Sloveniji. Posedujem dokumentaciju iz koje se jasno vidi način i velika igra oko pokušaja Vašeg smenjivanja sa te funkcije. Kako se to dogodilo i zašto?

Milovan Čikić. Ja sam još uvek poverenik jer su svi postupci i osobe upletene kobajagi u moje smenjivanje potpuno nelegitimni, nelegalni i ne zakoniti. Predsednik Janković i sekretar o tome provlače laži i kriju dokumentaciju. Mene je na funkciju poverenika imenovalo Ministarstvo za dijasporu. Sve aktivnosti oko toga od strane predsednika i sekretara, a naročito odpravnika poslova su nelegitimne, jer me oni nisu ni imenovali, isto važi za društva. U toj prljavštini se pominju četiri dokumenta, koje do sada nije niko pokazao niti su društva o tome raspravljala, o čemu se javno izjašnjavaju. Predsednik Janković već na dvema sednicama IO-a obećava da će dostaviti dokumente, pa ništa od toga. Za ovu hajku ima više razloga. Najveća smetnja su moji i stavovi društva o podržavanju očuvanja Kosova, što je bio i osnovni moto poslednje skupštine društva, čemu su se usprotivili na samoj skupštini spomenuta trojica.

Milovan Čikić: Sada bih ja Vas nešto upitao. Od kuda Vam podaci na osnovu kojih postavljate pitanja?

R.B.M.: Gospodine Čikiću, mogu Vam reći samo to, da informacije kao i dokumentaciju dobijam skoro svakodnevno od mojih prijatelja Srba. Verujte njih ima i u najužem rukovodstvu SSDS.

R.B.M. Gospodine Čikiću: Vi očito nekome smetate. Da li je uzrok tome Vaše svakodnevno insistiranje na rešavanju otvorenih problema Srba u Sloveniji, ili kao što rekoh grandiozno i vizionarsko delo na osnivanju biblioteke »Mihailo Pupin« namenjeno današnjim generacijama i budućim pokolenjima.

Milovan Čikić: Osnovni cilj onih koji su u ovoj mućki sudelovali, je u tome da se ne govori o Kosovu, o otvorenim i nerešenim pitanjima Srba u Sloveniji, da se istina o ovdašnjem događanju zabriše, da ne imadne traga. To je nečiji interes, siguran sam samo ne Republike Srbije i srpskog naroda, pogotovo Srba u Sloveniji. Jedan je zainteresovan da ćutanjem štiti svoje privatne interese, što je i izjavio na IO-u Saveza, drugi je zainteresovan da ne dođe do vanredne skupštine Saveza, a treći je zainteresovan da postane ambasador Srbije u Ljubljani. Zato je potrebno sakriti istinu o KiM i otvorenim pitanjima ovdašnjih Srba i njihovim odnosima sa Maticom i domicilnom državom. To im je neko uslovljavao da odrade, to je njihovo kulučenje. Drugi razlozi ne postoje.

R.B.M.: Gospodine Čikiću. Koliko je meni poznato do sada ste ćutali povodom ovog montiranog procesa (od strane SSDS), i pokušaja smenjivanja sa mesta poverenika za dijasporu. Da li mislite da je Vaša odluka da se mirnoćom – ćutanjem, branite od ne pravednih napada koje je uslovilo priču o Vašem smenjivanju ispravno? Molim Vas da prokomentarišete tvrdnju rukovodstva SSDS da ste sami sebe postavili za poverenika MzD. Ja imam pismo koje je pisao predsednik SSDS u kome se govori da je Vas Ministarstvo imenovalo na tu funkciju. Šta je istina i cilj tih napada?

Milovan Čikić: Tko ćuti, sa tim odgovorima. Ako mnogi ćute o KiM i svojim ćutanjem daju Kosovo, zašto ja ne bih, bar privremeno ćutao o jednoj običnoj bljuvotini, koja nije ni za među svinje, a kamoli među ljude. Svi navodi oko toga su jedna sama laž, inače bi predložili argumente. Ja sam od raspada zajedničke države dobio više priznanja matice: Član Saveta PKJ za Sloveniju sa 100% -om podrškom svih delegata, član Saveta za dijasporu, jedini iz novonastalih država, dobio priznanje Ministarstva za dijasporu, imenovan sam za poverenika Ministarstva za dijasporu i ne nazadnje društvo mi je za moj rad poklonilo almanah Hilandara. Isto to društvo me je predložilo za najviše priznanje R. Srbije ili kako to nazivam voljene majke Srbije. Je li ovome potreban komentar? Možda je i u tome problem.

Radi se o montiranom procesu ili napadu na područje širih društvenih interesa od strane službenih lica za njihove lične potrebe uz aminovanje otpravnika poslova u Ambasadi Srbije, bivšeg ministra za dijasporu, predsednika i sekretara SSD Slovenije. Meni je u čast i ponos da sam sve vreme zastupao interese svog naroda i svoje matične države, uporno radeći na razvoju međusobnih odnosa. Ja sam svome narodu i državi, pa i državi u kojoj živim ostavio uverljiv trag i na tom pečatu naše društvo uporno radi, pa nije čudno da i biblioteka mnogim smeta. Ja u stvari o našim odnosima nisam još ni progovorio, naše društvo se u saradnji sa drugim društvima sprema da istinu o nama u pravom smislu progovori, jer nam je dovoljno da laži o Srbiji i srpskom narodu pišu drugi i na osnovu laži kroje našu sudbinu.

R.B.M.: I na kraju da li mislite da se može i na koji način ublažiti negativni uticaj ovakvog delovanja rukovodstva SSDS, tačnije predsednika i sekretara u smislu pokretanja sa mrtve tačke rešavanja otvorenih problema Srba u Sloveniji.

Milovan Čikić: Može i mora i to brzo. Dosadašnjoj ignoranciji potrebno je stati na kraj. Rešenje vidim isključivo u smeni spomenute dvojice čelnika krovne organizacije. Zagonetka je i u tome da zasad ćute pojedini člani IO-a, a i sam NO. To ćutanje je zanimivo iz dva razloga, pre svega kako dugo i zašto ćute. Javna tajna je da treba ćutati do redovne skupštine. Čekanje bi bilo suviše suludo i neodgovorno. Nadam se da ćemo svi članovi IO-a, zajedno sa NO progovororiti, jer niko u ovako složenim okolnostima nema prava na ćutanje, gomilanje i odlaganje rešavanja pitanja i udaljavanje Saveza od njegovog osnovnog smera.

R.B.M.: I samo još jedno pitanje. Kakve vrednosti i iskustva KD »Mihailo Pupin« deli sa institucijama države u kojoj sada živimo, mislim na Sloveniju.

Milovan Čikić: Kulturno društvo je zajedno sa drugim društvima pokretač mnogih inicijativa kako u Matici, tako i u domicilnoj državi. Slovenci su praktični ljudi oni neće ni za koga ništa da urade, ako taj sam ništa ne uradi za sebe. Dakle od Slovenaca i slovenačke države ne treba očekivati baš ništa, sve dok mi našu problematiku ozbiljno i stručno ne artikulišemo, dok ne postanemo ozbiljan partner u razgovorima. Upravo otvaranje ne rešenih pitanja treba da stvari stavi na pravo mesto, čemu se je suprostavilo rukovodstvo SSDS. Nagoveštaj ministra spoljnih poslova gospodina Vuka Jeremića , otvara novu nadu za ozbiljne pomike. Šta raditi i kako raditi potrebno je dogovoriti. Taj dogovor možemo samo mi sami sprečiti i niko drugi. Jedino nadležne organizacije Srba u Sloveniji mogu formalno i valjano dati otvorena pitanja na sto i niko drugi. Matica i njene institucije su samo važni partneri u procesu traženja i rešavanja otvorenih pitanja. Sa novim ambasadorom, koga željno očekujemo, koji je ujedno i naša prva sprega sa Maticom, potrebno je veoma brzo na dnevni red dati otvorena i još uvek ne rešena pitanja Srba u Sloveniji. U tome smislu treba učiniti sve da zaista dođe do dugo očekivanih zaokreta.

R.B.M.: Gospodine Čikiću. Zahvaljujem Vam se na iscrpnim i iskrenim odgovorima koje ste uputili pre svega našim ljudima u Sloveniji, a i nadležnim institucijama u Srbiji sa željom da imaju malo više sluha do nas, svojih ljudi u Sloveniji i rasejanju uopšte. Takođe Vam se zahvaljujem na jasnoći koju ste izrazili u nepokolebljivosti pronalaženja rešenja za srpsku etničku zajednicu u Sloveniji. Nadam se da će te kao poverenik Ministarstva za Dijasporu ispred Srba u Sloveniji i u buduće biti otvoreni za odgovaranje na pitanja koja bi u mnogome razjasnila situaciju u kojoj se nalazimo.

Ljubljana, 10.11.2007 Razgovor vodio Radovan B. Milić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo