logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Свет, Друштво    Аутор: новинарство    967 пута прочитано    Датум: 16.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Pravoslavna crkva u Buenos Airesu kao replika Jovan Vučković, rodjen u Nišu 1922, god. Od 1947, živi u Buenos Airesu. Danas: 12. 11. 2007, god. poleteo je avionom za Beograd i Srbiju pesma je napisana: 1/ XI – 1992, god. u Buenos Airesu, Argentina.

piše: sveštenik Slaviš Lekić, Argentina


O zemljo moja, o mati moja,
Lepa si i dobra, pa imaš i boja
I sve na tebi na ovom svetu
Bacim ti pogled, i sve je u letu!

O Sveti Boze, koliko dari
Ti mojoj zemlji i nama podari
Vode nam treba te reku stvori,
A orac na njivi, ralom zaori .

Gle divne sume, gle lepa polja,
Greje ih sunce, krasi ih boja,
A gore visoko, gde ptice lete,
I traze grancice, na koje da slete .

O zemljo moja, o mati moja
Na ovom svetu, ti si najbolja.

U nedelju 11. novembra 2007, god. (po novom kalendaru) obeležen je Sv. Liturgijom, a kasnije i svečanim ručkom jubilej – 1995. godine – dvanaest godina od podizanja i osvećenja hrama: Rodjenja Majke Bozije u Buenos Airesu – Argentina.

Inače hram jei vodi se kao privatno vlasništvo, kako bi njegovi vlasnici imali izvesno “pokriće” kod argentinskoh vlasti, po sistemu: “Da se Vlasi ne dosete!” Tako da je oni shvataju i kao: izvesno udruzenje, anonimnu asocijaciju, čak i kao kafanu, ali najmanje kao Crkvu. Žao mi je što nemam nekog sa većim autoritetom nada mnom, koji bi im u našem stilu rekao:

Alo bre … Ali o ovoj interesantnoj temi nekom drugom prilikom !

slika696.jpgMedjutim, zbog dosta naših ljudi rasturenih širom Argentine i Juzne Amerike, ja je jos uvek shvatam kao Crkvu.

I desilo se, da se odrzavao u Buenos Airesu, svetski muzicki festival vokalnih horova, pod nazivom: “Festival Mundial Buenos Aires Coral” – Argentina gde je učestvovao i naš hor devojaka: “Collegium musicum” pod dirigentskim vodjstvom gospodje, Darinke Matic – Marovic.

Te, dok smo sluzili Sv. Liturgiju, negde ispred ” Oče naš ” nastalo je neko komešanje u Crkvi, i ušle su devojke, njih tridesetak, nonšarlantno obučenih u farmerke i pantalone, te su prisutni vernici mislili da je kakva grupa slučajnih prolaznika svratila, prolazeći pored našeg hrama, da vidi i njegovu unutrašnjost.

Света ЛитургијаAli, kada je zapevan: “Oče naš” shvatismo da je to, ustvari renomirani ženski hor polifone muzike “Collegium musicum” iz Beograda! Posle završetka Svete Liturgije, ispred oltara otpevano je još nekoliko duhovnih numera od Mokranjca, a u crkvenoj sali za vreme obeda otpevano je ponovo nekoliko numera, kao: “Ovo je Srbija” i neizbežno “Tamo daleko”!

Kao nadlezni paroh u propovedi sam istakao, da slaveci ovaj jubilej trebamo ne samo imati Crkvu kao izvesnu gradjevinu, vec i posećivati tu Crkvu i to ne kada su pojedina slavlja i ručkovi, već permanentno. I ja, pošto slabo videh u Sv. hramu ovo vreme mog službovanja naše ljude, otvorih crkvena vrata i za sve ljude dobre volje, shodno Gospodnjim rečima:

” Izidji brzo na trgove i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i bogalje i hrome, i slijepe. I rece sluga: Gospodaru, ucinjeno je kako si zapovjedio, i jos ima mjesta. I rece Gospodar slugi: izidji na puteve i medju ograde, i privedi ih da mi se napuni dom. Jer vam kažem da nijedan od onih zvanih ljudi nece okusiti moje vecere. Jer je mnogo zvanih, ali je malo izabranih ! ” ( Evandjelje po Luki, glava 14, stih od: 21 – 24 ).

Tako da sada ovde možete videti: sem naših ljudi i argentince, paragvajce, peruance, bolivijance idr. Jer da nije ovde, teška, složena i nedefinisana situacija, ne bih ja za ovo, relativno kratko vreme, bio vec peti ( 5-ti ) sveštenik. Otisli su (glavom bez obzira) i to vrsni svestenici naše Crkve.

Istakao sam i to da je gospodja dirigent, “Collegium musicum”, Darinka Matic – Marovic, jedna od dve osobe u muzičkom svetu koje ja cenim i poštujem, jer pronose Srpsku kulturu, širom globusa !

Medjutim, za mene je na prvom mestu, gospodja Svetlana Stevic-Vukosavljević, pa onda sledi mala praznina, te dolaze ostali. Gospodja Stević, peva solo iskonsku pesmu sa Homolja, ali koju su naši preci preneli sa Kosmeta nastanivši se u “Drugoj Seobi Srba” jedno pre (240) dvesta četrdeset godina, na Homolju.

slika732.jpgUmilnim, kao u vile Rajilove, glasom, pesmom i stasom, bori se ravnopravno sa vladikom Artemijem da očuvamo naš Kosmet, vraćajuci se, opet i ponovo na Kosovo i pevajući za Kosovo i o Kosovu i u velikim svetskim metropolama. I kada ga napustiše i rodjeni Srbi na njemu, ona mu se ipak vraća. Ja je ovde, sada javno pozivam, kao svoju posestrimu (oprostite sto “privatizujem” ovaj portal, ali kada je Kosmet u pitanju, emocije čine svoje), mada sam je svojedobno zvao i usmeno, da nam dodje ovamo u Buenos Aires, odevena našom homoljskom nošnjom, sa njenim vilinskim, kao sa ”hladnog homoljskog izvora” iskonskim pojanjem i glasom, te pokažemo i ovom delu sveta, što imamo i zašto se borimo!

A ja ću i dalje obilaziti Argentinu i reprezentovaću renome naše Svete Srbije!

 

 

Slaviša Lekić, sveštenik, Argentina





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo