logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.060 пута прочитано    Датум: 6.11.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Novosagradjeni Hram inace posvecen Sv. Savi i replika je Sv.Save sa Vracara“Kao što se zemlja ohladila samo na čvrstoj, spoljnoj kori, na kojoj jedino mogu uspevati vise forme njena života, tako se i duša čovekova hladi samo na površini, i samo na toj spoljnoj kori duše može rasti sav viši život čovekov – društvo, humanost, civilizacija; civilizacija je

za novinar.de piše: Slaviša Lekić – sveštenik, Argentina, 06.11.2007

samo tanka politura tanke spoljne, ohladjene kore duše; ispod te politure, u dubini duše svakog čoveka, vri tečna masa životinjskih raspoloženja i osećanja, strasti i afekata, koji pri najmanjem potresu probijaju kroz tu spoljnu, politiranu koru, kao što biva u revolucijama i ratovima i prevratima u društvu. ” ( Božidar Kneževic, “Misli” – Beograd, SKZ – 1931, god. )

Čitamo ovih dana u novinama “Blicu”, a čije tekstove preuzimaju i druge novine, o ponovnoj aktuelizaciji (čitaj:vadjenje iz naftalina) teme koje su završene i o kojima je sve već rečeno, sudjeno i presudjeno, odnosno o vladici Pahomiju. Ovaj moj tekst ni napamet mi ne pada da šaljem tabloidu “Blic-a”, ako mu je potrebno, neka ga preuzme sa “Novinara.de”. Razumemo da je novinarstvu potreban izvestan senzacionalizam, pa kada ga nema vadi se -”stara priča”. U tom, tendeciozno napisanom tekstu se tvrdi: da su tamo neka deca istraumirana i da im je život uništen.

Inače, vladika Pahomije je došao na tron vranjske eparhije, zamenivši mog blazenopočivšeg vladiku Savu (Andrića), koji odlazi na tron braničevske eparhije. To je bio period vladavine izvesnog Slobodana Miloševića, vreme ratova, embarga, inflacije i samovolje. Toj garnituri vlasti, niko se nije smeo zameriti. E, vladika Pahomije, na nesreću im se odmah zamerio, te smo svedoci da ga sada ti recidivi dotične vlasti jos proganjaju. No “svakako ćete mi reći ovu poslovicu:

“Ljekaru, izliječi se sam; što čusmo da je bilo u Kapernaumu učini i ovdje u postojbini svojoj. Reče pak: Zaista vam kažem da nijedan prorok nije priznat u postojbini svojoj. A vaistinu vam kažem: Mnoge udovice bijahu u Izrailju u vrijeme Ilije kada se nebo zatvori za tri godine i šest mjeseci, i bi velika glad po svoj zemlji; I ni jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sidonsku ženi udovici. I mnogi bijahu gubavi u Izrailju u vrijeme proroka Jeliseja; i nijedan se od njih ne očisti do Neeman Sirijanin. ” ( Evandjelje po Luki: 4-ta glava, stih od: 23 – 27 ).

Ah, da izvinjavam se, novinama treba senzacija ! Pa evo, pišimo i o ovome.

I moje dete je imalo traumu i ima je jos uvek, kao i cela moja porodica. Sada sledi komparacija: u takozvanom “sporu” sa vladikom Pahomijem ništa ne vidimo, nikakve dokaze, a toliko blamaže, tekstova razbacanih, Bože mi oprosti, kao brabonjci po raznim medijama, mada znamo da brabonjak gde padne, on se tu i -raspadne! Takodje znamo, da u Rimskom pravu, na kom se temelji i savremena pravna praksa širom sveta, se kaže:

niko nije kriv dok se ne dokaže njegova krivica !

Još ako je “stvar” bez očevidaca ? A šta se dešava u slučaju mog sina ? Da li je imao ” traumu ” i kakve posledice – prosudite sami !?

Priča pocinje 2000 – te godine. Bio sam paroh u mestu nadomak Velikog Gradišta. Vlaško mesto. Meštani mi tada govorise: Mi, Vlasi smo diskriminisana narodna manjina, sva okolna Srpska sela imaju crkve, samo je mi nemamo !

Kažem, dobro! Zidaćemo je! Vele oni,ne može se, još niti jedan sveštenik sa nama nije mogao podići niti crkvu niti drugi kakav i manji gradjevinski objekat, težak smo mi narod ! Velim, neka u ime Boga, sagradićemo je!

Hram u selu Topolovnica posvecen Sv. Savi i replika je Sv.Save sa Vracara Krećemo u proleće te: 2000-te godine, sa izgradnjom i napreduje, hvala Bogu! Ali dolaze iskušenja. Ne znam kome je sve to smetalo, ali dok sam po dotičnom mestu tih jesenjih dana, osveštavao Sv. Vodicu za slave koje slede: Djurdjic i Sv. Arhangela Mihaila, a baš na sam dan Djurdjice, 16 novembra 2000 – te godine, po isceniranom planu u strogom centru mesta ispred hrama kojim mi zidamo , pri brzini od ( po prici ocevidaca ) 150 km.h , auto marke ” PORŠE ” udara mi maloletnog 13 – to godišnjeg sina. Preleće preko šoferšajbne, udara je glavom, prelece preko krova i pada na asfalt, (dotični vozač automobila odmah beži sa lica mesta) pada baš na obeleženi pešački prelaz na kom, velikim slovima (da li ironija ili ne) piše: ŠKOLA! Očevidaca je bilo puno, nekoliko desetina ili više od stotinu ljudi. Mali je ležao polomljen na asfaltu. Niko mu nije prilazio u pomoć. Supruga mi je istrčala iz kuće, pokupila ga i u tom trenutku su autom prolazili prijatelji iz susednog mesta, uzeli su ih u auto i odvezli put Tiršove bolnice u Beograd.

Uvidjaj nikada nije uradjen. A zbog saobraćajnog “prekršaja”, na sudjenju je konstantovano da je vozač vozio ( ?!?! ) 71 km/h. Ne znam kako su mogli doći do tog “zaključka”!? Kasnije se ta familija hvalila, da oni rade u Italiji, i da mogu uvek izdvojiti 5.000. ondašnjih DM, da plate pregaženo dete nekog popa. Njihove pare neka zadrže za sebe !!

Ironijom sudbine, to se desilo, samo mesec dana od “oktobarskih promena u Srbiji” i dolaska demokratije na vlast (da napisah: demokratije, a ne demonokratije).

slika624.jpgMolih se tih dana da mi sin izadje iz kome, kada su mu bile minimalne šanse da preživi: Sv. Vasiliju – Ostroškom Čudotvorcu, Sv. Vračima Kozmi i Damjanu, Sv. Grigoriju Gornjačkom. Moliše se sa mnom i sestre monahinje manastira Vraćevšnice kod Gornjeg Milanovca, vladika Nikanor australijski, sada banatski, otac Duško i još neki prijatelji, na čemu im hvala, kao i lekarima u Tiršovoj bolnici.

Posle pola godine od ovog slučaja, meštani tog vlaškog mesta dovode rumunskog ambasadora ne bi li im Rumunska vlada pomogla da dovrše izgradnju hrama i da je administrativno pripoje rumunskoj eparhiji u Moldava Novoj – grad preko Dunava.

Kap u punoj časi se tada prelila, te sam rekao:

Sazidaćemo crkvu, ali posle toga i odlazim sa porodicom, koje sam obecanje u potpunosti ispunio !

Ovo je bio tok ili ti: kuriklum vite, dogadjaja u tom periodu. Da li je ovo bio ” splet loših okolnosti ” ili izvesna, namerna isceniranost prema meni i porodici mi, neka prosudi ko čita ?!

Medjutim, lajtmotiv tek sledi: U tom periodu, obraćah se gospodinu Vladanu Batiću, tadašnjem ministru pravde, Republike Srbije, sa molbom da zaštiti mene i porodicu mi, govoreci mu:

“Gospodine ministre, znam da smo mi, sveštena lica progonjeni u svim vremenima i sistemima, ali nas barem obeležite žutim trakama na rukavu leve ruke, kao i SS Hitlerove trupe, u II-om Svetskom Ratu, Jevreje i Cigane, tako da moji blagočestivi Romi iz moje bivše parohije, sela Biskuplja, blizu Velikog Gradišta i dan-danas zbog tog potražuju od Nemačkih vlasti izvesnu Ratnu Nadoknadu”.

Pa rekoh, gospodinu ministru, obeležite nas, ali Vas molim, ne ubijajte nas ! Jasno mi je da nas je Bog stvorio sve kao bracu i svi imamo ispod koze istu, crvenu krv, doduse kog ujede opasna zmija otrovnica, tom njegova krv brzo i poplavi!

Prica se da smo svi ravnopravni … doduše Džordz Orvel je u ” Životinjskoj Farmi ” pisao: ” sve su životinje ravnopravne, ali su neke malo više ravnopravnije …” !

Slaviša Lekić, sveštenik; Argentina

—————————————–

Redakcijki komentar

Dragi oče Slaviša, mislite li Vi stvarno da Nj. P. Pahomije (Gačić) arhijerej eparhije vranjske nije homoseksualc (narodski: guzerant)?! Vi oče kada kažete u stilu jedinog penzionisanog (aktivnog) vladike u nas: “da su tamo neka deca istraumirana i da im je život uništen” sigurno mislite na ovu decu:

Vladika Pahomije je uništio detinjstvo mom sinu
Ko će mom sinu da vrati sve one besane noći u kojima je buncao, trzao se u snu. Ko će njemu da obriše sve one suze koje je prolio u trenutku kada je saopšteno da je optuženi vladika Pahomije oslobođen optužbe za pedofiliju i kada je na taj način moj sin proglašen lažovom i stranim špijunom. Mogu li sudije, koje su donele oslobađajuće presude vladici Pahomiju, mirno da spavaju?

Vranje, Blic, AVP, petak, 2. novembar 2007.

Meni je stvarno žao da se tako nešto desilo Vašem sinu. I da se parama nažalost, može “zaobići” PRAVDA. Oprostite ali vaša komparacija odnosno Vaš (nesretni događaj?) slučaj za koji kažete da je senzacija(?), nema ama baš nikakve veze sa činjenicom da naš(e) vladik(e)a, u ovom slučaju Pahomije (Gačić) ima toliku moć da i ISTINU i PRAVDU (bez para) sakrije pod debelu “krparu” njegovih JOŠ moćnijih zaštitnika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa grupom političara koji “kao” brane Srpsku pravoslavnu crkvu od “tendecioznih napada”!?

Urednik




4 коментара у вези “Zaboravljeni medijski “brabonjci””
  1. Gospodine urednice,
    hvala Vam na revnovanju za istinu. Sada ja kazem, niti licno poznajem vladiku Pahomija, niti citav “slucaj” u Argentini sam, a toliko imadoh problema u Srbiji. Izbacujem prvi deo mog teksta o vl. Pahomiju, ako smo “revnitelji za istinu” , onda me boli drugi deo teksta a prvi deo je bio da “svaka zverka pokaze svoj trag”! Dakle: Ili nas obelezete zutim trakama na levom rukavu ili nas jednostavno gazite “PORSE”-ima, zato sto revnujemo, zidamo Hramove, itd. Ili nemamo svi crvene krvi ispod koze, a zato i citirah Dzordz Orvela i ANIMALNU FARMU: ” … Sve su zivotinje ravnopravne, ali su neke, malo vise ravnopravnije od drugih … ”

     

    Redakcijski komentar

    Poštovani oče Slaviša, oprostite, ali ako ne poznajete “slučaj Pahomije” zašto svojom neinformisanošću, nenamerno umanjujete bol, patnje i traume zbog NEPRAVDE nanesene tim dečacima sada mladićima. Sigurno ste čuli da su:

    Kažnjeni sveštenici i monahinje
    Trojica sveštenika i dve monahinje, koji su svedočili u korist oštećenih dečaka, raščinjeni su i uklonjeni iz Eparhije vranjske jer ih je stigla osveta i kazna vladike Pahomija. Bez posla i na ulici ostali su bivši jerej Goran Arsić i đakoni Vladimir Savić i Milorad Milosavljević. Osveta vladike Pahomija stigla je i monahinje Jovanu Stanković i Nadu Ćerilić, koje su u vranjskom vladičanskom dvoru postale nepoželjne i nisu više u Vranju. Sveštenici koji su lažno svedočili u korist Pahomija napredovali su u službi

    izvor: Blic

    Ovo nije senzacionalno, ali je zastrašujuće i prelazi okvire istinskog pravoslavlja

    Urednik

  2. Da, bila je senzacija i kada mi je sin “preleteo” PORSE, bilo je mnogo ljudi na ulici, ali na zalost to za mene nije bila senzacija … a novinari neka rade svoj posao i traze senzacije, crkva u doticnom mestu je ipak sazidana

    o. Slavisa

     

    Redakcijski komentar

    Oprostite oče Slaviša, ali to je tragedija ne samo za Vas kao roditelja već i za sve nas, -i za crkvu. I tu je PRAVDA i ISTINA zatajila, već je ta ogromna moć koje pare imaju, gurnula vašu tragediju, i bol naočigled mnogih ljudi u ambis ljudskog dostojanstva. Vladičanski autoritet vašeg, tadašnjeg eparhijskog arhijereja sigurno nije puno mogao da pomogne, protiv božanstva “NOVAC”. I onda čovek ostane sam sa Gospodom,  a on nas nikada nije napustio i neće nas napustiti.

    Urednik

  3. Hvala Vam, gospodine urednice,
    ovo je i Bozanski i ljudski, nije nam sada potrebno
    nista drugo posle svih “Scila i Haribda”, znaci nikakva tkzv. “nadoknada”, ali je dosta DA SE ZNA !!

    Mir Vam i Radost od Gospoda

    o. Slavisa

  4. Postovani oce Slavisa,
    Meni je jako zao sto se desilo sa Vasim sinom,od srca mu zelim puno zdravlja.
    Samo da predjem na slucaj Pahomija.
    Svojevremeno dok sam zivela u Engleskoj bila sam jos dete.Moja tetka se udala za Engleza poznatoga advokata,bila je mlada i cesto dobrovoljno prevodila Srbima i tako se upoznala. Jednoga dana dodju njemu roditelji sa sinom i kazu da im je neki katolicki pop u skoli pipkao sina i niko ne veruje i on im je zadnja pomoc.Teca je imao sa jedne strane svoju reputaciju a sa druge strane bio je covek i vernik (nije presao u Pravoslavlje mada je pritisak vrsen). Posle nekoliko dana teca razmisljajuci i provodeci verujem dane u molitvi, pristane da pokrene postupak protiv crkve, skole i koga je trebalo. Bio je jedan medju prvim jer to je bio tada tabu.
    Njemu su prozori bili razbijani, dodavalo se u negativnom smislu da mu je zena komunistiknja (tetka je izbegla kao dete posle rata bas od komunizma). Secam se da je teca bio smesten u jednu srpsku kucu, gde su ga nasi pazili. Trajao je proces neku godinu, katolicki pop je bio osudjen i krivica je dokazana. Nijedno dete ne bi izaslo da podnosi ponizavanje i izrugivanje, tako i to. Samo u slucaju Pakomija da se svi ponasamo kao roditelji a to da je on progonjen jer sluzi Hrista,molim vas ostavimo to.Pet advokata ga je branilo.

    Od srca srpske pozdrave i da razmisljamo kao roditelji!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo