Iako je diplomatska aktivnost najviših državnih predstavnika u punom jeku, iako predsednik Srbije u NJujorku ovih dana ide sa sastanka na sastanak, iako su mnoge evropske zemlje, pred snagom prava i argumenata srpske strane, sve više sklone da priznaju da jednostrano rešenje statusa Kosova i Metohije ne može garantovati stabilnost na Balkanu, kao i da može da izazove opasnu lančanu reakciju u drugim zemljama, američka administracija i dalje udara u iste talambase.
Kondoliza Rajs je ovih dana izjavila da je nezavisnost Kosova jedino dobro rešenje i garant mira i stabilnosti na Balkanu.
Upravo u tom „malom“ detalju leži ideja savremene moći. Videćemo čiji će argumenti prevagnuti – argumenti prava i pravila u međunarodnim odnosima, ili argumenti sile.
Zamislimo situaciju da neki visoki zvaničnik neke zemlje izjavi kako bi prisajedinjenje Teksasa Meksiku bilo idealno rešenje za tenziju između SAD i ove latinoameričke zemlje, prema čijoj granici SAD već prave „meksički zid“. Pa, izgleda da na takvu izjavu niko ne bi ni reagovao jer uopšte i nije bitno šta se govori, nego ko govori. Otuda se u međunarodnim odnosima težina nečijih reči meri isključivo količinom oružja i sredstava ekonomske ucene kojom raspolaže.
Insistiranje srpske strane (uz podršku Rusije) na dokumentima, poveljama i međunarodnom pravu u ovom trenutku predstavlja jedini svetli primer ponašanja u međunarodnim odnosima. Sve ostalo je gola sila, prinuda moćnih.
U ovom trenutku padaju u oči i izjave predstavnika RS da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova otvorilo pitanje Republike Srpske. Odnosno, da bi po istom principu i RS mogla da proglasi jednostranu nezavisnost. Na tu ideju za sada nema komentara, ali je logično pretpostaviti da bi jedan presedan mogao da izazove i seriju drugih. Kako to može da utiče na stabilnost na Balkanu teško je dokazati bilo kome ko iole zna da razmišlja. Ali, izgleda da se ovde uopšte ne radi o nečijoj ideji trajnog rešenja stabilnosti na Balkanu, već upravo o obrnutom. O trajnom otvaranju nove Pandorine kutije u ovom delu Evrope.
Albanci su očigledno dobro platili za lobiranje na američkoj političkoj sceni, i svima se odjednom žuri. Teško je poverovati da će diplomatska aktivnost Srbije i njenih saveznika ovoga puta uroditi plodom, pa čak ni optimisti više posle svih ovih izjava ne mogu da veruju da za Kosovo i Metohiju ima nade. Kasaba koja ima ulicu Bila Klintona očekuje mnogo za uzvrat. Pametan čovek može jedino da se nada da će naši pregovarači, ispod svih onih izjava da nikada neće prihvatiti nezavisnos Kosova, uspeti da bar ovoga puta istrguju nešto za Srbiju.
U svakom slučaju, tamo gde Kondoliza Rajs uzima makaze i konac, nema mnogo nade. Kako god se zvala ta zemlja koju ona kroji i firca – ona postaje predvorje pakla.
Mirjana Bobić Mojsilović
… [Trackback]
[…] Find More on on that Topic: novinar.de/2007/09/27/predvorje-pakla.html […]