Вести

Jovan Vučković, rodjen u Nišu 1922, god. Od 1947, živi u Buenos Airesu. Danas: 12. 11. 2007, god. poleteo je avionom za Beograd i Srbiju pesma je napisana: 1/ XI – 1992, god. u Buenos Airesu, Argentina.

piše: sveštenik Slaviš Lekić, Argentina

O zemljo moja, o mati moja,
Lepa si i dobra, pa imaš i boja
I sve na tebi na ovom svetu
Bacim ti pogled, i sve je u letu!

O Sveti Boze, koliko dari
Ti mojoj zemlji i nama podari
Vode nam treba te reku stvori,
A orac na njivi, ralom zaori .

Gle divne sume, gle lepa polja,
Greje ih sunce, krasi ih boja,
A gore visoko, gde ptice lete,
I traze grancice, na koje da slete .

O zemljo moja, o mati moja
Na ovom svetu, ti si najbolja.

U nedelju 11. novembra 2007, god. (po novom kalendaru) obeležen je Sv. Liturgijom, a kasnije i svečanim ručkom jubilej – 1995. godine – dvanaest godina od podizanja i osvećenja hrama: Rodjenja Majke Bozije u Buenos Airesu – Argentina.

Inače hram jei vodi se kao privatno vlasništvo, kako bi njegovi vlasnici imali izvesno “pokriće” kod argentinskoh vlasti, po sistemu: “Da se Vlasi ne dosete!” Tako da je oni shvataju i kao: izvesno udruzenje, anonimnu asocijaciju, čak i kao kafanu, ali najmanje kao Crkvu. Žao mi je što nemam nekog sa većim autoritetom nada mnom, koji bi im u našem stilu rekao:

Alo bre … Ali o ovoj interesantnoj temi nekom drugom prilikom !

Medjutim, zbog dosta naših ljudi rasturenih širom Argentine i Juzne Amerike, ja je jos uvek shvatam kao Crkvu.

I desilo se, da se odrzavao u Buenos Airesu, svetski muzicki festival vokalnih horova, pod nazivom: “Festival Mundial Buenos Aires Coral” – Argentina gde je učestvovao i naš hor devojaka: “Collegium musicum” pod dirigentskim vodjstvom gospodje, Darinke Matic – Marovic.

Te, dok smo sluzili Sv. Liturgiju, negde ispred ” Oče naš ” nastalo je neko komešanje u Crkvi, i ušle su devojke, njih tridesetak, nonšarlantno obučenih u farmerke i pantalone, te su prisutni vernici mislili da je kakva grupa slučajnih prolaznika svratila, prolazeći pored našeg hrama, da vidi i njegovu unutrašnjost.

Ali, kada je zapevan: “Oče naš” shvatismo da je to, ustvari renomirani ženski hor polifone muzike “Collegium musicum” iz Beograda! Posle završetka Svete Liturgije, ispred oltara otpevano je još nekoliko duhovnih numera od Mokranjca, a u crkvenoj sali za vreme obeda otpevano je ponovo nekoliko numera, kao: “Ovo je Srbija” i neizbežno “Tamo daleko”!

Kao nadlezni paroh u propovedi sam istakao, da slaveci ovaj jubilej trebamo ne samo imati Crkvu kao izvesnu gradjevinu, vec i posećivati tu Crkvu i to ne kada su pojedina slavlja i ručkovi, već permanentno. I ja, pošto slabo videh u Sv. hramu ovo vreme mog službovanja naše ljude, otvorih crkvena vrata i za sve ljude dobre volje, shodno Gospodnjim rečima:

” Izidji brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slijepe. I rece sluga: Gospodaru, ucinjeno je kako si zapovjedio, i jos ima mjesta. I rece Gospodar slugi: izidji na puteve i medju ograde, i privedi ih da mi se napuni dom. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi nece okusiti moje vecere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih ! ” ( Evandjelje po Luki, glava 14, stih od: 21 – 24 ).

Tako da sada ovde možete videti: sem naših ljudi i argentince, paragvajce, peruance, bolivijance idr. Jer da nije ovde, teška, složena i nedefinisana situacija, ne bih ja za ovo, relativno kratko vreme, bio vec peti ( 5-ti ) sveštenik. Otisli su (glavom bez obzira) i to vrsni svestenici naše Crkve.

Istakao sam i to da je gospodja dirigent, “Collegium musicum”, Darinka Matic – Marovic, jedna od dve osobe u muzičkom svetu koje ja cenim i poštujem, jer pronose Srpsku kulturu, širom globusa !

Medjutim, za mene je na prvom mestu, gospodja Svetlana Stevic-Vukosavljević, pa onda sledi mala praznina, te dolaze ostali. Gospodja Stević, peva solo iskonsku pesmu sa Homolja, ali koju su naši preci preneli sa Kosmeta nastanivši se u “Drugoj Seobi Srba” jedno pre (240) dvesta četrdeset godina, na Homolju.

Umilnim, kao u vile Rajilove, glasom, pesmom i stasom, bori se ravnopravno sa vladikom Artemijem da očuvamo naš Kosmet, vraćajuci se, opet i ponovo na Kosovo i pevajući za Kosovo i o Kosovu i u velikim svetskim metropolama. I kada ga napustiše i rodjeni Srbi na njemu, ona mu se ipak vraća. Ja je ovde, sada javno pozivam, kao svoju posestrimu (oprostite sto “privatizujem” ovaj portal, ali kada je Kosmet u pitanju, emocije čine svoje), mada sam je svojedobno zvao i usmeno, da nam dodje ovamo u Buenos Aires, odevena našom homoljskom nošnjom, sa njenim vilinskim, kao sa ”hladnog homoljskog izvora” iskonskim pojanjem i glasom, te pokažemo i ovom delu sveta, što imamo i zašto se borimo!

A ja ću i dalje obilaziti Argentinu i reprezentovaću renome naše Svete Srbije!

Slaviša Lekić, sveštenik, Argentina