logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: obrisano    787 пута прочитано    Датум: 24.10.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Topla vodaPARTIAL OBEDIANCE OF THE LAW, IS NOT OBEDIANCE AT ALL.

Čitajuci juče neke od komentara Konstantinovih, pod nekoliko raznih pseudonima u Novinar.de, zatim i neke druge pseudonimlije, pade mi na pamet ova rečenica, iz podnaslova, mojeg profesora sa Rajersona, od pre skoro dvdeset godina. U prevodu bi to nekako izgledalo ovako: ”Da je parcijalana pokornost zakonodavstvu u stvari čista nepokornost.”

Piše: Janko Bojić

U našoj svesti, većine, mislim na nas mlađe generacije Srba, u vreme komunizma se formirao jedan pseudo modelarn odnos prema zakonodavstvu. Ne nije ovo došlo od Konstantinovih i Džomićevih komentara. Došlo je ovo od mnogih analiza pojedinih privatnih komentara upućenih meni lično. Kao na primer: ”Šta će ti Izborni Sabor, kada onda, Amfilohije ima blnko ček da postane Patrijarh.” Ili recimo: ”ni Jefrem ako se uzme u obzir ništa ne zaostaje za ostalima, on je srebroljubac.” Ili recimo i ovo: ”pa i ako ovi drugi ne poštuju pravila u potpunosti, ali koliko toliko se bore za očuvanje tradicije.”

U istinu ja o episkopu Banja – Lučkom Jefremu gotovo ništa ne znam, te ga ne mogu mnogo kuditi, a pošto one koji mi o njemu pišu ne poznajem, onda ne znam koliko smem da im verujem. Ipak jednom prilikom sam jednog mog poznaika, koji je monah danas, privatno upitao: ”da li je Jefrem čovek od poverenja?” Ni do danas od njega na ovo pitanje nisam dobio nikakav odgovor. Tako da ću ipak pohvaliti episkopa Banja – Lučkog za njegova istupanja u obraćanju njegovom, pismenim putem SA Sinodu. Tekst toga pisma meni je privukao pažnju, i kada mi je došao u ruke, prosledio sam ga uredništvu Novinar.de da ga publikuje. No kasnije vidim da se episkop Banja – Lučki oglasi, rekavši da to pismo nije bilo namenjeno za javnost. Tu moram da stavim oštru primedbu. Duhvni vođe, ako i zaista jesu duhovni, onda, nema šta da kriju od javnosti. Spasitelj svoje misli i ideje nije ni od koga prikrivao, a narudu se uvek pokazivao.

Da budemo načisto prema jednom. Za jednu meru ne postoje dva aršina, rekao bi naš narod. Ili ako to nekome odgovara više, dva različita merna istrumenta se ne mogu koristiti za jednu istu materiju. Tako je slučaj i sa zakonodavstvom. Zakon se mora poštovati u celosti. Zakonodavnom sistemu se mora pokoravati u celosti, a ne parcijalno. To radi svak ko nije sklon padovima, onaj koji teži usponu i uspehu.

Jednom je, jedan policajac napisao u svom izveštaju sudu, da je vozač udario vozilo ispred sebe zato što, po njegovom mišljenju, vozač nije držao propisno rastojanje. Na sudu je okrivljeni pitao policajca sledeća pitanja:

  • Jeste li vi bili na mestu kada sam ja udario vozilo ispred sebe? Nisam. – Odgovorio je policajac.
  • Ali u vašem izveštaju stoji da sam ja udario vozilo ispred sebe zato što nisam držao propisno rastojanje.
  • Da, to je tačno,  ali ja sam ubeđen da vi niste držali propisno rastojanje.

Ubeđenje i stvarnost gospodine oficiru nisu jedno isto.  - Umešao se sudija. Jeste li vi bili na licu mesta i videli događaj, ili to samo naslućujete?  Nisam, – potvrdio je policajac. Onda prema važećem zakonu ja vašu konstataciju ne mogu prihvatiti kao relevantnu, iako smatram da ste možda i u pravu. – Konstatovao je sudija.

Zakonodavstvo ne priznaje selektivnost. Ubistvo prvog ili drugog stepena zakonodavstvo definiše kao kriminal, i jedno, i drugo, jedino su kazne različite.

Jedana mašina neće ispravno funkcionistai ako u njoj samo jedan šaraf nije na svome mestu. Nedostatak tog jednog elementa ma koliko beznačajnog, na izgledu, dovešće do posledice, pa će se cela mašina jednog dana rasturiti u delove, i biti ne upotrebljiva. Uništenjem ma i jedne ćelije u živom organizmu dovodi do katastrofalnih posledica i mogućnosti da organizam izumre. Slabljenjem ma i jednog otpornika, kondezatora, provodnika, ili bilo kojeg elementa u sistemu strujnog kola, dovodi do njegovog raspada i uništenja.

To isto važi i za zakonodavni sistem. Nepoštovanjem ma i jednog dela zakonodavstva,  doivodi do njegovog slabljenja i rasklimavanja, dovodi instituciju koju zakonodavni sistem temelji, do slabljenja i konačnog raspada. Uparvo to je ono što se desilo i dešava u SPC, kada je u pitanju njeno sveštenstvo. Duhvne vođe i njihovi izabranici, ka bojagi prvaci, hoće da parciajlno i selektivno,  a ne zakonski, nego onako kako to njima odgovara se pokoravaju zakonima, i drže druge u pokornosti, koristeći se selektivnošću.  Ne obraćajući pri tome pažnju i na one druge delove, koji njima ne odgovaraju, da su i ti delovi  značajan fakotor koji legitimiše i temelji instituciju. Nema nikave razlike između zabrane bogosluženja i uvođenja novotarija u liturgiji, kada se ovi fenomeni gledaju sa aspekta pravne logike. Oba čina su prema pravilima svetih Apostola i Vaseljenskih Sabora, Crkvena krivična dela. Drugim rečima ubistva. Sada koje od ovih dela je prvog, a koje drugog stepena, nije jasno definisano, i stvar je debate. Ali zato što je došlo do katastrofe, da recimo odluku majskog SA Sabora, i dalje ne poštuje ona ista grupa koja je na tom SA Saboru bila za novotarstvo, nisu samo zaslužni novotarci, nego i tzv. tradicionalisti.  Jer ovi drugi, zbog toga što su selektivni prema prvilima na kojima je utemeljena Crkva, nisu u stanju da uvedu sanksije. Njihovo nipodaštavnje uloge i značaja javnog mnenja, uloge narodnih prvaka u očuvanju i poštovanju Crkve, dovodi do situacije, da sada novotarci su postali gotovo nedodirljivi.

Vratimo se u vreme konkordata. Ondašnji vladike antikonkordatlije, su znali, da i u ondašnjem sveštenstvu je bilo onih koji su bili za konkordat, pa čak i među vladikama je takvih bilo. Zar se Grčka crkva u to vreme nije podelila na strokalendarsku i novokalendarsku, i te podele ni do danas nisu prevaziđene. To nam sada isto predstoji i u SPC. Amfilohije Silni, Irinej podmukli,  malomni Ignjatije i Jovan Mladenović će nastaviti svoim putem. U tome ih jedino, narod može sprečiti. Znači isti onaj metod kojim su se služili antikonkordatlije. Treba podići narod, i usmeriti ga protiv nedela, novotaraca. A da bi se to dogodilo, ovi drugi što sebe ističu kao tradicionalisti, morali bi da stanu uz narod. Ali su na žalost i, nesreću, i oni toliko ogrezli u nemoralu, i kršenju pravila, ne liturgijskih, ali kako rekoh drugih, kao što je zabrana bogosluženja, koje je isto prozelitersko delo, i novina u SPC, kao, i liturgijske novotarije, da, i kada bi se obratili narodu, narod ih, ni pogledao ne bi, kao što to narod čini upravo baš sada. Kome da se obrate dva brata Đokića? Kome da se obrati Vasilije Kačavenda, za koga svi znaju da je gori nego najgori kriminalac, i za koga mi rekoše, oni kojma smem verovati, da spava sa pištoljem pod glavom, i da psuje boga u lice, i za koga se zna da je udbas? Kome da se obrati siledžija Pahomije, koji je takođe bio udbaš? Kome Longin, kada svi znaju da je lažov, i ja to znam, jer je mene lično slagao. Kome Dositej Motika, kada svi znaju da je zlotvor. Kome da se obrate Hrizostom, Filaret? Kome??? Kome??? Kome????

A opet kome da se obrati i taj narod koji je pod uticajem jednog neznaboštva stekao mentalitet da je zakonodavstvo tu da se zloupotrebi a ne da se poštuje. Narod koji svo ovo bezakonje toleriše, nastojeći da nađe nekakvo opravdanje, mora da razume ako mu je tendencija ka napretku i prosperitetu, a ne obrnuto. A pri tome ne prihvatajući činjenicu, da dok gleda na zapad koji je ekonomski uspešniji, dosta ljubomorno. Delimično, je uspešniji, samo zbog toga što na zapadu iako su sudija i policajac lični prijatelji, iako su sudije naklonjenije policajcima, više nego drugima, nepoznatim, ipak kada dođe do zakona onda sudija kaže, i policajcu: Zakon tako kaže i ja moram da ga poštujem.  Taj narod mora da shvati i razume da je zapad uspešan samo zbog toga jer svoj sistem temelji na zakonodavstvu koje poštuje, većina. Odnosno, na zapadu elita je još uvek u stanju da pridobija većinu da  poštuje legalitet i legitimitet.  Zapamtimo: Liberté, Egalité, Fraternité. I naučimo značaj.

Slovo ustava SPC kaže da Patrijarha bira Izborni Sabor, i ako bi taj Izborni Sabor izabrao čak i Amfilohija za Patrijarha, ja sam tu da tu odluku poštujem. A ako nekome ne odgovara to što je Ustavom SPC predviđeno, onda on neka se založi da se Ustav modifikuje. A, ako do toga dođe, onda se Ustav mora modifikovati legalno i proceduralno. No ja ne mislim da je potrebno menjati krevete, nego sobarice koje ne održavaju nameštaj pravilno. Izborni su Sabori birali ranije Patrijarhe, i do onog momenta dok se politički režim nije upleo u izbor Ptrijarha, Patrijarsi su nam bili izvanredni.

I, da Amfilohiju odgovara da se Ptrijarh bira na Izbornom Saboru, prvi bi se za njega založio. No taj sistem ne odgovara izgleda opštoj većini, jer se Ustavu SPC oko izbora Patrijarha, upravo većina i to, apsolutna većina ”tradicionalista” protivi, takođe. 

Na kraju neko će se verovatno zapitaiti – zašto? Ako se setimo godinu dana u nazad, kada je biskup Đokić se usprotivio poseti Njv. Prosveštenstva vladike Artemija Kanadi, neko se priseti Ustava, i reče; da o toj poseti nije SA Sabor nadležan da odluči, nego Patrijarh. I na kraju, mada pod pritiskom, Ptrijarh odobri Njv. preosveštenstvu episkopu Raško – Prizrenskom da poseti Kanadu. Da je Đokić mlađi mogao tada, spalio bih on sve ustave, i sve zakone koji mu ne idu na ruku. Da je smeo ubio bi on onga što se pozva na Ustav, i ubio bi on, i Ptrijarha što postupi prema tom Ustavu. Ali Đokić ništa nije mogao da učini jer je sitna duša.

Takvi, i svi oni koji ne poštuju zakonodavstvo, i ustrojstvo, su sitne i prodate duše.

Zato Srbi! – poštujmo strovekovne zavete i pravila. Poštujmo legalitet i legitimizam maksimalno, onaj legalitet koji je utemeljen na zdravoj logici i podlozi. Ustav SPC iz 1957 je samo modifikovana verzija Ustava SPC od pre Drugog svetskog rata. Taj Ustav su radili kvalifikovani, profesionalni i u svakom pogledu patriotski orijentisani ljudi. U njegovoj konstrukciji nisu samo učestvovali Arhijereji, nego i nekoliko eminentnih pravnih stručnjaka, uz konsultaciju javnog mnenja.  A ovi što nam prodaju kesten za bubreg i pišu da su pravila izbora Patrijarha izmenjena i objavljena u službenim listovima, bez konsultacije pravnih stručnjaka, bez učešća javnog mnenja, su najobičniji lupeži. Najobičnije neznalice.  Zbog nihove malicioznosti i ne odgovornosti dobili smo za Patrijarha čoveka koji se desetostruko gorim pokazao, i da je kao Patrijarh najlošiji u čitavoj istoriji SPC. Čast njegovoj krotkosti i dubokoj veri. To je nešto sasvim drugo, nego biti Patrijarh.

 

Janko Bojć

 

 

  

 




5 коментара у вези “Pokornost zakonima je obaveza za sve”
  1. Bravo brate Janko,ostra sabljo!

  2. Imam pitanje za gospodina Bojica. i mlio bih ga licno da mi on, i niko drugi na to pitanje odgovori. Zasto smatrate da je Patrijarh Pavle najgori od svih Patrijarha u istoriji SPC?

    Toliko.

  3. Disciplnina nema sta!

  4. Gospodine David,

    Pogeledajte celokupno stanje danas u SPC. Jerarhija rascepkana i podeljena. Ne svadjaju se samo oko liturgije, vec se medjusobno ne trpe i ne podnose u opste. Medju Jerarhiom vlda patoloska ljubomora, a u nekim slucajevima i patoloska mrznja. Kada je prosle godine u poseti Kanadi, boravio episkop Rasko – Prizrenski, Njv. preosvestenstvo gospodin Artemije, biskup Djokic je uteko preko okeana, da se ne sretnae sa njim. Biskup Djokic, dakle gaji patolosku mrznju prema vladici Artemiju. A zasto? Cisto iz ljubomore, jer biskup na prvom mestu nije isto sto i episkop, a zatim biskup je nepismen i neobrazovan covek, on ne zna racimo jednu recenicu da sastavi, a s druge strane Njv. preosvestenstvo vladika Artemije je, ne samo orator, vrhunskog stila, vec dohovan i pobozan covek.

    Uzmmite ustav SPC i potrazite poglavlje “Duznosti i Obaveze Patrijarha SPC. Jedno od osnovnih nacela ovoga poglavlja diktira, da je Patrijarh SPC duzan da odrzava mir i jedinstvo Jerrahijsko. Vidite li vi taj mir i jednistvo u Episkopatu SPC? Ja ne.

    Zatim bacite pogled na Pravila Svetih Apostola. Da ne trazim sada tacno koje pravilo, vise sam ga puta citirao u svojim tezama, ali mislim da je to pravilo 34. U njemu stoji, da episkopi svih nacija moraju izabrati jedoga medju sobom, koji ce biti prvi medju njima, i tretirati ga kao njihovog poglavara. Tako da, ni jednu odluku ni jedan episkom, ne sme doneti bez njegove saglasnosti. A ni on sam, kaze ovo pravilo ne sme donositi odluke bez saglasnosti svih. Drugim recima on mora da rukovodi, zvao se on Arhiepiskop, Patrijarh ili Poglavar nacionalne crkve. Kuca bez domacina nije kuca. Od domacina celjad najvise ocekuju, ali ni jedan pravi domacin ne donosi odluke samostalno i jednostrano. Koja kuca ima takvog domacina u njoj ima velikog napretka. Tako je isto i sa Crkvom. Crkava jeste institucija u kojoj se zna red i poredak, i zna se da iznad Patrijarha niko nije stariji. A patrijarh mora da je vispren administrator, koji mora da se upravlja, i rukovdi instituciom kako mu pravila nalazu, a ne da dozvoli da svak uzme djem na zub i da rovari kako se njemu svidja. Ovakvog javasluka u SPC nije bilo od njenog nastanka. Pojedini nazovite ih da su vladike ne znaju, ni za meru, ni za granicu. Zabranjuju bogosluzenja, proteruju vernike, proganjaju svestenike, cuda rade, ali Patrijarh se nije zbog toga uzbudio. Drugi na svoju ruku uvode novatorije u liturgijama, nema uzbudjenja. Kao da se radi o necijoj tudjoj, a ne o sopstvenoj ustanovi.

    Mogao bih Vam dragi gospodine pisati o jevasluku i nemoralu u dansnjem vremenu, u SPC do zore. Nego da zakljucim sa jednim prostim pitanjem Vama, i svima koji Pavla proglasise kao nekavim zivim svetcem. Dali Vi i oni znaju nekoga drugoga Patrijarha koji je sve ovo dozvolio bio u proslosti, i da su se u njegovo vrema ovakve nakaradne stvari dogodise? Da li Vi znate nekoga, ko je od Pavla bio oori? Ako znate slobodno mi napisite i zacepite mi usta. A ta prica o zivome svetcu je jedan skandak za sebe. Predanje kaze: “Ne prtavi sebi kipa niti kavog lika.” Drugim recima ne praviti kult ni od koga, i ni od cega, a pogotovu ne pretvarati licnost u kult. Setite se ako ste i vi stariji covek. pa ste upamtili vreme Jozefa Slosera. Razmislite malo o tom crvenom “svtcu,” onih vremena. A sta smo dobili posle njega, okrenite se oko sebe, pa sami zakljucite. Ne odlucujemo mi ko ce biti Svetac, nego Gospod. A, to se zna kada se, to desava.

    Nadam se da sam uspeo da Vam koliko toliko odgovorim. Jer da bi se dao odgovaor na ovako delikatno pitanje potrebno je napisati desetak stranica najmanje. Ja za takvo nesto, trenutno nemam vremena.

  5. Gospodine Bojicu,jako mi je zao a verujem i drugim citaocima,da nemate vremena daopsirnije pisete,


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo