Вести

Kako moćno izgleda oko trista motora ispred Skupštine i preko trista ludaka u crnoj koži, spremnih da krenu ka Kosovskoj Mitrovici!

Voleti svoju zemlju, biti patriota, poodavno nije u modi, pogotovo u Srbiji.

Zato su se rokeri i bajkeri udružili da napune srce napaćenom srpskom narodu, i sebi, i da domaćim izdajnicima održe lekciju iz rodoljublja. Neće, verovatno, bajk-rok mirovna misija ništa promeniti u globalnim razmerama, ali je cilj postignut ako Srbi na Kosovu bar na trenutak shvate da nisu sami, a okupatori malo razmisle gledajući nas onakve kakve nisu navikli da nas vide. Ujedinjene oko čiste ideje.

Već u Kraljevu bilo je oko 500 mašina, a onda je kolona zatutnjala ka Raškoj i famoznoj granici. Tu sam iz Ganetovih kola prešao kod Andre na motor.

Pričali su mi bajkeri da je njihov prolazak kroz Kragujevac i Kraljevo izgledao kao doček Titove štafete. Ljudi su napravili špalir i uzvikivali: Srbija! Samo što ništa nije bilo režirano već sasvim spontano.

Organizovali smo se na srpskoj granici koja deli Srbiju od Srbije i u koloni krenuli ka Leposaviću. Onda se desilo čudo! Ona druga granica, na kojoj su kosovska mešovita i okupatorska policija – nestala je! Jednostavno, nije postojala. Istina, postojale su neke građevine i sa obe strane puta su stajali neki ljudi u uniformama koji su nas ispratili pogledom.

Tog 5. oktobra (stalno neka sranja na taj datum) bajkeri i rokeri su granicu ukinuli!

Celim putem do Mitrovice silan narod je pozdravljao kolonu. Babe, dede, ljudi, žene, gomile dece – stajali su pored puta, dizali tri prsta i mahali nam.

Nisam slep, video sam neke likove u parkiranim bornim kolima koji su nas snimali. Radili su to i Francuzi iz džipa. Mimoišli smo se sa nekoliko policijskih kola, ali to je apsolutno zanemarljivo, nisu okupatori glupi pa da se kače s nama.

A nema ni razloga. Mi smo u mirovnoj misiji i ne nosimo oružje već majice sa kultnim američkim brendom „Harlej Dejvidson“, doduše štampano ćirilicom.

Kad smo se parkirali na rukometnom terenu, posle veličanstvenog dočeka i defilea u Kosovskoj Mitrovici, izljubio sam se za Milićem Radevićem, predsednikom srpskog HD kluba i tvorcem ideje da se bajkeri okupe na Kosovu.

Motordžije su došle iz svih krajeva Srbije (čini mi se da je bilo najviše „lavova” iz Valjeva). Bilo je nekoliko klubova iz Republike Srpske, iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore, dva kluba iz Makedonije, a posebno burno su pozdravljeni dragi gosti iz Grčke (izgleda da nam je i EU dala podršku).

Moj prijatelj bajker Bagzi danima je animirao bajkere da nam se pridruže u što većem broju. Gane Pecikoza, vodeći menadžer na ovim prostorima (to moram da istaknem), organizovao je vrhunsku opremu iz Kragujevca, binu, ozvučenje, rasvetu.

Rokeri su posebna priča. Koncert je otvorio izuzetno talentovan bend „Fulflejver“ („Pun ukus“) iz Beograda, pobednik prošlogodišnje zaječarske gitarijade. Đorđe David sa svojim bendom „Gang“ otkazao je zakazani nastup u Bačkom Petrovcu i došao da džabe svira u Mitrovici. Najda je sa svojim bendom zapucao iz Niša.

Prošle godine, 5. oktobra, Žika Jelić, basista legendarne JU grupe, i bajker, jedva je preživeo tešku saobraćajnu nesreću. Zarekao se da na taj dan neće izlaziti iz kuće. Pogazio je reč i sa celom grupom došao na koncert.

Vlado Georgiev je vozio celu maršrutu na svom motoru, i kada je izašao na binu zavrištale su Kosovke devojke.

A ja sam postao neviđeni baksuz. Popnem se na binu za tonsku probu i kad je trebalo da siđem, stepenice koje nisu bile dobro povezane sa binom jednostavno padnu i srušimo se nas troje, koji smo bili na njima, sa jedno metar i po visine. Povređeni su naš tehničar Braca, lakše, jedna žena koja se popela da uzme autogram za unuku (njoj su šili ruku), i ja. Kako sam pao, skenjao sam (desnu) nogu, na koju su se još srušile nesrećne stepenice. Odveli su me u bolnicu gde mi je ljubazno osoblje ukazalo pomoć. Srećom, nisam ništa slomio, mislio sam, ali sam pokidao ligamente. Stavili su mi longetu od gipsa i dali su mi nešto protiv jakih bolova. Nisu imali štake, ali su mi poklonili štap.

Sedeo sam u kafiću sa mojima iz „Čorbe“ i razmišljao kako da rešim tri problema: da se popnem na binu, da odem do klonje, i kako da, ovako bangav, u Londonu, gde „Čorba“ svira tri dana kasnije, kupim poklone onima koje volim.
Nekako sam rešio prva dva problema, treći upravo rešavam, ali svirka ni sekunde nije bila dovedena u pitanje. Otpevao sam koncert u Mitrovici sedeći. Kasnije, posle koncerta u Londonu, utvrđeno je da mi je noga ipak slomljena. Najeb…h junački na Kosovu polju!

Borisav Đorđević za Politiku