Вести

Verovatno ovo što nam od Srbije ostavljaju siledžije, je jedino mesto u svetu gde kriminalce proglašavaju za slobodne uličare, pošto im samo u tom delu sveta ne sude zbog zastarelosti slučaja.

piše Janko Bojić

Da li zbog toga što mi koji živimo tamo negde, gde je sudstvo mnogo bolje organizovano, da li zbog sistema i striktnosti u primeni zakonodavstva, a pogotovu onog krivičnog, ne možemo ni da pojmimo da se ovaj Pakaomije iz Vrnja pored svih njegovih nastranosti, i kriminalne prirode još uvek šeta na slobodi. Krivično delo nigde osim u današnjoj Srbiji, ne može da zastari, i kriminalcu se za njegov zločin sudi i posthumno, a nekamo li dok je u životu. Bar je tako ovde na ovome kontinentu.

Setih se dok ovo pišem onog čuvenog događaja o “Čovek u Potkrovlju“ o kome je čak i film snimljen. Radilo se o dvoje ljubavnika. O jednoj Nemici koja je svoga ljubavnika izdržavala skrivenog u potkrovlju, godinama, dok joj je muž isto tako Nemac vodio fabriku muške konfekcije negde u Sinsinatiju, ako me sećanje ne vara. A i partner u bračnim odnosima mu, je takođe bio Nemac, skriven nigde na drugom mestu, nego baš u potkrovlju njegove sopstvene kuće. Jednom prilikom u svađi izmeću Hansa i Sabine, gde valjda ovaj i fizički nasrne na na svoju ženu, njen ljubavnik sjuri iz potkrovlja i odstreli ga sa dva hitca. Dugo se nije znalo, skoro nekih dvadesetak godina ko je bio ubica, dok se Sabina i njen ljubavnik nisu u potpunosti razišli, nakon čega, mislim negde u Aljasci, taj “Čovek iz Potkrovlja“ nije nekome ispričao ko je ubio Sabininog muža. I nakon dvadeset godina su ga kasnije osudili za ubistvo na doživotnu robiju. Dakle ovo je jedan onako tragikomičan slučaj, ali u Anglo svetu ni jedno krivično delo ne zastareva, niti gubi svoju težinu. Jer svaki se kriminalac podrazumeva, i tako ga treba tretirati, da je opasnost po okolinu, i svakako da ni jedan kriminalitet se ne sme toleristai. Ali izgleda da u Srbiji, ovoj današnjoj koja je svačija i ničija, kriminalcima se prašta, a žrtvama se sudi. Jer, kako vidimo, Pakaomije je osudio sve one kojima je on mogao suditi, što su njegova nedela razobličili.

Stiže mi ovih dana jedno pismo u kome me prijatelj pita, šta ja mislim i zašto Amfilohije je upravo bio taj što se najviše založio da se Pakaomije, spase. Ja u istinu ne bih znao pravoga odgovora na ovakvo delikatno pitanje, ali sudeći po tome da je Amfilohije vatikanski đak, tako nešto, što čini jedan Pakaomije, se u Vatikanu smatra normalnim, pa je i Amfilohije koji pokušava da svoje “naučne“ misli iz Vatikana prenese u Beograd verovatno postao isti kao i Pakaomije. I da se verovatno preko svojih veza založio, da se smeni jedan sudija, a da Pakaomije ostane tu gde mu inače u normalnim uslovima mesto nije. Drugačijeg odgovara ja ne znam.

Drugi me pak pitaju zašto je Amfilohije, ovaj Silni ukinuo jesenji SA Sabor? Tu sam nekako izgleda sklon da na osnovu raspoloživih podataka dam jedan upriličeniji odgovor. Treba imati na umu da su ovi skorojevićki Crnogorci, koji se stide imena srpskog, jer Amfilohije je kao i njegovi mu rođaci Crnogorci, koji ne vole svoje pretke što su bili Srbi. Bar tako piše izvesni Crnogorac iz Toronta Zoran, koji se obraća Marku, a Marko je Crnogorac, koji nije Srbin, iako veli Marko, u kući on čuva srpaka odlikovanja. Zoran pak kritikuje svoje pretke, zato što su se veli borili za Srpstvo. A Marko mu to odobrava. Dok evo Amfilohije se postideo svojih predaka, pa u svojoj Mitopoliji, u svim službenim dokumentima je izbrisao da je ta mitropolija u sastavu SPC. Nego veli Amfilohije, da je ona samo pravoslavna i Crnogorska. Dakle čovek sedi na dve stolice. A evo kaoko.

Laže u svom poslednjem interviju novinare, da kao tobože ne pretenduje na presto srpskog Patrijarha. To mu niko ozbiljan ne može poverovati. Da je tako kako on kaže istina, onda on ne bi ukino SA Sabor. A ukino ga je iz ličnog slvoljublja koristoljublja, i što je najgore kao i Zoran iz Toronta, sopstvene narcisoidnosti. Bacimo pogled na član 61 i 62 ustava SPC.

Ukoliko je Patrijarh onesposobljen da duže vremena obavlja svoju dužnost onda ga zamenjuje najstariji član SA Sinoda. Ali ukoliko zaseda SA Sabor onda njime predsedava najstariji po hirotoniji član SA Sabora. U ovom slučaju da Amfilohije nije ukinuo SA Sabor njime bi naravno predsedavo Jovan Zagrebačko – Ljubljanski, koji je po hirotoniji najstariji član SA Sabora. Eto šta se Amfilohiju nije svidelo, a ne ono šta on priča novinarima. Ne voli da niko osim njega prdsedava Saborom. Ali ukoliko on i zaista ne postane novi patrijarh, brisnjem onoga dela SPC u svim dokumentima njegove Mitropolije Crenogorsko – Primorske, on će se onda potruditi da tamo bude i arhiepiskop, pa makar i samozvani. I naravno u pomoć će mu pritrčati Crnogorci, koje je proizvela Kominterna.

Ovo je jedno viđenje podmuklih radnji kojima se služe narcisoidno neuki i netalentovani. Ima tu još mnogo čega. Inače kršenje Ustava SPC, nije nikakva neuobičajenost. Pre neku godinu je onaj gospodin Marš iz Kraguijevca, što je izmislio priču da bez episkopa, naravno misleći tada na sebe da je episkop, nema crkve. Taj je gospodin Marš, iako najmlađi član SA Sinoda, u to vreme bio je on, biran nekoliko puta od Pavla da ga predstavlja i zamenjuje. Ovu praksu ne dozvoljava Ustav SPC. Ali to i nije važno. Jer član 63 nadalje obavezuje Patrijarha, da spreči nedolične odluke, pa ako ustreba i SA Sinoda, i SA Sabora. No taj je isti Patrijarh odobrio, marškanje, zabrane litirgija, prekranje liturgija, ukidanje SA Sabora, naravno da se eprhije ne zovu srpske, nego pravoslavne, a kao takve bez da se zna čije su, mogu biti ničije. Pa kada je tako hajde da predložimo Zorana iz Toronta da i on bude patrijarh.

Avaj, mada to Ustav SPC ne odobrava, ali šta taj ustav SPC, sve ne odobrava, pa se opet radi? Izgleda sve je dozvoljeno i moguće, u zemlji, u kojoj krivična dela zastarevaju, zbog čega smenjuju sudije a kriminalcima prtaštaju.

Janko Bojić