Вести

Predsednik Vladimir Putin iznenadio je i Rusiju i svet – prihvatio je da bude na čelu liste kandidata partije Jedinstvena Rusija na izborima za Državnu dumu 2. decembra. On je i ranije izjavljivao da podržava ovu partiju, osnovanu na njegovu inicijativu, 1. decembra 2001, ali niko – ni političari, ni analitičari – nije predvideo ovaj njegov zaokret.

Putin je, u stvari, pristao da bude „prvi u prvoj trojci“ na kandidatskoj listi Jedinstvene Rusije. Drugi bi mogao biti lider partije, sadašnji predsednik Dume Boris Grizlov, a treće mesto na listi bi zauzela olimpijska šampionka Svetlana Žurova.

– Sa zahvalnošću prihvatam predlog da budem na čelu izborne liste Jedinstvene Rusije – izjavio je Putin, ali je rekao da se neće učlaniti u partiju. – Kao i većina građana Rusije, ostaću vanpartijac.

Prvi kongres – poslednji

Druga Rusija, koja je za predsedničkog kandidata izabrala Garija Kasparova, jedva da ima neke šanse i na izborima u decembru, i na predsedničkim izborima u martu 2008. Ovu koaliciju je u međuvremenu napustio bivši premijer Mihail Kasjanov, a većina političkih grupa koje je čine – nije ni registrovana za učešće na izborima. Analitičari zaključuju da bi njen prvi kongres, na kojem je bivši svetski prvak u šahu izabran za kandidata za Kremlj – mogao biti i poslednji.

Izborni zakon Rusije ne postavlja nikakva ograničenja koja bi mogla da ometu Putina da predvodi Jedinstvenu Rusiju na izborima, odnosno – ne mora da podnese ostavku na predsedničku funkciju, niti mora da prethodno postane član partije.
Putinu je takođe predloženo da posle izbora prihvati položaj premijera, na šta je reagovao izjavom da je to „realistična ideja, ali – prvo Jedinstvena Rusija treba da pobedi na izvorima“.

Prema trenutnim prognozama, ova partija bi na izborima kroz dva meseca mogla da osvoji najmanje 60 odsto glasova. U tom slučaju, sledio bi joj i mandat za sastav vlade. Putin bi time dobio mogućnost da ostane aktivan na političkoj sceni i ponovo se vrati u Kremlj – kao kandidat na predsedničkim izborima 2012. i opet 2016. U tom slučaju, on bi ukupno bio na vlasti pune dve decenije.

On je ranije odbijao svaku inicijativu da se izmeni ustav, da bi u martu iduće godine mogao i treći put da se kandiduje za predsednika. Putin je već bio predsednik vlade od avgusta 1999. do maja 2000, u periodu Jeljcinove vladavine.

B. STOŠIĆ za Vesti