Вести

„Kao što se zemlja ohladila samo na čvrstoj, spoljnoj kori, na kojoj jedino mogu uspevati vise forme njena života, tako se i duša čovekova hladi samo na površini, i samo na toj spoljnoj kori duše može rasti sav viši život čovekov – društvo, humanost, civilizacija; civilizacija je

za novinar.de piše: Slaviša Lekić – sveštenik, Argentina, 06.11.2007

samo tanka politura tanke spoljne, ohladjene kore duše; ispod te politure, u dubini duše svakog čoveka, vri tečna masa životinjskih raspoloženja i osećanja, strasti i afekata, koji pri najmanjem potresu probijaju kroz tu spoljnu, politiranu koru, kao što biva u revolucijama i ratovima i prevratima u društvu. “ ( Božidar Kneževic, „Misli“ – Beograd, SKZ – 1931, god. )

Čitamo ovih dana u novinama „Blicu“, a čije tekstove preuzimaju i druge novine, o ponovnoj aktuelizaciji (čitaj:vadjenje iz naftalina) teme koje su završene i o kojima je sve već rečeno, sudjeno i presudjeno, odnosno o vladici Pahomiju. Ovaj moj tekst ni napamet mi ne pada da šaljem tabloidu „Blic-a“, ako mu je potrebno, neka ga preuzme sa „Novinara.de“. Razumemo da je novinarstvu potreban izvestan senzacionalizam, pa kada ga nema vadi se -„stara priča“. U tom, tendeciozno napisanom tekstu se tvrdi: da su tamo neka deca istraumirana i da im je život uništen.

Inače, vladika Pahomije je došao na tron vranjske eparhije, zamenivši mog blazenopočivšeg vladiku Savu (Andrića), koji odlazi na tron braničevske eparhije. To je bio period vladavine izvesnog Slobodana Miloševića, vreme ratova, embarga, inflacije i samovolje. Toj garnituri vlasti, niko se nije smeo zameriti. E, vladika Pahomije, na nesreću im se odmah zamerio, te smo svedoci da ga sada ti recidivi dotične vlasti jos proganjaju. No „svakako ćete mi reći ovu poslovicu:

„Ljekaru, izliječi se sam; što čusmo da je bilo u Kapernaumu učini i ovdje u postojbini svojoj. Reče pak: Zaista vam kažem da nijedan prorok nije priznat u postojbini svojoj. A vaistinu vam kažem: Mnoge udovice bijahu u Izrailju u vrijeme Ilije kada se nebo zatvori za tri godine i šest mjeseci, i bi velika glad po svoj zemlji; I ni jednoj od njih ne bi poslan Ilija do u Sareptu Sidonsku ženi udovici. I mnogi bijahu gubavi u Izrailju u vrijeme proroka Jeliseja; i nijedan se od njih ne očisti do Neeman Sirijanin. “ ( Evandjelje po Luki: 4-ta glava, stih od: 23 – 27 ).

Ah, da izvinjavam se, novinama treba senzacija ! Pa evo, pišimo i o ovome.

I moje dete je imalo traumu i ima je jos uvek, kao i cela moja porodica. Sada sledi komparacija: u takozvanom „sporu“ sa vladikom Pahomijem ništa ne vidimo, nikakve dokaze, a toliko blamaže, tekstova razbacanih, Bože mi oprosti, kao brabonjci po raznim medijama, mada znamo da brabonjak gde padne, on se tu i -raspadne! Takodje znamo, da u Rimskom pravu, na kom se temelji i savremena pravna praksa širom sveta, se kaže:

niko nije kriv dok se ne dokaže njegova krivica !

Još ako je „stvar“ bez očevidaca ? A šta se dešava u slučaju mog sina ? Da li je imao “ traumu “ i kakve posledice – prosudite sami !?

Priča pocinje 2000 – te godine. Bio sam paroh u mestu nadomak Velikog Gradišta. Vlaško mesto. Meštani mi tada govorise: Mi, Vlasi smo diskriminisana narodna manjina, sva okolna Srpska sela imaju crkve, samo je mi nemamo !

Kažem, dobro! Zidaćemo je! Vele oni,ne može se, još niti jedan sveštenik sa nama nije mogao podići niti crkvu niti drugi kakav i manji gradjevinski objekat, težak smo mi narod ! Velim, neka u ime Boga, sagradićemo je!

Krećemo u proleće te: 2000-te godine, sa izgradnjom i napreduje, hvala Bogu! Ali dolaze iskušenja. Ne znam kome je sve to smetalo, ali dok sam po dotičnom mestu tih jesenjih dana, osveštavao Sv. Vodicu za slave koje slede: Djurdjic i Sv. Arhangela Mihaila, a baš na sam dan Djurdjice, 16 novembra 2000 – te godine, po isceniranom planu u strogom centru mesta ispred hrama kojim mi zidamo , pri brzini od ( po prici ocevidaca ) 150 km.h , auto marke “ PORŠE “ udara mi maloletnog 13 – to godišnjeg sina. Preleće preko šoferšajbne, udara je glavom, prelece preko krova i pada na asfalt, (dotični vozač automobila odmah beži sa lica mesta) pada baš na obeleženi pešački prelaz na kom, velikim slovima (da li ironija ili ne) piše: ŠKOLA! Očevidaca je bilo puno, nekoliko desetina ili više od stotinu ljudi. Mali je ležao polomljen na asfaltu. Niko mu nije prilazio u pomoć. Supruga mi je istrčala iz kuće, pokupila ga i u tom trenutku su autom prolazili prijatelji iz susednog mesta, uzeli su ih u auto i odvezli put Tiršove bolnice u Beograd.

Uvidjaj nikada nije uradjen. A zbog saobraćajnog „prekršaja“, na sudjenju je konstantovano da je vozač vozio ( ?!?! ) 71 km/h. Ne znam kako su mogli doći do tog „zaključka“!? Kasnije se ta familija hvalila, da oni rade u Italiji, i da mogu uvek izdvojiti 5.000. ondašnjih DM, da plate pregaženo dete nekog popa. Njihove pare neka zadrže za sebe !!

Ironijom sudbine, to se desilo, samo mesec dana od „oktobarskih promena u Srbiji“ i dolaska demokratije na vlast (da napisah: demokratije, a ne demonokratije).

Molih se tih dana da mi sin izadje iz kome, kada su mu bile minimalne šanse da preživi: Sv. Vasiliju – Ostroškom Čudotvorcu, Sv. Vračima Kozmi i Damjanu, Sv. Grigoriju Gornjačkom. Moliše se sa mnom i sestre monahinje manastira Vraćevšnice kod Gornjeg Milanovca, vladika Nikanor australijski, sada banatski, otac Duško i još neki prijatelji, na čemu im hvala, kao i lekarima u Tiršovoj bolnici.

Posle pola godine od ovog slučaja, meštani tog vlaškog mesta dovode rumunskog ambasadora ne bi li im Rumunska vlada pomogla da dovrše izgradnju hrama i da je administrativno pripoje rumunskoj eparhiji u Moldava Novoj – grad preko Dunava.

Kap u punoj časi se tada prelila, te sam rekao:

Sazidaćemo crkvu, ali posle toga i odlazim sa porodicom, koje sam obecanje u potpunosti ispunio !

Ovo je bio tok ili ti: kuriklum vite, dogadjaja u tom periodu. Da li je ovo bio “ splet loših okolnosti “ ili izvesna, namerna isceniranost prema meni i porodici mi, neka prosudi ko čita ?!

Medjutim, lajtmotiv tek sledi: U tom periodu, obraćah se gospodinu Vladanu Batiću, tadašnjem ministru pravde, Republike Srbije, sa molbom da zaštiti mene i porodicu mi, govoreci mu:

„Gospodine ministre, znam da smo mi, sveštena lica progonjeni u svim vremenima i sistemima, ali nas barem obeležite žutim trakama na rukavu leve ruke, kao i SS Hitlerove trupe, u II-om Svetskom Ratu, Jevreje i Cigane, tako da moji blagočestivi Romi iz moje bivše parohije, sela Biskuplja, blizu Velikog Gradišta i dan-danas zbog tog potražuju od Nemačkih vlasti izvesnu Ratnu Nadoknadu“.

Pa rekoh, gospodinu ministru, obeležite nas, ali Vas molim, ne ubijajte nas ! Jasno mi je da nas je Bog stvorio sve kao bracu i svi imamo ispod koze istu, crvenu krv, doduse kog ujede opasna zmija otrovnica, tom njegova krv brzo i poplavi!

Prica se da smo svi ravnopravni … doduše Džordz Orvel je u “ Životinjskoj Farmi “ pisao: “ sve su životinje ravnopravne, ali su neke malo više ravnopravnije …“ !

Slaviša Lekić, sveštenik; Argentina

—————————————–

Redakcijki komentar

Dragi oče Slaviša, mislite li Vi stvarno da Nj. P. Pahomije (Gačić) arhijerej eparhije vranjske nije homoseksualc (narodski: guzerant)?! Vi oče kada kažete u stilu jedinog penzionisanog (aktivnog) vladike u nas: „da su tamo neka deca istraumirana i da im je život uništen“ sigurno mislite na ovu decu:

Vladika Pahomije je uništio detinjstvo mom sinu
Ko će mom sinu da vrati sve one besane noći u kojima je buncao, trzao se u snu. Ko će njemu da obriše sve one suze koje je prolio u trenutku kada je saopšteno da je optuženi vladika Pahomije oslobođen optužbe za pedofiliju i kada je na taj način moj sin proglašen lažovom i stranim špijunom. Mogu li sudije, koje su donele oslobađajuće presude vladici Pahomiju, mirno da spavaju?

Vranje, Blic, AVP, petak, 2. novembar 2007.

Meni je stvarno žao da se tako nešto desilo Vašem sinu. I da se parama nažalost, može „zaobići“ PRAVDA. Oprostite ali vaša komparacija odnosno Vaš (nesretni događaj?) slučaj za koji kažete da je senzacija(?), nema ama baš nikakve veze sa činjenicom da naš(e) vladik(e)a, u ovom slučaju Pahomije (Gačić) ima toliku moć da i ISTINU i PRAVDU (bez para) sakrije pod debelu „krparu“ njegovih JOŠ moćnijih zaštitnika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi sa grupom političara koji „kao“ brane Srpsku pravoslavnu crkvu od „tendecioznih napada“!?

Urednik