logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: новинарство    590 пута прочитано    Датум: 12.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Aznar i BušStenogram razgovora Džordža Buša i španskog premijera Asnara, vođenog februara 2003, u vreme priprema za napad na Irak

NIN, 08.11.2007


Američki časopis The New York Review of Books objavio je u broju od 8. novembra stenogram razgovora koji su predsednik SAD Džordž Buš i tadašnji španski premijer Hose Marija Asnar vodili 22. februara 2003. godine na Bušovom ranču u Krofordu, u Teksasu. Bilo je to nepunih mesec dana pre početka rata u Iraku, dve i po nedelje pošto je državni sekretar SAD Kolin Pauel u UN govorio o navodnoj povezanosti iračkog režima i Al kaide i dve nedelje pre nego što je Hans Bliks, glavni inspektor UN čiji su timovi tražili oružje za masovno uništenje u Iraku, podneo izveštaj Savetu bezbednosti.

Bušu i Asnaru u razgovoru se pridružila Kondoliza Rajs, tadašnja predsednikova savetnica za nacionalnu bezbednost. U tom trenutku, na snazi je bila rezolucija 1441, kojom je Savet bezbednosti 18. novembra 2002. naložio da se u Irak vrate inspektori UN čiji je zadatak kompletna provera tamošnjih arsenala oružja.

Buš: Mi se zalažemo za to da se što pre usvoji druga rezolucija Saveta bezbednosti. Takođe bismo hteli da to saopštimo u ponedeljak ili utorak ¢24. februar 2003£.

Asnar: Bolje u utorak, posle sastanka Saveta Evropske unije. Važno je da očuvamo impuls koji smo postigli rezolucijom sa samita EU ¢Brisel, 17. februar£. Mi bismo radije da sačekamo utorak.

Buš: Može u ponedeljak popodne, s obzirom na vremensku razliku. U svakom slučaju, sledeće nedelje. Očekujemo rezoluciju koja će biti sročena tako da ne sadrži nikakve obavezujuće elemente, ne pominje upotrebu sile i u kojoj se navodi da Sadam Husein nije kadar da ispuni svoje obaveze. Za takvu vrstu rezolucije moglo bi da glasa mnogo njih. Bila bi slična onoj koja je doneta u vreme Kosova 10. juna 1999.
Kondoliza Rajs: Razmišljamo o rezoluciji koja bi bila najjednostavnija moguća, bez previše detalja o ispunjenju obaveza koje bi Sadam mogao da iskoristi kao izgovor za odugovlačenje u različitim fazama, pa da na kraju nijednu obavezu ne ispuni. Razgovaramo sa Bliksom i drugima u njegovom timu, da bismo došli do ideja koje bi mogle da pomognu predstavljanju te rezolucije u Savetu bezbednosti.

Buš: Sadam Husein se neće promeniti i on će nastaviti da igra svoje igre. Sazreo je trenutak da ga se otarasimo. Tako stoje stvari. ¢to se mene tiče, od sada ću nastojati da koristim retoriku koja je maksimalno iznijansirana, dok nastojimo da izdejstvujemo pristanak na novu rezoluciju. Ako bilo ko stavi veto, mi krećemo u akciju. Sadam Husein se ne razoružava. Moramo da ga uhvatimo sada, u ovom trenutku. Do sada smo pokazali neverovatnu količinu strpljenja. Ostale su još dve nedelje. Za dve nedelje bićemo vojno spremni. Mislim da ćemo dobiti drugu rezoluciju. U Savetu bezbednosti imamo troje Afrikanaca ¢Kamerun, Angola i Gvineja£ uz Čileance i Meksikance. Razgovaraću sa svima njima, a, prirodno, razgovaraću i sa Putinom. Bićemo u Bagdadu do kraja marta. Postoji 15 posto šanse da u tom trenutku Sadam Husein već bude mrtav ili da bude van zemlje, u izbeglištvu. Ali, te mogućnosti ne postoje dok ne pokažemo svoju rešenost. Egipćani razgovaraju sa Sadamom Huseinom. Čini se da je on nagovestio kako je spreman da ode u izbeglištvo ako ga puste da ponese milijardu dolara i sve informacije koje želi o oružju za masovno uništenje. Gadafi je rekao Berluskoniju da Sadam Husein želi da ode. Mubarak nam kaže da u takvim okolnostima ima mnogo mogućnosti da na njega bude izvršen atentat.

Želeli bismo da postupamo na osnovu mandata UN. Ako krenemo u vojnu akciju, uradićemo to veoma precizno i vrlo ćemo se pomno usredsrediti na svoje ciljeve. Desetkovaćemo njemu lojalne snage i redovna vojska će brzo znati o čemu se radi. Poslali smo vrlo jasnu poruku Sadamovim generalima: tretiraćemo ih kao ratne zločince. Znamo da su nagomilali velike količine eksploziva kako bi dizali u vazduh mostove i druge delove infrastrukture i kako bi dizali u vazduh naftne bušotine. Planirali smo da te naftne bušotine vrlo brzo okupiramo. Saudijci će nam pomoći tako što će na tržište plasirati koliko god nafte bude potrebno. Razrađujemo veoma jak paket humanitarne pomoći. Možemo da pobedimo bez razaranja. Već počinjemo da sprovodimo u delo postsadamovski Irak i verujem da postoji dobra osnova za bolju budućnost. Irak ima dobru birokratiju i relativno jako civilno društvo. Mogao bi se organizovati kao federacija. U isto vreme, učinićemo sve što možemo da se pobrinemo za zadovoljavanje političkih potreba naših prijatelja i saveznika.

Asnar: Veoma je važno da ¢možemo da£ računamo na rezoluciju. Nije isto kada postupamo na osnovu rezolucije i bez postojanja rezolucije. Bilo bi veoma dobro ako bismo mogli da računamo na većinu u Savetu bezbednosti koja će podržati tu rezoluciju. U suštini, važnije je imati većinu nego da bilo ko stavi veto. Mislimo da bi u sadržaju rezolucije trebalo, između ostalog, da stoji da je Sadam Husein propustio mogućnost koja mu se pružala.

Buš: Razume se, tako je. To je bolje nego da pomenemo “sve neophodne mere” ¢standardna formulacija u rezolucijama UN kojima se dopušta upotreba “svih neophodnih mera”£.

Asnar: Sadam Husein nije sarađivao, nije se razoružao, treba da napravimo rezime svih njegovih kršenja preuzetih obaveza i da pošaljemo jednu jasniju i rečitiju poruku. To bi, na primer, omogućilo Meksiku da povuče odgovarajući potez ¢Asnar misli na mogućnost da Meksiko promeni stav i odustane od protivljenja drugoj rezoluciji, o čemu ga je lično obavestio predsednik Visente Foks kada se on 21. februara zaustavio u Sijudad Meksiku na putu iz Madrida u Teksas£.

Buš: Rezolucija će biti skrojena tako da vam pomogne na najbolji mogući način. Ja ne hajem mnogo za njen sadržaj.

Asnar: Poslaćemo vam neke tekstove ¢verzije£.

Buš: Nemamo mi nikakav tekst. Imamo samo jedan uslov: da se Sadam Husein razoruža. Ne možemo mu dopustiti da odugovlači do leta. Na kraju krajeva, ova poslednja faza traje već četiri meseca i to je bilo više nego dovoljno da se razoruža.

Asnar: Taj tekst će nam pomoći da budemo pokrovitelji Rezolucije i da budemo njeni koautori, i da uverimo mnogo ljudi da pristanu da budu njeni pokrovitelji.

Buš: Savršeno.

Asnar: U sredu 26. februara sastaću se sa Širakom. Rezolucija će tada već biti puštena u opticaj radi konsultacija među delegacijama.

Buš: To mi izgleda dobro. Širak savršeno dobro zna kako stoje stvari. To su mu objasnile njegove obaveštajne službe. Arapi šalju Širaku veoma jasnu poruku: Sadam Husein treba da ide. Problem je u tome što Širak misli da je on neko ko razume Arape i ume da govori u njihovo ime, a u stvarnosti je upravo on taj koji im maksimalno otežava život. Samo, ja ne želim nikakav rivalitet sa Širakom. Imamo različita stanovišta i na tome treba da ostane. Prenesite mu moje najlepše pozdrave. Stvarno! Što on manje bude osećao taj rivalitet među nama, to će biti bolje za sve nas.

Asnar: Kako će se kombinovati rezolucija i izveštaj inspektora?
Kondoliza Rajs: Zapravo neće ni biti izveštaja 28. februara, inspektori će 1. marta podneti pismeni izveštaj, a pred Savetom bezbednosti se neće pojaviti do 6. ili 7. marta. Ne očekujemo mnogo od tog izveštaja. Kao i u slučaju ranijih izveštaja, biće ni tu, ni tamo.
Stičem utisak da će Bliks sada biti negativniji nego ranije kad bude govorio o namerama Iraka. O rezoluciji će se glasati nedelju dana pošto se inspektori pojave pred Savetom bezbednosti. U međuvremenu Iračani će pokušati da objasne kako oni ispunjavaju svoje obaveze. To nije ni tačno, ni dovoljno, čak i ako budu saopštili da su uništili neke projektile.

Buš: To je kao kinesko mučenje vodom, kap po kap. Tome moramo stati na put.

Asnar: Slažem se, ali bilo bi dobro da možemo da računamo na što je više ljudi mogućno. Budite malo strpljivi.

Buš: Moje strpljenje je isteklo. Neću čekati posle sredine marta.

Asnar: Ne tražim ja od vas beskonačno strpljenje. Samo vas molim da učinite sve što je moguće kako bi svaka stvar došla na svoje mesto i kako bi se sve zajedno dobro sklopilo u celinu.

Buš: Zemlje kao što su Meksiko, Čile, Angola i Kamerun moraju da znaju da se ovde radi o bezbednosti Sjedinjenih Država i moraju da pokažu prijateljstvo prema nama: ¢čileanski predsednik Rikardo£ Lagos mora da zna da sporazum o slobodnoj trgovini sa Čileom upravo čeka da bude potvrđen u Senatu, a negativni čileanski stav kada je o ovom pitanju reč mogao bi da ugrozi tu ratifikaciju. Angola dobija finansijska sredstva sa Milenijumskog računa i to bi takođe moglo biti dovedeno u pitanje ako ne ispolje pozitivan stav. A Putin mora da zna da njegov stav ugrožava odnose Rusije i SAD.

Asnar: Toni ¢Bler£ bi želeo da se to produži do 14. marta.

Buš: Meni više odgovara deseti mart. Ovo je kao ona igra dobrog i lošeg policajca. Ne smeta mi da budem loš policajac, a da Bler bude dobar policajac.

Asnar: Da li je tačno da postoji mogućnost da Sadam Husein ode u izbeglištvo?

Buš: Da, ta mogućnost postoji. Čak i ako dođe do atentata na njega.

Asnar: Mislim na izbeglištvo uz neka jemstva?

Buš: Nema nikakvih garantija. On je lopov, terorista, ratni zločinac. U poređenju sa Sadamom, Milošević bi mogao da bude Majka Tereza. Kad tamo uđemo, otkrićemo još mnogo više zločina i sve ćemo to pokrenuti pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Sadam Husein veruje da se već izvukao. On misli da su Francuska i Nemačka prestale da ga smatraju odgovornim. On takođe misli da će da ga zaštititi protesti održani prošle nedelje ¢u subotu, 15. februara, u Americi i u većini zapadnih zemalja održani su dotad najmasovniji antiratni protesti£. I misli da sam ja znatno oslabljen. Ali, ljudi oko njega znaju da stvari drukčije stoje. Oni znaju da je njegova budućnost izbeglištvo ili mrtvački sanduk. Zato je toliko važno da neprestano vršimo pritisak na njega. Gadafi nam indirektno poručuje da je to jedino što može da ga dokrajči. Jedina strategija Sadama Huseina je odugovlačenje, odugovlačenje i samo odugovlačenje.

Asnar: U stvarnosti bi najveći uspeh bio da pobedimo u ovoj igri a da pri tom uđemo u Bagdad ne ispalivši nijedan metak.

Buš: Za mene bi to bilo savršeno rešenje. Ja ne želim rat. Znam šta su ratovi i kako oni izgledaju. Znam koliko razaranja i smrti izazivaju. Ja sam taj koji treba da teši majke i udovice. Razume se, za nas bi to bilo najbolje rešenje. Sem toga, to bi nam uštedelo 50 milijardi dolara.

Asnar: Treba nam vaša pomoć kada je reč o javnom mnjenju.

Buš: Uradićemo sve što možemo. U sredu ću govoriti o situaciji na Bliskom istoku i predložiću novi mirovni okvir koji vi znate; govoriću i o oružju za masovno uništenje, o prednostima slobodnog društva, i smestiću istoriju Iraka u jedan širi kontekst. Možda će vam to pomoći.

Asnar: Ono što mi činimo predstavlja vrlo temeljnu promenu za Španiju i Špance. Mi menjamo politiku koju je naša zemlja sledila poslednjih 200 godina.

Buš: Mene taj istorijski osećaj odgovornosti ne rukovodi ništa manje nego vas. Kada nam za koju godinu istorija bude sudila, ne želim da se ljudi pitaju zašto Buš, ili Asnar, ili Bler nisu bili spremni da se suoče sa svojom odgovornošću. Na kraju krajeva, ljudi žele da uživaju slobodu. Ne tako davno, u Rumuniji, podsetili su me na Čaušeskuov primer: bilo je potrebno da ga samo jedna žena nazove lažovom pa da se ceo represivni sistem uruši. To je ta nezaustavljiva moć slobode. Uveren sam da ću dobiti tu rezoluciju.

Asnar: To bi bilo najbolje.

Buš: Odlučio sam da idem pred Savet bezbednosti. Uprkos neslaganjima unutar moje administracije, rekao sam svojim ljudima da treba da sarađujemo sa našim prijateljima. Bilo bi divno da dobijemo tu drugu rezoluciju.

Asnar: Jedino što me u vezi sa vama brine jeste taj vaš optimizam.

Buš: Optimista sam zato što verujem da sam u pravu. Nemam nikakvih dvoumica, savest mi je čista. Na nama je da se suočimo sa ozbiljnom pretnjom miru. Izbezumljuje me kada razmišljam o neosetljivosti Evropljana prema patnjama koje je Sadam Husein naneo Iračanima. Možda zato što je tamnoput, što je daleko, što je musliman, mnogi Evropljani misle da je s njim sve u redu. Nikada neću zaboraviti pitanje koje mi je svojevremeno postavio Solana: zašto mi Amerikanci mislimo da su Evropljani antisemiti i da nisu sposobni da se uhvate u koštac sa svojim odgovornostima. Taj defanzivni stav je užasan. Moram priznati da imam sjajan odnos sa Kofijem Ananom.

Asnar: On deli vaše etičke razloge i brige.

Buš: Što me više Evropljani napadaju, to sam jači u Sjedinjenim Državama.

Asnar: Moraćemo da damo sve od sebe da podrška Evropljana ubuduće ne zaostaje za vašom snagom.

EPILOG

- SAD, Španija i Britanija su 24. februara predložile tekst nove rezolucije. Ona, međutim, nikada nije stigla na dnevni red Saveta, jer je iz prethodnih konsultacija bilo jasno da bi doživela potpuni poraz.
- Hans Bliks se pred Savetom bezbednosti pojavio 7. marta i podneo kvartalni izveštaj o stanju iračkih arsenala i namerama Bagdada. Izveštaj nije bio ništa negativniji nego ranije. Naprotiv, Bliks je konstatovao da Irak aktivno sarađuje sa inspektorima UN, ali da tokom tri meseca intenzivne inspekcije nije nađeno ništa što bi ukazivalo na postojanje oružja za masovno uništenje ili na oživljavanje pređašnjeg iračkog nuklearnog programa. (Ti dokazi nisu nađeni ni četiri godine kasnije.) Založio se da se problem navodnog postojanja oružja za masovno uništenje reši racionalno, u skladu sa postojećom rezolucijom, u roku od nekoliko meseci, inspekcijom preostalih objekata za koje je izražena sumnja da se u njima krije to oružje.
- Nijedna zemlja kojoj je Buš pretio nije promenila stav.
- Invazija na Irak (Operacija iračka sloboda) započela je 20. marta 2003. godine, pod komandom američkog generala Tomija Frenksa. Na iračku teritoriju stupilo je 248.000 američkih, 45.000 britanskih, 2.000 australijskih, 300 danskih i 200 poljskih vojnika, a podršku im je pružilo i oko 50.000 pripadnika kurdskih paravojnih snaga.
- Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je 16. septembra 2004. da je, sa stanovišta Povelje UN, invazija na Irak bila nezakonita i da je on na to blagovremeno upozoravao.

Priredila i prevela Ljiljana Nedeljković

NIN, 08.11.2007





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo