Вести

PRIŠTINA – „Dok se u polutami evropske diplomatije odvijaju najvažniji razgovori o budućnosti Kosova“, kako kaže novinar „Frankfurter algemajne cajtunga“, isti dnevniki je početkom nedelje, lansirao probni balon o tome da „Beograd razmišlja o okončanju pregovora sa Kosovom po nemačko-nemačkom modelu iz 1972. godine, a

današnja „Koha ditore“ donosi nova „otkrića“ neimenovanih izvora po kojima pregovaračka „trojka“ priprema novi predlog za konačni status Kosova. Po tom navodnom predlogu Srbija i Kosovo bi činili konfederaciju.

Posrednička „trojka“ kontakt grupe dobila je „zeleno svetlo“ da sačini novi predlog za konačan status Kosova i Metohije, piše danas prištinski dnevnik „Koha Ditore“. „Izveštaj koji će biti i predlog o statusu, prema sadašnjim procenama biće manja ponuda od Ahtisarijevog plana“, piše list. Neimenovane zapadne diplomate potvrdile su za „Koha Ditore“ da je zbog nesuglasica unutar Kontakt grupe u pogledu budućnosti Kosova, bilo lakše da se ovaj posao prepusti pregovaračkoj „trojci“, koju čine predstavnici EU, SAD i Rusije.
„Novi dokumenat o statusu koji priprema pregovaračka ‘trojka’ za sad ne pominje reč nezavisnost“, navodi međunarodni izvor prištinskog lista.
Početna tačka ovog predloga, prema istom izvoru, ostaje dokument „trojke“ od 14 tačaka o kojem se raspravljalo na predhodnoj rundi direktnih pregovora Prištine i Beograda u Beču.

Konfederacija u tri verzije

„U principu dokument ‘trojke’ je put koji vodi ka jednoj vrsti konfederacije, bilo da je ona interpretirana kao asimetrična, konfederacija, poput dve Nemačke posle Drugog Svetskog rata, ili kao konfederacija novog tipa između dve nezavisne zemlje“, rekli su neimenovani izvori bliski pregovaračkom procesu o Kosovu.

Ideja asimetrične konfederacije, prema izvorima, je da se Kosovu omogući da ima neku vrstu državnosti, preko jednog „vodećeg organa“ čijem sastavu bi bili Kosovari, Srbi i predstavnici evropske zajednice, na kraju Kosovo bi se smatralo „subjektom“.

„U tom slučaju Srbija ne bi potpuno izgubila kontrolu nad Kosovom, a posebno bi imala svoj glas u suverenitetu Kosova“, prenosi dnevnik ocene neimenovanih diplomata. Model podeljene Nemačke posle Drugog Svetskog rata, ipak nema veliku podršku od strane Kontakt grupe, dok je model konfederacije između dve nezavisne države, prema navodima diplomatama „opcija koja će se dalje elaborirati posle sastanka između pregovaračkih timova ‘trojke’, Beograda i Prištine 5. novembra“.

„Probni balon“ o nemačko-nemačkom rešenju krenuo iz Berlina

U trenutku dok se u Beču nastavljaju pregovori o budućem statusu Kosova, u Beogradu se, neslužbeno, razmatra da li bi sporazum Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike iz 1972. godine mogao da bude model za rešenje prihvatljivo za Srbe i Albance, piše u tekstu koji je „Frankfurter algemajne cajtung“, objavio 22. oktobra.
Nemački konzervativni dnevnik podseća da su se ovim sporazumom dve nemačke države svojevremeno obavezale na neupotrebu sile i na međusobno poštovanje teritorijalnog suvereniteta.

„U ovo bi mogli da se upuste i Srbi i kosovski Albanci ukoliko bi ovo potonje bilo dovoljno široko formulisano. Beograd bi mogao, kao što je nekada učinila vlada SR Nemačke ‘Pismom o nemačkom jedinstvu’, u pratećem dokumentu da ukaže da ne odustaje od polaganja prava na Kosovo koje proističe iz ustava i da se smatra predstavnikom svih građana pokrajine, iako se vlast srpske države ne proteže i na teritoriju Kosova“, piše nemački list.

Išingerovo često pominjanje međunemačkog sporazuma iz 1972.

FAZ navodi da se „ne može reći da li će i ova ideja da propadne zbog maksimalističkih zahteva“, ali da se „u najmanju ruku o njoj razgovara, dok se u polutami evropske diplomatije odvijaju najvažniji razgovori o budućnosti Kosova“.

„Zapadne diplomate još nisu odbacile nadu da se može naći rešenje, pri kojem će biti moguće da se faktički postojeća nezavisnost Kosova prizna tako da Srbija i Rusija, koje joj se protive, mogu da sačuvaju obraz“, piše FAZ.

Predstavnik Evropske unije (EU) u trojci za Kosovo Volfgang Išinger do sada je u više navrata u intervjuima za nemačke medije, naveo primer kako su SR Nemačka i Nemačka DR uredile svoje odnose na osnovu sporazuma iz 1972.
Pri tome nije izričito pomenuo da bi baš to sada mogao da bude i model za rešavanje kosovskog problem

Izvor: RTV