Вести

BEOGRAD, 5. novembra (Tanjug) – Rusiji je potrebna jaka i prosperitetna Srbija, slaba Srbija nije u interesu ni Balkana ni Evrope, ocenio je u intervjuu za sutrašnji „Glas javnosti“ ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev.

„Samo ekonomski snažna, politički stabilna i prosperitetna Srbija može biti garant normalnog i stabilnog stanja stvari u regionu. Dakle: Samo jaka i u sebe uverena Srbija. Rusija, sa svoje strane, čini sve što može da Srbija postane i ostane takva“, rekao je Aleksejev.

Na pitanje ne čini li se da se zapadni predstavnici u posredničkoj „trojci“ Kontakt grupe ponašaju kao „kolektivni Ahtisari“, ruski ambasador je rekao da je „možda takav utisak kod nekih ostavila pojava papira nazvanog ’14 tačaka'“.

„Ali, jedina svrha tih ’14 tačaka’ – bar što se Rusije tiče – bila je: da pokaže kako ‘trojka’ vidi moguće tačke dodira strana u pregovorima. A koliko je to ‘vidjenje’ bilo uspešno – nije na meni da sudim“, rekao je Aleksejev.

On je precizirao da za Rusiju „14 tačaka“ nisu pokušaj da se – umesto Beograda i Prištine – „nacrta“ konačni status Kosova.

Aleksejev je upitan i da li izmedju Moskve i Beograda postoje prethodne konsultacije povodom takvih dokumenata, pošto je zvanični Beograd odbacio deo „14 tačaka“, uprkos tome što se ruski član trojke sa njima bio saglasio.

„Moskva je u stalnom kontaktu sa Beogradom povodom Kosova. Po raznim kanalima. Naravno, i preko svoje ambasade u Srbiji“, istakao je on.

Aleksejev je dodao da je „14 tačaka“ samo interni dokument „trojke“ koji je bio „sračunat i na to da pokaže kako će se na njih odreagovati u Beogradu i Prištini, hoće li se na osnovu tog ‘papira’ iskristalisati kakvi novi momenti“.

On je ponovio principijelnu poziciju Moskve da se za Kosovo „mora tražiti i naći pregovorno kompromisno rešenje koje će biti prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu, konačni status može biti definisan jedino preko nove rezolucije Saveta bezbednosti UN, a ta rezolucija mora biti u svemu izvedena iz normi medjunarodnog prava i preuzeti ključne stavove Rezolucije 1244“.

Prema njegovim rečima, ta principijelna pozicija Moskve podrazumeva da se i sa tekstom nove rezolucije moraju saglasiti i Beograd i Priština, što znači da će Rusija u Savetu bezbednosti UN podržati ono na šta pristane Srbija.

Povodom predloga predstavnika EU u „trojci“ Volfganga Išingera, koji je ponudio sporazum izmedju tadašnje dve nemačke države iz 1972. godine, Aleksejev je rekao da nije još video nikakav „papir“ sa takvom inicijativom i dodao da je, bar zasad, Išingerov plan – nepostojeći „papir“, koji ne može da komentariše.

Aleksejev je, takodje, ponovio da je, za Rusiju, 10. decembar samo rok za predaju izveštaja trojke generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, i ništa više, kao i da, ukoliko do tada ne bude rešenja za Kosovo – pregovori će morati da se nastave i da traju onoliko dugo koliko bude potrebno.

Povodom informacija koje su se pojavile da je Rusiji već ponudjeno da popusti povodom Srbije i Kosova, a da će Vašington popustiti povodom svog protivraketnog štita u Evropi, Aleksejev je rekao da „Moskva nije ni u najmanjem iskušenju da sa bilo kime trguje povodom Srbije i „konačnog statusa“ Kosova“ i dodao da „takvog trgovanja nije bilo i neće ni biti“.

„Naglašavam: neće ni biti! Ovlašćen sam da ovo u ime svoje zemlj oficijelno potvrdim“, rekao je ruski ambasador.

CNN: Kosovo u krizi

NJUJORK, 5. novembra (Tanjug) – Razvoj situacije na Kosovu, po prvi put u poslednjih godinu dana, dobio je danas značajniji prostor na američkoj televizijskoj mreži „Si-En-En“ (CNN), koja smatra da problemi vezani za rešavanje statusa te pokrajine prete da prerastu u krizu širih razmera, s obzirom na razvoj situacije u Republici Srpskoj i Makedoniji.

„Kosovo u krizi“, kako je naslovljen petominutni prilog koje je danas emitovan na toj mreži, uključuje i ocenu Janoša Bugajskog iz vašingtonskog Centra za strateške i medjunarodne studije, da bi kosovski Albanci do kraja godine mogli proglasiti nezavisnost.

Nakon toga, smatra on, uslediće „poplava“ priznanja najvažnijih država medjunarodne zajednice, uključujući i SAD.

„Ako smo 1999. godine mogli da pokrenemo rat bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne vidim razlog zašto sada na isti način ne bismo mogli rešiti status Kosova“, ocenio je Bugajski.

U istom prilogu CNN-a je, po srpsku stranu nepovoljno prikazana geneza kosovske krize, uključujući stavove da je „NATO intervenisao u pokušaju da spreči genocid nad milionima Albanaca“.

„Srbija je, suštinski, izgubila Kosovo još 1999. godine“, rekao je Bugajski.

Govoreći o odnosu Srbije prema Kosovu, Vilijem Finegan iz magazina „Njujorker“, naveo je da, suštinski, Beograd želi da „zadrži teritorijalni inegritet nad pokrajinom, ne mareći preterano za oko dva miliona Albanaca koji tamo žive, optužujući ih da su od teritorije stvorili leglo organizovanog kriminala“.

CNN je, takodje, preneo stav Pentagona da je „očuvanje stabilnosti na Kosovu od ključnog interesa za NATO“, postavljajući pitanje na koji će način vojni savez, koji nije u stanju da prikupi dovoljno helikoptera za misiju u Avganistanu, uspeti da zaustavi mogući talas nasilja u toj pokrajini.

Analitičari CNN-a su, takodje, ocenili da su tenzije u procesu rešavanja statusa Kosova, te najave jednostranog proglašenja nezavisnosti pokrajine, izazvali ozbiljne reakcije u srpskom delu Bosne, u kome, je, takodje, ojačao pokret za odvajanje od dejtonske Bosne i Hercegovine.
Milosavljević: Podrška Kube u rešavanju statusa Kosmeta

BEOGRAD, 5. novembra (Tanjug) – Srpski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je danas da Kuba apsolutno i bezuslovno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u rešavanju statusa Kosmeta.

„Postoji i spremnost kubanske strane da, kao predsedavajuća Pokreta nesvrstanih, tu temu i taj princip neprihvatljivosti menjanja medjunarodno priznatih državnih granica, kroz neki forum nesvrstanih zemalja, postavi kao dokument koji bi, nadam se, u budućim pregovorima o Kosmetu mogao da bude jedan pozitivan faktor za ispunjenje našeg cilja, a to je zadržavanje Kosova u granicama naše zemlje“, rekao je Milosavljević.

Milosavljević predvodi državno-privrednu delegaciju na Drugoj konferenciji privrednih komora i privreda nesvrstanih zemalja u Havani, navedeno je u saopštenju resornog ministarstva.

Alžir za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije

ALŽIR, 5. novembra (Tanjug) – Premijer Alžira Bel Kadem danas je u razgovoru sa ministrom rudarstva i energetike Srbije Aleksandrom Popovićem iskazao čvrstu podršku principu očuvanja teritorijalnog integriteta svih zemalja i Srbije.

Bel Kadem je jasno stavio do znanja da je za Alžir Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i iskazao podršku njegove zemlje rešavanju ovog problema kroz Ujedinjene nacije u skladu sa medjunarodnim pravom, preneo je ministar Popović u izjavi Tanjugu iz Alžira.

Danas je treći i poslednji dan boravka državno-privredne delegacije Srbije koja je vezana za sastanak mešovitog komiteta koji se sa Alžirom održan prvi put posle 17 godina.

„Verujem da će se u mesecima koji slede osetiti i videti bitno poboljšanje kako naše trgovinske razmene tako i ukupne ekonomske saradnje“, rekao je ministar Popović.

Tokom razgovora državno pravne delegacije Srbije sa ministriom urbanizma Musom potvrdjena je spremnost srpskih firmi da učestvuju u programu izgradnje stanova u Alžiru.

U Alžiru će u narednih pet godina biti izgradjeno više od milion stanova. Srpske kompanije su, takodje, iskazale spremnost da učestvuju i u izgradnji drugih objekata (škola, bolnica, univerziteta, turističkih naselja) ili same ili kroz konzorcijume sa alžirskim firmama.

Razgovarano je i o saradnji u oblasti razvoja gradjevinskog materijala, o mogućem uvozu gradjevinskog materijala iz Srbije kao i o gradjevinskoj mehanizaciji i o izradi gradjevinske mehanizacije u Srbiji za potrebe alžirskih partnera radi radova u samom Alžiru.

Privredni deo delegacije imao je odvojene susrete sa ekspertima iz obasti poljoprivrede i predstavnicima ministarstva poljoprivrede i alžirskih kompanija.

Juče je privredni deo delegacije imao sastanke u dve alžirske privredne komore direktno sa potencijalnim partnerima.“

Do kraja dana članovi srpske delegacije razgovaraće i sa čelnicima ministarstva rudarstva i energetike, ministarstva ribarstva i ministarstva industrije kao i sa čelnicama ministarstva zdravlja.

Jeremić u sredu u Berlinu

BERLIN, 5. novembra (Tanjug) – Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić doputovaće u sredu u Berlin da bi s nemačkim kolegom Frankom-Valterom Štajnmajerom razgovarao o pitanjima od interesa za dve zemlje, kao i o procesu rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova nemačke vlade.

Jeremićevu posetu najavljuju i nemački mediji koji tvrde da će, neposredno posle šefa srpske diplomatije, u Berlin doći i delegacija iz Prištine.

„Izgleda da, u razmrsivanju kosovskog čvora, ipak ima nade za kakav takav pomak“, ocenio je tim povodom berlinski dnevnik „Tagešspigel“, dodajući da Štajnmajeru i njegovom diplomati Volfgangu Išingeru, predstavniku Evropske unije u posredničkoj “trojci“, pripada „ključna uloga u rešavanju“ pitanja statusa južne srpske pokrajine.

Berlinski dnevnik podseća da “trojka“ mora da do 10. decembra preda završni izveštaj generalnom sekretaru UN i da dosad ni Beograd ni Priština nisu odstupili od svojih dijametralno suprotstavljenih, nepomirljivih zahteva.

Nemački medij, takodje, podsećaju na odlučan stav Moskve i njenu podršku Srbiji, koja insistira na poštovanju medjunarodnog prava.

Zvanični Berlin se, kad je reč o Kosovu, ne ubraja u centre svetske moći koji bezuslovno teže priznanju eventualne, jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, podsećaju analitičari u Berlinu.

Knaus: Očekivano zaoštravanje stavova Beograda i Prištine

LONDON, 5. novembra (Tanjug) – Gerald Knaus, direktor Evropske inicijative za stabilnost, sa sedištem u Berlinu, izjavio je da je za očekivati da u ovoj fazi srpsko-albanskih pregovora o Kosovu svi učesnici, uključujući Beograd, zaoštre pregovaračke pozicije.

Knaus je u izjavi londonskom Bi-Bi-Si-ju istakao da je budućnost Balkana u Evropskoj uniji i da Brisel mora da pronadje opipljiv način da uveri ne smo vlade, već i obične ljude u regionu, da je učlanjenje u Uniju realan i koristan cilj.

Nemački analitičar, koji je tokom nedavnog boravka u Srbiji posetio i Kosovo, smatra da Srbija, Kosovo i čitav zapadni Balkan sve više zaostaju, a da je jedan od razloga za to osećaj neizvesnosti koji vlada u regionu.

„Stekao sam utisak da je ceo region paralisan zbog Kosova“, izjavio je Knaus, napominjući da je, izmedju ostalog, prisustvovao velikoj konferenciji potencijalnih stranih ulagača u Srbiju kojom je potpuno dominiralo kosovsko pitanje.

Zbog toga, ocenio je Knaus, produžavanje kosovske krize nije ni u čijem interesu.

„Presudno pitanje je da li spoljni svet, posebno Evropska unija, može da prestane da odugovlači i da dodje do jedinstvenog stava, nastupi s njim i obema stranama ponudi kredibilne podsticaje“, rekao je nemački analitičar.

Knaus je istovremeno ocenio da porast napetosti, do koga je došlo i šire u regionu, ne mora da bude u vezi samo sa Kosovom.

„Ono što se dogadja u Bosni nastavak je duge sage o reformi policije. Čak i bez kosovske krize, sukob Republike Srpske i medjunarodne zajednice je poznat fenomen“, rekao je nemački analitičar.

Itar-Tass:Za sada bez suštinske promene pozicija strana

MOSKVA, 5. novembra (Tanjug) – Pregovarački proces o budućem statusu Kosova i Metohije ulazi u odlučujuću fazu, a pozicije Beograda i Prištine do sada nisu pretrpele suštinske promene, ocenila je ruska agencija Itar-Tass u tekstu povodom današnje četvrte runde razgovora dve delegacije i posredničke „trojke“ Kontakt grupe u Beču.

„SAD i Evropska unija žele da je što je moguće pre završe neplodotvoran pregovarački proces, dok Rusija podržava zahtev Beograda za nastavkom pregovora“, ističe ruska državna agencija.

Itar-taš podseća da „Priština i dalje insistira na punoj državnoj nezavisnosti, uključujući članstvo u UN i drugim medjunarodnim organizacijama, dok je Beograd spreman da pristane na status široke autonomije“.

Ruska agencija prenosi reči ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da ova runda pregovora ima naročit značaj za dalji razvoj pregovaračkog procesa.

Jeremić je, navodi Itar-Tass, uveren da se „može doći do zajedničkog imenitelja ili da se približe tačke gledišta, kako bi uz podršku UN mogao da bude nastavljen pregovarački proces“.

Agencija RIA Novosti prenela je izjavu ruskog predstavnika u „trojci“ Aleksandra Bocan-Harčenka posle prethodne runde u Beču da je delegacijama Beograda i Prištine predata na razmatranje lista od 14 tačaka koje mogu da budu predmet diskusije.

Prema rečima ruskog diplomate to „nije nikakav zvaničan dokument sa okvirima za mogući dogovor, već tačke koje je ‘trojka’ sačinila da bi stimulisala diskusiju“.

„Trojka je privržena svom mandatu da ne nameće pregovaračko rešenje, ali namerava da mu teži, jer je to jedinstvena osnova za pravedno i stabilno rešavanje kosovskog pitanja“, rekao je Bocan-Harčenko tada za RIA Novosti.

Kakojti: Albanci sami počeli rat protiv Srbije

MOSKVA, 5. novembra (Tanjug) – Predsednik nepriznate Južne Osetije, otcepljene od Gruzije, Eduard Kakojti, izjavio je da status Kosova i Metohije „nema nikakve veze sa statusom Abhazije i Južne Osetije“.

„Današnje Kosovo je proizvod agresije NATO protiv Srbije i vojnog raspada države… kosovski Albanci su sami počeli rat protiv Srbije i počeli da istrebljuju Srbe, a mi nikoga nismo napadali i nikoga nismo istrebljivali“, rekao je on u intervjuu za najnovije izdanje časopisa „Profil“, koje izlazi danasa.

Prema rečima Kakojtija, Južna Osetija je 1989. godine tražila od rukovodstva Gruzije da od autonomne oblasti postane autonomna republika u sastavu Gruzije, ali je Tbilisi ukinuo autonomiju i „organizovao genocid, uništeno je 111 osetijskih sela“.

„Na Zapadu govore da su se Gruzini borili protiv separatizma, a šta su onda ‘demokratskim vlastima’ Gruzije skrivili Osetini koji su živeli izvan južnoosetijske oblasti u Kahetiji i Gudžaretskom klancu, odakle je bilo više od 100.000 izbeglih? To je moje pitanje za zaštitnike ljudskih prava“, rekao je on.

Na pitanje da li je moguća podela Južne Osetije, tako da medjunarodna zajednica prizna tu otcepljenu teritoriju, ali da gruzijske enklave ostanu Gruziji, Kakojti je odgovorio odrično i rekao da Chinvali te enklave smatra „privremeno okupiranim“.

„Mi smo mogli da sprovedemo čistku tih teritorija, i 1992. i 2004, ali mi to nismo uradili, jer tamo žive naši gradjani gruzijske nacionalnosti i shvatamo da su postali žrtva nepromišljene politike Tbilisija“, rekao je južnoosetijski predsednik, dodajući da na teritoriji koju kontroliše Chinvali postoje tri gruzijske škole i da Gruzine niko ne primorava da uče osetijski, već je to njima ostavljeno na izbor.

Kakojti je, takodje, odbacio mogućnost stvaranja federacije i konfederacije sa Gruzijom, bez obzira ko u Tbilisiju bude na vlasti, a da je posle nezavisnosti „drugi korak, ukoliko tako narod odluči“ – ujedinjavanje sa ruskom republikom Severnom Osetijom.

„De jure, mi nikada nismo ni izlazili iz sastava Rusije… 1774. godine predstavnici jedinstvene Osetije dobrovoljno su ušli u sastav Ruskog carstva… Naši preci dali su reč i mi je nećemo pogaziti“, rekao je on.

Kakojti je naglasio da očekuje „veoma veliku napetost“ u novembru i decembru „s obzirom na konsultacije o Kosovu i da se u samoj Gruziji povećava politička napetost“.

Izvor: Tanjug