Вести

Videci koliko je zla u svetu od kako su se vere podelile i od kako su mnogi stradali radi vere i od kako se po zemlji poce siriti neka nova politika zvana teokratija, odluci Gospod iako sveznajuci i svuda prisutan da dodje ponovo na zemlju i da vidi sta se tu desava.

 On je jos uvek mislio da je Svojim stradanjem na Krstu izbavio covecanstvo od zla, medjutim naprotiv narodi su se jos vise podelili i pomocu“ posrednika“ zavadili i okrenuli se brat protiv brata.

Gospod je vec dosta puta zaplakao i zaridao kada je video kako se zapadna i istocna hriscanska crkva podelila jos u prvom veku po njegovom Vaskresenju, pa kako je Konstantin, car rimski iskoritio guzvu da sebe afirmise kao prvog rimskog hriscanskog vladara, kako su krstasi u ime Njegovo isli i izvrsili uzasan pokolj muhamedanaca u „Svetoj Zemlji“ kako je za vreme spanske inkvizicije u XVI veku stradalo na hiljade vernika jer se nisu povinovali svestenstvu koje ih je na najsvirepiji nacin mucilo i napokon spaljivalo zive. Gospod je sve ovo sa bolom u dusi gledao ali kao blag i dobar pastir i kao sto je sam propovedao volite i svoje neprijatelje… tolerisao jer se uzdao u pravdu Oca Svedrzitelja i tako sada prilicno zabrinut za daljni razvoj covecanstva odlucio da se ponovo vrati u svet. Odluci Gospod da dodje po prvi put medju Srbe misleci da bi sa njima mogao bolje da razume borbenost i vatrenost Hindusa Budista, Islmista pa i pripadnika svog sopstvenog naroda Jevreja.

Srbi su mu nekako oduvek lezali na srcu jer su i te kako trpeljiv narod a u isto vreme narod koji sve zrtvuje za svoju veru i slobodu. Tada se Gospod seti srpskih prvaka: djakona Avakuma, cara Lazara, pa novijih srpskih mucenika koje je mucenicki pogubila sestrinjska rimokatolicka crkva, zatim Drazu Mihailovica koga je zbog vere u Njega usmrtila „bratska“ ruka bezboznicka.

Da bi bio sto vise specifican u svojoj misiji opredeli se za podrucje koje je najvise sklono verskoj i rasnoj trpeljivosti – dalekoj Australiji i gle tu ugleda bas te Srbe o kojima je poceo u poslednje vreme sve vise da razmislja. Nije hteo da odmah „iz vedrog neba“ udje u nijhove hramove i slusa njihove slavopojke jer se toga dosta naslusao u poslednjih 2.000 godina nego je hteo da vidi i cuje kako se osecaju i ponasaju kada nisu u crkvi, a pogotovo svestenike kojima je dao apostolsko prejemstvo kako oni izgledaju kada nisu u mantijama i mandijama!?

I tako odluci da dodje ne u nedelju nego u subotu uvece u jedan bar u crkvenoj sali. Sve je bilo veselo i seti se Gospod svadbe u Kaini gde je ponestalo vina i kako je on vodu pretvorio u vino da bi veselje sto vise bilo uvelicano. I gle vide u baru jednog od svojih sluzitelja. Eto prote, broji koliko je piva i rakije prodano, nebi li neko od mirjana zatajio od crkvene blagajne!? I Gospod se seti hrama ono pre dve hiljade godina u kome rastera trgovce i gle i oni behu farisejevi podanici i razljuti se tada Gospod ne toliko sto trgovahu vec zato sto to bejahu svestenici. Oni koji ne trebahu brinuti o ovozemaljskim dobrima vec nebeskim. I tu zastade Gospod mnogo tuzan jer vide da ni Njegovo stradanje ni evolucija nisu ucinili svoje…!

Zatim Gospod ode da vidi kako se upravlja Njegovim svetinjama i odluci da dodje na crkenu sednicu. Obucen skromno ali pristojno udje u salu gde se odrzava godisnja skupstina crkvenoskolske opstine. Vide Gospod kako se sprovodi red i poredak- kako se Upravnici iako ne placeni i cisto dobrovoljno redaju sa svojim izvestajima o stanju crkvenoskolske opstine. Sta vise od njih su mnogi odvajali od usta svojih i svoje dece da stvore sve sto dolikuje crkvenoj zajednici pa i sada u svoje slobodno i neplaceno vreme dolaze i doprinose daljnem napredku i razvoju crkve. Gospodu se oko zablistalo pa pomisli toliko vere ne vidoh ni u celom Jerusalimu. I tek sto pusti suzu, dodje na red i parohijski svestenik da podnese svoj izvestaj. Sve je pozdravio i pohvalio ali na kraju se pozalio kako tesko zivi. Plata mu je mala, radni uslovi teski, nije mu dosta sto ima besplatan stan, struju, gas vodu, telefon itd. Trazi povisicu trazi vece privilegije a ne pita odakle i kako to ta grupa neplacenih dobrovoljaca treba da ostvari. Ja sam srpski svestenik odnosno Vladika i to mi dolikuje…

Uzasnuh se Gospod pa povika iz sva glas, pa zar sam vas to ucio, rode Aspidin. Pomisli Gospod u sebi, mozda je to samo kod svestenika, ovako se nebi desilo u monaskim redovima. I tako uputi se Gospod kod svojih naslednika – episkopa. Nadje ga put ka Kamberi – australijskoj prestonici i sedistu eparhije australijsko novozelandske. Zadivi se Gospod ugledavsi prelepi hram Novi Kalenic i pomisli tu cu da nadjem pravi smisao moje propovedi i utehu u mom nasledniku.

Na manastirskom imanju osvanuo prekrasan dan bas bese Sv. Sava manastirska slava. Poradovao se Gospod tu cu biti sa svojima na dan proslave moga ugodnika. Dodje Gospod i ugleda nekoliko zena i ljudi kako nesto rade a o proslavi nista. Upita Gospod a gde je staresina manastira! Odgovori mu jedan sedi cica : a ne bih vama ja znao reci Gospodine, Vladika ne voli tu da zivi otisao je u neki apartman u Sidneju i tamo stoluje… Udje Gospod u prazan hram i dodje do oltara i iz sveg glasa povika : “ Gospode, Gospode prizri s nebesa i vizd vinograd sej jegoze nasadil desnica tvoja“. Tu gorko zaplace i razocaran izadje iz svetinje. Pogleda oko sebe i vide sto mu jos vise produbi tugu i bol. Sletise divlje patke na mirno jezero i zacuh se njihovo gakanje – lepsa jektenija i od hora svestenika. I tu vide Gospod sustinu svetskog problema. Kod onih bucnih i vatrenih teokratija je vec ovladala a kod pitomih Srba oguglalost je razljutila „fariseje“ do te mere da vise ne zele da im sluze…

Zalostan i razocaran okrenuh se Gospod i pomisli ja stradoh za ljudski rod, a ko me izneveri – oni kojima sam poverio taj isti rod….

Jovan Pjevac

Izvor: Srpski Glas, Australija

preuzeto sa srbinfo.com.au