Objavljujemo pismo koje je gospodin Jovan Pjevac dugogodisnji predsednik CSO „Sveti Sava“ iz Melburna povodom teksta Zivela sloboda protojereja Milana Milutinovica uputio uredniku Svetskog srpskog glasa.
Kao redovan citalac vaseg cenjenog lista mogu da kazem da ste zaista vredni oko informisanja vase citalacke publike ne samo sto se tice zbivanja u napacenoj otadzbini i ovog cudnog sveta i veka u kome zivimo vec i o onim domacim zbivanjima, a pogotovo poklanjate dosta paznje zivotu i radu nasih crkvenih zajednica… Kako da ne bi kada su one popriste naseg bitisanja i opstanka kao Srba Pravoslavaca u dijaspori. Citam pretezno lepe stvari koje se dogadjaju kod australijskih Srba a da ne bi bili suvise zaneseni tim lepotama moramo ponekad da sagledamo kroz prizmu realnosti i one ne tako lepe stvari koje se odvijaju u nasim crkvenonacionalnim, pa i drustvenim sredinama.
Nepotrebno prepucavanje
Tako sam bio vrlo iznenadjen i donekle razocaran da su dve, po mom misljenju, eminentne licnosti u srpskoj zajednici, nasle za shodno da se u javnosti i preko nasih medija prepucavaju na temu koja ni najmanje ne zasluzuje tako iscrpnu polemiku, da ne kazem i medjusobna vredjanja. A evo o kojim se to licnostima radi. Prvo je srpski svestenik o. Milan Milutinovic, iako prilicno mlad, vec je zasluzio da nosi crveni pojas i titulu protojereja, aktivan ne samo na duhovnom polju vec i na prosvetnom. Kako saznajem predaje srpski subotom ucenicima srednje skole koji su uzeli srpski jezik kao maturski predmet, a pored svestenickog poziva radi honorarno kao prevodilac po mnogim australijskim institucijama, tako pomazuci Srbe koji ne raspolazu dovoljno engleskim jezikom. Zatim revnosan sluzitelj u svim nasim srpskim hramovima, a pogotovo kao odmena redovnim svestenicima kada su odsutni iz svojih parohija.
Kao drugog imamo g. Milana Vekovica, uspesnog, skolovanog i inteligentnog poslovnog coveka, koji od svoje rane mladosti neumorno, nesebicno i odano sluzi Svetosavskoj crkvi i njenom narodu. Sin vrle srpske porodice ciji stozer do nedavno je bio pokojni Milorad Vekovic jedan od osnivaca i utemeljaca nase crkvene zajednice u Australiji. Milan ne samo da je ocuvao svoj identitet vec je to preneo i na srpsku omladinu kroz svoj dugogodisnji rad u crkvenoj folklornoj grupi „Avala“. Koliko se secam on je jos kao mladic poceo da bude biran na razne polozaje u crkvenim upravama, a svojim odlicnim znanjem knjigovodstva i australijskih privrednih i administrativnih zakona bio je od neprocenjive vrednosti u tim crkvenim pa i eparhijskim odborima.
Prodaja oronulog i nedolicnog objekta
A napokon evo i o kojoj je polemici rec: prodaja oronulog i nedolicnog objekta, koji je nazalost morao da sluzi kao pravoslavni hram u melburnskom predgradju Karlton.
Polemiku je otpoceo vrlo zustro i ishitreno prota Milan, a u svom izlaganju je napao g. Vekovica okrivljujuci ga za prodaju pomenutog objekta. U svom izlaganju o. Milan navodi neke stvari koje uopste nisu tacne i cudi me da kao skolovan bogoslov i intelektualac nije nasao za potrebu da prvo dobro proveri sve podatke i okolnosti pre nego sto otpocne sa svojim navodima i tvrdnjama.
O. Milan tvrdi da je ovaj objekat, nekadasnja crkva, oskrnavljen od strane, kao ih on naziva, „buzdovana“ koji su to uradili u neznanju i bez ikakvog postovanja prema „svetinji“.
O. Milane, ja sam jedan od tih „buzdovana“ jer i moj potpis je bio na kupoprodajnom ugovoru i mogu kao pravoslavni Hriscanin i Srbin da Vam oprostim tu uvredu, ali ne mogu da dozvolim da vredjate mog pokojnog oca Branka Pjevaca koji je bio jedan od clanova te CSO u vreme kada se taj objekat kupovao, a bio je i pobornik prodaje i prelaska u bolje i Bogu milije. Za sve vreme on je odvajao od svojih usta da pomogne svoju crkvu i u njoj da krsti mene, svog sina, da me u njoj nauci crkveno pojanje, u njoj da vidi kako mu se sin rukopolaze u cteca, u njoj da dozivi i vidi krstenje svoje unuke. Pa kada njemu nije zao sto se ta „crkva“ prodaje sta onda tek vas tangira.
Vi ste kako kazete, jurili po porti… ja sam sa ocem bio za pevnicom ili u oltaru posluzivao svestenika… Vi ste sa vasim ocem ne samo napustili tu crkvu vec ste otili u zemlju koja je bila pod rezimom koji ne samo da bi voleo da vidi da se ta crkva proda vec da se i unisti, pa su zato i hteli da je zapale. Vas otac nije prezao sto odvodi svog sina u zemlju gde vlada bezboznistvo i nemoral. Vi dalje osudjujete stariju generaciju sto su im deca otudjena od Pravoslavlja. A ne pitate se zasto? Evo zasto, jer nemaju sta pouzdano da nauce od svojih svestenika. Sve su to neke izvitoperene i retoricne propovedi koje se uglavnom svode na klanjanje pred nekim nebeskim prestolom ili pak vecno plakanje i skrgutanje zuba. Ja vas pitam oce, u kom veku mi zivimo? Kada sam to izneo mom svesteniku na jednom duhovnom razgovoru on mi je rekao da je to samo simbolika?
Od svestenstva pravoslavnog ni traga ni glasa
Mislim da je krajnje vreme da se simbolika i ritual razluce od istine i stvarnosti! Ni sam Spasitelj u svom obracanju narodu nije pricao neke monotone price vec je davao prave pouke i ispravljao kriva verovanja i tumacenja Bozje reci.
Ne znam koliko je poznato o. Milanu da danas ima mnogo skolovanih intelektualaca i akademika koji vrlo ubedljivo dokazuju da Bog, kako ga mi pravoslavni Srbi zamisljamo, uopste ne postoji. Oni to vrlo logicno, neishitreno niti pak emotivno predstavljaju. Naprotiv, oni smireno i sa mnogo „dokaznog“ materijala, cinjenicu po cinjenicu obrazlozavaju. Imao sam priliku da procitam dosta toga iz pera Shelby Sponga (nekadasnjeg anglikanskog biskupa), Profesora Richarda Dawkinsa okorelog ateiste, ali vrlo cenjenog engleskog akademika koji je ucestvovao u mnogim forumima o veri, Doktorku Barbaru Thiering ( koja sa besprekornim znanjem Starog i Novog Zavetauz dokumentovana istrazivanja „dokazuje“ za nas verujuce mnoge porazne stvari toliko sokantne da dovode u pitanje koje zapravo i bio razapet i da nije „vaskresenje“ samo jedna od lozinki koje su se upotrebljavale u borbi izmedju Fariseja i Esena?! Ja sam se zgrazavao kada sam video i cuo kako se nasa dogma cepa na parampacad, a od svestenstva, pogotovo naseg pravoslavnog ni traga ni glasa. Nijedan srpski pravoslavni „Hristov vojnik“ se nije pomolio ni na jednom javnom mestu da opovrgne ove jereticke tvrdnje, a nasa stara poslovica kaze: „Cutanje je odobravanje!!!“ Zar niste, o. Milane, u bogosloviji ucili apologetiku. Da li uopste znate sta je apologetika? Nije dovoljno reci, ne citaj jereticke knjige i ne slusaj jereticka predavanja.
Time nista ne dokazujemo, a jos manje dajemo pouzdanja nasim mladjima da ono sto mi verujemo je tacno i ispravno. Vi cete sigurno reci nije potrebno da se dokazuje istinska rec Bozja, ali kada su Apostoli bili u nedoumici, Spasitelj ih je uvek usmeravao na pravi put i „davao zive vode“ da utolje svoju „duhovnu zedj“. Nazalost kod nas umesto apologetike vlada analfabetika: umesto da polemisemo o pravim znacenjima u Svetom Pismu ili apostolski poslanicama mi polemisemo o tome da li cemo „aki paki“ na srpskom, crkvenoslovenskom ili, ne daj Boze na engleskom… Eto nam naseg shvatanja vere, eto nam nase apologetike, eto nam naseg odgovora jereticima zasto smo mi upravu a oni nisu?! A kad tome nadodamo da nam i svestenici umesto zive vere, govore o stvaranju nekih muzeja mozda i nije vazno sta znamo o nasoj veri i sta nam i od koga preti; izgleda da je vaznije da budemo samo nemi eksponati u tim muzejima.
Vera ziva u jednog Boga
O. Milane, verujte, nisu nas ocuvali ni srednjovekovni vizantijski manastiri, ni crkve brvnare, a jos manje odbacene metodisticke rusevine, nego vera ziva u jednog Boga, spasitelja duse i tela. Samo to nas je sacuvaloi odrzalo jer da nebi toga od svih ostalih ovozemaljskih dobara bi odavno nestali i izgubio bi nam se trag.
A ko bi vam oprostio oce Milane sto vredjate ne samo nas mirjane, nego i vase pretpostavljene – njihova preosvestenstva blazenoupokojenog episkopa australijskonovozelandskog g. Petra (Bankerovica) i sadasnjeg episkopa slavonskog g. Savu (Jurica) koji su obojica dali svoj blagoslov da se parohija preseli? Da li su po vasem misljenju i oni buzdovani? Vi dalje tvrdite da su crkveni natpisi ostali na zgradi. Ja vam kategoricki mogu reci da to nije tacno i da su ti natpisi skinuti. Uostalom, natpisi, cigle, malter, kapija, dvoriste sve su prolane materiajlne stvari. Vecne duhovne vrednosti su ono cemu treba da stremimo. Vi bar kao svestenik to treba vrlo dobro da znate. Crkva nije zgrada, crkva je sabiraliste ljudskih dusa, poboznih, Bogu predanih koji su se okupili na zajednickom mestu da daju svom Tvorcu slavu i da se sa Njim sjedine.
To moze biti i u najvecoj zlatom okovanoj katedrali poput onih krasnih hramova po Rusiji, a moze biti u brvnari poput onih za vreme Turaka, a moze biti i na otvorenom prostoru pod vedrim nebom. Kao laik, ipak znam da se svetinja jednog objekta, kao takvog, svodi na pretezno dve stvari: prvo je Sveti Antimis koji se polaze na Sveti Presto a drugo je Svete Mosti jednog od svetitelja koje episkop polaze u Sveti Presto prilikom obreda osvecenja doticnog hrama. Cudi me da vas to nisu ucili u bogosloviji!? Nas paroh je odstranio jedno i drugo, uz blagoslov, nadleznog episkopa i prema tome nije ucinjeno nikakvo oskrnavljenje, da jeste siguran sam da bi nadlezni episkop u najmanju ruku prekorio prestupnika a moguce i kaznio po kanonima Pravoslavlja.
O. Milane iz svega onoga sto ste napisali ja vidim jednog ogorcenog i razocaranog coveka. Ja vas razumem, i ja bih bio takvih osecanja kada bih bio u polozaju srpskog svestenika. Tezak i trnovit je to put.
Koliko je Spasitelj puta bio ljut na svoje apostole zbog njihovih slabosti i nerazumevanja, ali ih nije nazivao buzdovanima, vec je shvatio njihove slabostii poducavao. Jos jedna nasa stara poslovica kaze : Ko se u crkvu tera, taj se Bogu ne moli. Ne mozete vi kao neki revizionisti ili ne daj Boze inkvizitori, naterati ljude da se preko noci odviknu svojih losih navika i preobraze u primerne i ispravne vernike. To je spor proces i nezahvalan posao svestenika. Mozda bi u jednu ruku bilo dobro, iako na prvi pogled paradoksalno, da se ugledate bas na pomenute nevernike, kaku taktiku oni primenjuju, Tiho, polagano, na tenane … sa odgovorima i dokazima. Ja znam da pravi svestenik koji bi u svom poslu bio uspesan, mora bi da bude po sve odani da se u potpunosti „odrekao“ sebe. Samo tada potpuno smiren mogao bi da ucini ono sto su pravi duhovnici poput Sv. Save ucinili.
Dragi moj o. Milane zato sam ja prevodilac a ne svestenik sto mi je to pre 30 i vise godina nudio blazenoupokojeni episkop Dimitrije (Balac)…
Neka vas Bog ljubavi i mira urazumi i uvek bude na pomoci.
Jovan Pjevac
Napomena: rec Trustee u australijskom zakonodavstvu se prevodi na srpski: poverenik. The Church Trustees su poverenici crkvene imovine
(Naslov i podnaslovi redakcija Srbinfo)
izvor: srbinfo.com
Tekst zasluzuje cistu 5.Lepo je napisan.
Postovni Pedja,nikako mi nije jasno zasto koristis bajate tekstove Svetskog srpskog glasa.Ovaj tekst je izasao pre najmanje mesec dana.Ako si ovim tekstom hteo da dokazes da je svestenik Milutinovic sklon ludostima pa i pisanju pisama „uglednim srpkinjama“ nisi to uspeo.Mi izlapele i gologuze babe ti ne verujemo.I dalje tvrdimo da lazes i izmisljas pisma jer ne postoje ugledne srpkinje u Australiji.Sta ce nam?Ne postoje bas ni ugledni srbi ali ako ti smatras da su clanovi crkveno skolskih odbora ugledni ljudi, to je uredu cak i nama ulizicama i smradovima ili ako hoces gologuzim babama(ovaj mi se izraz ocigledno svidja).Zasto ne postoje ugledne srpkinje druga je stvar.Eto tebi kao najboljem novinaru u Australiji teme za pisanje.Mene Pedja sine interesuje otkuda ti da citiras Kekec kako mi Srbi zovemo Svetki srpski glas.Ako ga vec citiras, primetio si sigurno, da njihov glavni i odgovorni urednik Slobodan Grba pise vec godinama tekstove i poziva Srbe da osnuju Nacionalni savez ili nesto slicno.Svi se naravno pravimo ludi i mi babe nepismene i lude i vi mladi i uspesni.A ovaj najbolji komentator u Australiji navalio pa trazi misljenje crkve kao o Nacionalnom savezu.On izgleda tebe ne cita, kao sto ti njega citas,i citiras pa nezna da su u crkvi sve sami lopovi,pederi i ludaci.Koliko kapiram ovako stara i luda on bi od crkve uzeo pare jer samo oni imaju i osnovao Nacionalni Savez Srba u Australiji.E, nece moci.Ja kad odem u crkvu i stavim pare na ikonu ,kupim svecu i stavim nesto na tas dajem od srca za crkvu.Uvek naivno verujem da ce oni te pare potrositi na neku sirotinju.Ali posto nema vise sirotinje medju Srbima ljudi adaptiraju grade po ovoj bogatoj zemlji sto da ne?Zasto bi oni pare date u crkvi za crkvu davali bilo kome drugome pa makar se ovi zvali nacionalni savez.Nego ti kao najbolji novinar u Australiji i Slobodan Grba kao najbolji komentator sedite pa razbistrite ovaj problem i nadjite neko resenje nemoj da mi izlapele babe gologuze skocimo i osnujemo Nacionalni savez.Zamisli kada bi se ovako nepismene docepale vlasti.Ja bi svaki dan sedela i pisala mom bivsem svesteniku Milutinovicu. On voli da pise pisma ,po tebi ,pa bi mi odgovarao a ja bi sve to slala tebi.Ala bi ti imao sta da radis.Nego vi mladi i pametni bi trebali da znate da se patriotizam samo kod budala meri kolicinom mrznje.Pedja sine javi mi sta je sa T. sajtom navikla sam na njega pa mi nedostaje.
Zurim idem kod popa B. utegla sam se i doterala organizuje danc za zene od 35 pa do 70 godina,kao fol naucice nas da igramo kola posebno nas sto smo se vucarale po diskotekama umesto da ucimo kola.To je sto posto neka orgija.Odo ja da nesto slucajno nepropustim u srpskoj zajednici Javicu tebi i T. i naravno vasim citaocima sta je: da li je peder ili obican svaler.
Baka Nado,a ko bi bio u gtom Srpskom Nacionalnom Savezu,a ko bi to izdrzavao?Mozda popovi,onda se slazem!
S obzirom na postavljena pitanja gore jasno je da sudionici u raspravi ne citaju „Srpski glas“, a ako i citaju ne suvise pazljivo. Nikom iole prisebnom ne bi ni na kraj pameti moglo da padne da finansira obnavljanje Srpskog nacionalnog saveza crkvenim novcem, vec novcem koji bismo mogli da zaradimo svi zajedno uz samo malo neophodne organizacije. I to je vrlo precizno objasnjeno, ne jednom, u „Srpskom glasu“.
ONA,a kako bi to mi Srbi mogli da zaradimo novac,da nije mozda mi rizikujemo da bi nekoga finacirali,jako sam nervozan od svih sto me hoce organizovati,ali ja sam pojedinac.Drugi razmisljaju drukije.ONA objasnite mi!Svojevremeno da se setimo betona ,tj staza oko manastira u Viktoriji,ja i dalje gazim blato na sahranama a izvadite me iz neznanja ONA,sve nam je pazljivo bilo objasnjeno u Srpskom Glasu,pre pet godina!Neki su ipak pazljivo procitali i dali prilog.Bas sve pazljivo procitam!
Davno se nisam nasmejao ovako,baba Nado ili Sojka iz Dandenoga,samo napred!