logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Религија, Друштво    Аутор: Deda    3.260 пута прочитано    Датум: 24.09.2007    Одштампај

Monahinje na Kučajskim planinama NJIHOVA vera je nesporna i u Isusa i njegovog oca i majku, a tu je i duh. Teško je i ove blage zime popeti se čak ispod Mikuljskog kamena, na greben Kučajskih planina. Mnogo daleko. Tihuje ovde sestrinstvo, proterano sa planine, sa Jelice, njih osam, deveta je umrla, i gore, iznad novosagrađenog manastira, su humka i krst.

Za monahinje su nam rekli da su sekta, da su u dosluhu sa Sotonom, da su se odrekle puta hrišćanstva i svetosavlja, a i da rade protiv naroda srpskog.
- Srpska pravoslavna crkva je ekumenistička, otkako su otrovali patrijarha Varnavu, pa posle rata je vodio komunistički German, pa sve do Pavla, koji saslužava zajedno sa franjevcima – govori nam mati Efrosimija, ispod Mikuljskog kamena.

Monahinje su brutalno oterane iz manastira Stjenik, zadužbine porodice Mrnjavčević, posvećenog rođenju sv. Jovana Krstitelja. Oktobra 2003. godine intervenisala je i policija u toj gustoj šumi, a oko 200 ljudi, civila, bilo je ubeđeno da proterivanjem monahinja čine dobro delo. Toliko o ljubavi i bližnjima.

Pre toga su sledbenice istinske pravoslavne crkve Srbije obavestile episkopat, sveštenstvo i monaštvo u SPC da manastir Stjenik prekida svako “molitveno opštenje” sa njima. Zašto?

Monahinje su se pozvale na pravi put vladike Nikolaja Žičkog i na to da je ovo sveto mesto zaliveno mučeničkom krvlju monaha ispovednika, od Jovana Stjeničkog do đakona Avakuma i igumana Pajsija.

Napisale su monahinje da odstupaju od SPC zbog antikanonskog postavljenja patrijarha Germana od titokomunističke bogoborne vlasti, zbog dugogodišnjeg prebivanja SPC kao organskog člana u antihristovoj, jeretičkoj organizaciji sasluživanja i zajedničke molitve, punog evharistijkog opštenja sa otpadnicima od svetog pravoslavlja – sergijancima, novokalendarskim raskolnicima i novopashalcima, pa i čak sa jereticima monofizitima, anatemisanim od četiri vaseljenska sabora…

Monahinje su i protiv toga što je skinuta anatema iz 1054. godine protiv papske jeresi i zato što rimske pape ostaju nepokajane u svim svojim novotarijama, kao i zbog sklapanja Unije sa katoličkom crkvom, odnosno njeno priznavanje kao sestrinske crkve i svih njenih svetih tajni…

Sve ove monahinje su ponovo krštene. Kako napominju, ponovo su osetile radost približavanja Bogu. One su pripadnice zilota, revnitelja, a taj izraz datira još iz doba dva veka pre pomenutog Hrista, da ne pominjemo Hadrijana, Makaveja, pokušaja jednog Jevrejina da stvori monoteističku veru… Saznajemo da je Atos kolevka svih pravoslavaca, a tada je važilo pravilo pravoslavlje ili smrt. Bilo to nekada na Atosu, a i posle toga, a svaki hrišćanin je u suštini zilot. To sada isticati možda nije potrebno. A možda i jeste. Šta mi znamo, tumaramo i po tim izrazima, ko je ko i gde i kada i zašto.

Nalazimo se na gori Kučajskih planina, baš je lepo i toplo i sada kada je ova varljiva zima. Monahinje, revniteljice, daju nam ono što imaju. To je topla, od povrća supa. Mnogo toplog je i u njima. Nose vodu uz smetove, protiv vukova je šarplaninac Mrvica. Devojčica Mihaila posmatra ikone, tek naslikane, nešto joj iskri u oku.

- Ne daj bože da mi ikoga mrzimo – reče mati Efrosimija.
- Niko nikada nije želeo da nas sasluša, a mnogo znamo – tek će monahinja Anisija. Pored nje mlada Mina poslužuje kao i starije Ekatarina, Justina, Melanija, Isihija, Melanija, Jelisaveta.

Dobro, jedno je religija, drugo je vera. Da li je neki vladika SPC dobio od pape krst? Jeste. Da li je hrišćanski biti i sa katolicima i ne znamo sa kojima još? Šta se sada događa u crkvi? Šta znamo.

Dok se vraćamo prema selu Zlot, a to je mnogo kilometara niz planinu, prati nas nešto dobro, osećamo. Odbiti poslušnost nije u redu. Možda je German morao tako kao što jeste, za dobro naroda. Predlažem da završimo tekst.

 

izvor: Večernje Novosti, Vlastimir POPOVIĆ, 21. februar 2007

 

______________________________________
 

 

Podsećamo: Dogodilo se u 2003 godini, Zona, Broj 171; 28-10-2003

Raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – ziloti ističu: PRAVOSLAVLJE ILI SMRT!

Prve nedelje oktobra došlo je do otvorenog sukoba između Sinoda SPC i Crkve istinskih pravoslavnih vernika Srbije. Osam monahinja manastira Stjenik kod Čačka otkazalo je poslušnost episkopu Žičkom Hrizostomu i duhovnom poglavaru Srpske pravoslavne crkve. Pobuna ovog monaškog sestrinstva, koje je radikalnim odbacivanjem molitvenog opštenja sa Žičkom eparhijom izrazilo svoje neslaganje sa zvaničnom politikom Srpske pravoslavne crkve i pristupilo Crkvi istinskih pravoslavnih vernika, završila se dvodnevnom opsadom manastira Stjenik i izbacivanjem monahinja iz manastira.

Pravoslavni episkop žički Hrizostom potpisao je odluku da se monahinja Efrosinija, namesnica ovog manastira na planini Jelici, zajedno sa celokupnim sestrinstvom odstrani iz manastira, i ta odluka je i sprovedena uz primenu sile. U napadu na manastir, po rečima svrgnute igumanije, učestvovalo je više od 200 ljudi, a predvodili su ih predstavnici čačanskog sveštenstva, članovi lokalne hrišćanske zajednice i mnoštvo naoružanih Čačana.
Posle dva dana provedena u šumi, u planini, monahinje su našle utočište kod prijatelja. U tom privremenom skrovištu vreme provode u molitvama pred improvizovanim oltarom a žive od pomoći koju im donose pristalice, jer nasilno izbačene monahinje bile su donedavno veoma poštovane u čačanskom kraju. Ova afera je žestoko potresla Srpsku pravoslavnu crkvu i čitavu javnost koja je morala da se zapita šta su pravi razlozi ovako radikalnog čina.

PROTIV UJEDINJENJA SVIH HRIŠĆANSKIH CRKAVA

Monahinje su otkazale poslušnost kanonski strogo ustrojenoj Pravoslavnoj crkvi jer se ne slažu sa zvaničnim odlukama Sinoda SPC koje se tiču najavljenog ujedinjenja svih hrišćanskih crkava. Pristajanje SPC na ekumenizam, koje je u julu, u Trondhajmu, u Nemačkoj, definitivno ozvaničila delegacija Srpske pravoslavne crkve potpisivanjem ekumenske povelje, izazvalo je ogorčenje ovih monahinja i njihovih istomišljenika i još više produbilo dilemu koju ovaj korak nameće pravoslavnim vernicima. Svrgnuta igumanija Efrosinija, čije je svetovno ime pre zamonašenja Dragana Nikolić, kaže da ih je upravo to navelo na odluku da istupe iz Srpske pravoslavne crkve jer je ovakva odluka crkvenih velikodostojnika “najveće otpadništvo od vere od vremena svetog Save” koja jasno pokazuje da “nema nade za isceljenje crkve kao duhovne institucije”.
Osim toga, osnovano se pretpostavlja da je postignut i dogovor po kojem bi Veliki hrišćanski sabor, posle 12 vekova, trebalo da bude održan 2013. godine u Nišu, a pravoslavna, rimokatolička, anglikanska, starokatolička i protestantska crkva bi trebalo da se ujedine pod vođstvom rimskog pape.

“Da smo mi jeretici, da smo sektaši, da smo bile neposlušne, SPC bi se oglasila, sve novine bi pisale o sekti sa Jelice. Međutim, oni ne smeju da se oglase, guraju sve pod tepih jer znaju da bi došlo do raspleta koji bi njih razobličio”, negira igumanija Efrosinija optužbe da su sestre manastira Stjenik sektaši.

“Poslale smo zvanično obaveštenje vladici Hrizostomu sa razlozima zbog kojih smo prekinuli molitveno opštenje. Onda je usledila odmazda. Najpre su me pozvali na razgovor u policiju. Načelnik Jablan Petrović bio je sasvim korektan. Pokušavao je da me ubedi da se iselimo. Velja Ilić nas je takođe smirivao. Svi su se trudili da nas ubede da se predomislimo, ali mi smo čvrsto rešile”, kaže mati Efrosinija i napominje da je angažovala i advokata koji bi trebalo da dokaže da su sestre iz manastira Stjenik izbačene nelegalno.

OŠTRE PODELE U SPC

Skandal koji je izbio povodom čitavog ovog slučaja, po svemu sudeći, samo je otvorio Pandorinu kutiju strahova pravoslavnih vernika o kojoj se do sada nije mnogo pričalo u javnosti. Pitanja koja se nameću i koja očito dovode do raskola i u samoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi nisu nimalo naivna jer sudbinski određuju budućnost ne samo Srpske pravoslavne crkve već i svih drugih nacionalnih crkava. Ekumenizam je proklamovan kao humanistička projekcija pomirenja i ujedinjanja svih hrišćanskih crkava, ali činjenica je da ga propagiraju uglavnom nepravoslavne hrišćanske verske zajednice među kojima prednjači Katolička crkva.

Otpor prema ovakvim tendencijama koji su pokazale sestre iz manastira Stjenik odražava stav jednog dela pravoslavnog sveta koji smatra da je pristajanje Pravoslavne crkve na ovakav oblik zajedništva i organizacionog ustrojstva hrišćanskih crkava, a pod patronatom Vatikana i pape, poguban ne samo za autohtone pravoslavne verske zajednice već i za iskonsko hrišćanstvo uopšte. Njihova odluka da pristupe Crkvi istinskih pravoslavnih vernika Srbije, odnosno ogranku ortodoksne grupe pravoslavnih vernika, istinski pravoslavnih revnitelja vere – zilotima, koji insistiraju na poštovanju samo izvorne Hristove vere, bez kompromisa, nosi implikacije mnogo dublje nego što se to na prvi pogled može zaključiti. Monahinje iz manastira Stjenik nisu usamljen primer, i što je još značajnije, njihovo mišljenje dele i određeni krugovi u samom vrhu Srpske pravoslavne crkve. Kako “Zona sumraka” saznaje, Sinod SPC sa patrijarhom Pavlom na čelu i pored potpisivanja ekumenske povelje ipak nije zauzeo jedinstveni stav po ovom pitanju. Pojedini zvaničnici Srpske pravoslavne crkve, za sada još uvek bojažljivo, izražavaju svoje neslaganje sa zvaničnim stavom crkve i traže preispitivanje ove odluke, naglašavajući da je to put bez povratka.

Jedan od onih koji su i javno obznanili svoj revolt zbog ovih dešavanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi je i monah Antonije Davidović koji je pre nekoliko meseci protestovao ispred Patrijaršije u Beogradu, zajedno sa još tridesetak istomišljenika, zahtevajući da se ukinu posete papi i njegovim zamenicima.

O ovim oštrim podelama među crkvenim velikodostojnicima protođakon Ljubomir Ranković, urednik “Glasa crkve”, kaže da nasuprot ovim radikalnim grupacijama, u crkvi preovladava ona druga struja, takozvani “političari”.

“Oni se trude da ostvare dobre odnose sa ostalim crkvama i javnošću, odnosno političarima. Smatram da je dobro da postoje ovakve dve struje, odnosno krajnosti, jer tako nastaju kompromisi”, kaže protođakon Ljubomir Ranković.

Sve do sada činilo se da u vrhu Srpske pravoslavne crkve takvi politikantski potezi ne potiču od patrijarha Pavla, već od pojedinih ljudi iz njegovog okruženja koji su i ranije pokušavali da problematizuju njegovu poziciju pozivajući se na njegovu starost, ne bi li tako izdejstvovali smenu patrijarha i doveli čoveka koji bi im odgovarao i bio “spreman na saradnju”.

Ali, kao što je u vreme SFRJ crveni patrijarh Geršman figurirao kao oruđe ateističke, komunističke vlasti, i u današnjoj Srbiji sve je očitija sprega vladajućih političkih struktura i crkvene vlasti, koja bi kao njihova produžena ruka trebalo da im pomogne u ostvarivanju ciljeva nove proevropski i prozapadno orijentisane srpske politike. Zato i ne iznenađuje činjenica da je patrijarh Pavle, posle svih ovih nemilih događaja u manastiru Stjenik, otvoreno pokazao svoj stav došavši u ovaj manastir da bi ga osvetio jer je, po njegovim rečima, u njemu jeretik držao liturgiju, misleći pri tom na jeromonaha Akakija koji je bio prisutan u času kada su monahinje izbačene iz ovog manastira.

Osim toga, dve nedelje kasnije, 20. oktobra, SPC je organizovala predavanje čija je tema bila upravo ova problematika, a besedu je držao vladika zahumsko-hercegovački Atanasije Jevtić. Međutim, u jednom trenutku u salu je ušao monah Danilo, svetogorski zliot, koji je vladici postavio određena pitanja i izavao veliki metež u sali. Posle njegovog govora usledio je buran aplauz, a predavanje je potpuno naglo i neočekivano prekinuto.

Među prisutnim Srbima, vernicima, mogli su se čuti komentari da se u pravoj hrišćanskoj veri ne smeju praviti kompromisi jer je to bogohuljenje, zaobilaženje kanona iskonskog pravoslavlja zarad ovozemaljskih interesa.

SRPSKI ZILOTI

Monahinje manastira Stjenik svojim protestom digle su prašinu u javnosti, ali one nisu jedine u Srbiji koje su se, ogorčene potpisivanjem ekumenske povelje, odvojile od zvanične Pravoslavne crkve. Po rečima igumanije Efrosinije, one su najpre preko bratije u Čačku stupile u kontakt sa zilotima, a potom i sa začetnikom revniteljske crkve u Srbiji, ocem Akakijem. Jeromonah Akakije je bio podvižnik na Svetoj gori, a odnedavno predvodi bratstvo zilota na Fruškoj gori, u muškom manastiru Svetih Metodija i Kirila, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika, u privatnoj vikendici koju su srpski ziloti dobili na poklon. Na Avali se nalazi još jedan manastir zilota, ženski manastir Svete trojice.

Sledbenici najradikalnije struje pravoslavlja tvrde da apsolutno revniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona svetih otaca za razliku od, kako kažu, zvaničnih pomesnih pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju katakombnom crkvom i nigde nisu registrovani, jer, po njihovim rečima, “to nije neophodno za ispovedanje istinskog pravoslavlja”. O njima je počelo da se piše u medijima tek početkom ove godine, iako oni postoje već nekoliko godina. Povod da javnost u Srbiji sazna za njihovo postojanje bila su skandalozna dešavanja na Svetoj gori krajem januara i početkom februara, kada su grčki specijalci, po odluci Carigradske patrijaršije, nasilno izbacili više od stotinu monaha iz manastira Esfigmen, duhovnog središta zilota.

Srpski ziloti, duhovna deca svetogorskog manastira Esfigmen, žive isposničkim životom u dugim molitvama. Među njima ima ljudi različitih generacija, pripadnika različitih društvenih slojeva i različitog socijalnog statusa. Beskompromisni u veri, oni odbijaju bilo kakav pomen međuverske tolerancije, žive isposnički skromno i sažaljevaju sve koji su opsednuti ambicijom, ovozemaljskim luksuzom i karijerom.

U njihovim bogomoljama neizbežna je crna zilotska zastava sa natpisom “Pravoslavlje ili smrt”, koji ne znači nikakav fundamentalizam za šta ih neki optužuju. Otac Akakije ovaj moto objašnjava na sledeći način:
“To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja nećemo odreći ni po cenu smrti. I daj Bože da se udostojimo da postradamo za istinsku Hristovu veru”.

RAT ZA SVETU GORU

Još od osmog veka oni umereni u veri, spremni na kompromise, koji liče na “političare”, zovu se ikonomisti. Oni drugi, koji nisu voljni da odstupe ni za korak, koje zovu “revnosni”, koji trpe svakojake pritiske “na putu istine” – jesu ziloti.

Svetogorski ziloti su početkom godine, po naredbi Vaseljenske patrijaršije, bili prisiljeni da napuste svoje duhovno središte, manastir Esfigmen. Grčki specijalci su ih na silu konopcima izvlačili iz ćelija na visokim stenama i spuštali u patrolne čamce. Osnovni povod poslednjeg sukoba zilota sa duhovnim poglavarom Grčke pravoslavne crkve, koji je i doveo do dramatičnog isterivanja 117 monaha iz manastira Esfigmen, bilo je neuobičajeno pričešće koje je patrijarh Vartolomej krajem prošle godine javno izveo. On je tada pričestio grupu ljudi, među kojima je bilo i muslimana i katolika, a to je po mišljenju zilota najveća moguća jeres. Oni se već 10 godina, od prvog susreta carigradskog patrijarha sa papom, oštro protive svim oblicima saradnje istočnog i zapadnog hrišćanstva.

Sukob esfigmenskih zilota sa Carigradskom patrijaršijom traje već tri decenije. Na liturgijama ziloti molitveno ne spominju nadležnog svetogorskog carigradskog episkopa, niti grčkog patrijarha Vartolomeja u čijoj je nadležnosti cela monaška Sveta gora atoska. Oni su u Sinodskoj zajednici sa starokalendarskom istinskom pravoslavnom grčkom crkvom i molitveno pominju njenog poglavara Hrizostoma. Patrijarha Vartolomeja osuđuju za “jeres ekumenizma”, traže da vrati stari julijanski kalendar, prekine svaki dijalog sa jereticima i istupi iz Svetskog saveza crkava.

Hiljadu godina stara monaška svetogorska republika poslednjih godina se nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i dijaloga katolicizma i pravoslavlja, kao i svih ostalih religija, pod čijim se velom, smatraju ziloti, sprema konačno uništenje pravoslavlja. Jedan od svetogorskih monaha upozorava: “Ako se pod hitno ne učini nešto, Sveta gora će nestati! Ekumenizam, kao deo sveopšte unifikacije planete, ozbiljnije od svih varvarskih osvajanja može da ugrozi sedište istočnog hrišćanstva i pretvori ga u globalni luna park, turističku atrakciju koja znači i kraj duhovnog podvižništva hiljade pravoslavnih monaha sa poluostrva Atos.”

Koliko u ovim pretpostavkama ima istine, pokazuje i podatak da je u Evropskoj uniji pokrenuta inicijativa da se Atos otvori i za posete žena, iako je od osnivanja monaške republike 1054. godine zabranjen pristup ženama (jedini izuzeci su, bar po legendi, carica Jelena, žena cara Dušana, koja je bežeći pred epidemijom kuge, u 14. veku, pod maskom carevog paža, nakratko obitavala u Hilandaru, i jedna američka novinarka, koja je pre dvadesetak godina, prerušena u muškarca, u potrazi za ekskluzivnom pričom uspela da se uvuče na Svetu goru), čak i ženkama životinja, iako su svi manastiri posvećeni upravo ženi – Bogorodici.

Poslednjih nekoliko godina prevlast u turizmu u istočnom Sredozemlju polako preuzimaju Turci, pa Grci, po svemu sudeći, nameravaju da Olimpijadu 2004. dočekaju sa novom, ekskluzivnom turističkom ponudom. Ali prihvatanje “ženskog turizma” značilo bi i kraj monaškog života i pravoslavlja na Svetoj gori! Kareja, kao administrativni centar Atosa, nalazi se na grčkoj teritoriji, a to znači na teritoriji EU koja raznim donacijama pokušava da ostvari uticaj i u ovom, za sada još uvek autohtonom parčetu pravoslavne zemlje. Ziloti su odbili ponudu da im se uvede struja, jer smatraju da su kompjuteri, džipovi, parno grejanje i kupatila u manastirima samo mamac za monahe koji neosetno postaju žrtve globalizacije. Monasi više nisu sedobradi starci, isključeni iz ovozemaljskih tokova, posvećeni molitvi. Jedan naš sunarodnik koji se nedavno vratio sa Atosa kaže:
X”Sa njima može da se razgovara čak i o boksu, odlično znaju ko je Tajson. O fudbalu i filmovima i da ne pričam”X.
Oni koji su boravili na Svetoj gori u poslednje vreme svedoče da nema manastira pored kojeg ne stoje veliki građevinski kranovi za solitere, izgrađeni su asfaltni putevi, a svi manastiri, osim Velike Lavre, kompletno se obnavljaju. Poslednjih godina EU je uložila na stotine miliona evra u infrastrukturu Svete gore. A sada je izgleda došlo vreme za naplatu dugova…

PRAVOSLAVLJE SE BRANI LJUBAVLJU

Novi, privremeni iguman manastira Stjenik u gestu sestrinstva ovog manastira vidi samo pobunu protiv reda i kanona Srpske pravoslavne crkve i kaže:

“Situacija je krajnje jasna. Otkazale su poslušnost vladici, svojoj crkvi i mislim da ne bi trebalo da nastave da služe u Stjeniku. Mislim da su zavedene i da su u svojoj revnosnoj molitvi poželele da što pre stignu do Boga. To je kao priča o Dedalu i Ikaru. Ikar je požurio da što pre doleti do svetlosti, do sunca, i sa velike visine je pao. Dedal je, za razliku od njega, poleteo postepeno i uspeo da se spase… Đavo se uvek maskira u najlepše ljude i priča o najplemenitijim idealima.”

Iako se ideja o ujedinjenju svih crkava možda ne sviđa svima, po njegovim rečima, to je, kao i sve ostalo, božije delo.
“Ko god da su, sestre nisu imale pravo da napadnu patrijarha Pavla. Pa ako je neko nastradao od katolika, on je. Poenta hrišćanske vere jeste ljubav, a pravoslavlje ljubavlju, čak i prema neprijateljima, propoveda veru gospodnju… Ekumenizam je neminovnost“, kategoričan je novi iguman manastira Stjenik koji je smenio svrgnutu igumaniju Efrosiniju.

FRUŠKA GORA – SVETA GORA?

Pravoslavna misija manastira Esfigmen u Srbiji je registrovana pre dve i po godine uz blagoslov esfigmenskog igumana Metodija i arhiepiskopa Hrizostoma Drugog, poglavara starokalendarske grčke pravoslavne crkve. Manastir u Vrdniku je po blagoslovu igumana Metodija postao metoh Esfigmena. U Smederevu se nalazi njihova bogomolja (paraklis) svetog srpskog kralja Milutina, a u Paraćinu svetog Marka Efeskog, obe u privatnim domovima.

Crkva istinski pravoslavnih vernika Srbije ima jednog mirskog (ženjenog) sveštenika, četiri monaha i tri iskušenika, dve iskušenice koje će uskoro postati monahinje i oko 100 vernika u nekoliko gradova: Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Paraćinu, Beogradu… Za zvanične pomesne pravoslavne crkve u svetu, srpski ziloti tvrde da su “izgubile blagodat Svetog duha, jer su u otpadništvu od istinskog predanja Isusa Hrista i drevnih kanona svetih otaca sa vaseljenskih sabora”, zatim da su “duboko zagazile u jeres ekumenizma i nekanonsko opštenje sa rimokatoličkim jereticima”.

U ovakvom njihovom stavu prema zvaničnoj Pravoslavnoj crkvi mogao bi se tražiti i razlog najnovijih predloga da se Fruška gora proglasi Svetom gorom. Pošto je jeromonah Akakije upravo u ovim krajevima posadio seme “otpadničke” crkve koja se protivi odluci o ujedinjenju svih hrišćanskih crkava, SPC bi ovim potezom dovela u red buntovne monahe i uspostavila kontrolu nad brojnim fruškogorskim manastirima u kojima se njegovo propovedanje ideje istinskog pravoslavlja, za koju se zalažu ziloti, proširilo toliko da SPC u strahu od ove zaraze u svojim redovima planira da preduzme oštre mere.

“Zona sumraka” iz pouzdanih izvora otkriva da bi se na Fruškoj gori uskoro moglo desiti nešto slično kao što se desilo u Stjeniku, odnosno, postoje indicije da se SPC sprema da uzvrati udarac buntovnim monasima koji odbijaju poslušnost i zvanične kanone pozivajući se na “pravu veru”. Monasi iz osam fruškogorskih manastira koji su se pridružili zilotima trebalo bi uskoro da budu izbačeni iz Srpske pravoslavne crkve, koja najoštrije optužuje monaha Akakija iz Vrdnika i monaha Danila, koji deluje u ovčarsko-kablarskom regionu, da šire jeres po Srbiji. Ipak, činjenica je da ziloti nemaju mnogo kontakta sa narodom i da zapravo najviše utiču na same monahe, ali pošto je monaštvo tradicionalno stožer pravoslavlja, SPC se na taj način podriva iznutra, u samoj svojoj suštini.

DA LI JE SLIČNOST U NAZIVIMA SLUČAJNA?

ZILOTI – Verski i politički pokret u Vizantiji, “tvrdo” krilo vizantijskog pravoslavlja, u XIV veku dobija i socijalne dimenzije, pa postaju predvodnici socijalne revolucije.

ZELOTI – Jevrejski nacionalisti koji su se borili protiv rimske okupacije, koji su bili prisutni čak i u društvu samog Isusa Hrista. Monasi-ziloti su najdosledniji u veri i najstroži prema sebi. U vreme Vizantije zilotizam je bio duhovna struja koja se zalagala za poštovanje svetog predanja i striktno ispunjavanje dogmatskih i kanonskih obaveza i koja je veoma doprinela u pobedi pravoslavlja nad jeresi ikonoborstva. U njima mnogi sveštenici i vernici vide velike revnitelje i istinske duhovne borce za čistotu pravoslavne vere.

 

_____________________________________

 

Prvi zenski manastir zilota u Srbiji

Daleko od ociju javnosti, na planini Dubasnica u borskoj opstini kod mesta zvanog Mikuljski kamen, sagraden je prvi zenski manastir zilota u Srbiji. Dvospratno zdanje od nekoliko stotina kvadrata izgradili su monasi koji sebe nazivaju zilotima, sredstvima vernika i donacijama iz Grcke. Kazu da pripadaju “istinitim pravoslavnim hriscanima”, sledbenicima svetog Save. Zestoki su protivnici Srpske pravoslavne crkve zbog, kako tvrde, sve blizeg odnosa sa Rimokatolickom crkvom i “izdaje pravoslavne vere”.

Tamo gde je krocila samo noga gorstaka i retkih vlasnika imanja, i gde u okruzenju od pedesetak kilometara nema ni vode, ni struje, ni puteva, manastir za 11 monahinja gradili su monasi koje je Velimir Ilic, sadasnji ministar za kapitalne investicije, na zahtev nekih staresina SPC pre dve godine prognao iz manastira Stjenik kod Cacka.

- Vladika zicki Hrizostom nam je otvoreno porucio da ce nam srusiti manastir ma gde ga napravili. Zbog toga smo izabrali ovo usamljeno mesto daleko od civilizacije, gde bismo mogli da se posvetimo monaskom zivotu – kazu ziloti sa Dubasnice.

Manastir je sazidao majstor iz sela Podgorca, gorstak koji je imao svu potrebnu opremu i mehanizaciju za to, kazala nam je igumanija Efrosimija, koja cesto dolazi u Bor da bi snabdela manastir namirnicama. Ona tvrdi da je i u ovom delu Srbije bilo pritisaka i pokusaja da se spreci izgradnja manastira zilota na imanju koje su kupili.

- Doziveli smo strasne pritiske, ali je na kraju preovladao razum i dobili smo neophodnu dozvolu za rad. Kada je Ministarstvo vera intervenisalo kod ministra policije Dragana Jocica da bi se zaustavili radovi, dosli su policija i gradevinska inspekcija koja je nalozila obustavljanje gradnje. Kada smo izneli argument da je usred Bora Jehovinim svedocima dozvoljena izgradnja objekta a nama je to osporeno u divljini, nisu imali odgovor. Situacija se smirila – kaze igumanija.

Sestrinstvo zilota sebe smatra jedinim pravim pravoslavcima u Srbiji. Monasi prozivaju SPC jer kazu da u njoj “nazalost, vise ne postoje ni svete tajne ni duh sveti”.

- SPC se opredelila za globalizaciju i ekumenizam, jer i pored obecanja nije izasla iz Svetskog saveta crkava. Jedan od osnovnih uslova da SCG ude u EU je uvodenje novog kalendara i dolazak pape, sto znaci zajednicka molitva sa katolicima – kaze igumanija Efrosimija, i ocenjuje da ce zato ziloti imati sve vise pristalica.

Pravoslavlje ili smrt

Monaski red zilota vodi poreklo iz Grcke. Prvi put se za njih proculo u nasoj javnosti kada su pocetkom 2003. godine digli glas protiv odnosa izmedu pravoslavne i rimokatolicke crkve, optuzujuci patrijarha vaseljenskog Vartolomeja Prvog za jeres i izdaju pravoslavlja zbog pokusaja da popravi odnose sa Vatikanom. Vise od stotinu pravoslavnih grckih monaha odbili su tada da po nalogu patrijarha napuste manastir Esfigmena na Svetoj gori, tako sto su se zabarikadirali u prostorije manastira. Kada se grcka policija spremala da blokira Esfigmenu, na zidu su okacili transparent sa natpisom “pravoslavlje ili smrt”.

Sasa Trifunovic

BLIC, 28.10.2005




20 коментара у вези “Podsećamo: Molitva u bespuću”
  1. Hvala Urednice! Na pravdi Boga, uskoro ce biti sestrinstva i bratstva po celome svetu. Najzalosnije da se u zemlji Svetoga Save, najvise progone ziloti. Pazljivim citanjem videce se da danasnja bezboznicka vlast podrzava progonitelje srpskih zilota!
    Tople pozrave Vama, citaocima i svim prijateljima zilota.

  2. MOLIO BIH BRACU ZILOTE DA OVDE JASNO ,UKRATKO I PRECIZNO OBJASNE NEKOLIKO STVARI :

    1 STA JE GAVNI RAZLOG ,ILI RAZLOZI DA
    “ZVANICNA ” PRAVOSLAVNA CRKVA NE
    PODNOSI ZILOTE ,I NE SMATRA IH KAO
    CLANOVE CRKVE ?

    2 STA SU ,KO SU ZILOTI ? KAKAV IM JE
    CILJ .?

    3 KOJOJ JURISDIKCIJI PRIPADAJU ZILOTI ?
    IMAJU LI VLADIKE ,MITRPOLITE ?

    UNAPRED HVALA NA ODGOVORU . .

  3. Mozda ste i u pravu,ali ocekuje se od v as trnov iti put.

  4. Dragim sestrama i braci srpskim zilotima u Srbiji,Australiji,Francuskoj i svuda gde su prijatelji
    Manastira Efingema zelim sve najbolje,da Vam Gospod bude u pomoci na stazi Svetosavlja.Ako ista mogu pomoci
    znajte da sam tu!Hvala Urednistvu!

  5. Odgovor za bakonaj fra bre

    Posto zelite ukratko i precizno da vam ogovorimo:
    1.pogledajte gornji tekst
    2.isto kao broj 1
    3.isto kao broj1
    I jos da dodamo nikakve financijske priloge niti skupljamo niti ocekujemo!
    Hvala na interesovanju !

  6. Da jos SPC nece da kanonizuje Patrijaha Varnavu,ali otac
    Kokordata Princ Pavle ce biti uz sve svecanosti prenesen
    i sahranjen u Srbiju!Ruski Sinod ceka da Srpska Crkva
    proglasi Svjatuscega za Svetca.Zbog koketiranja SPC sa
    Vatikanom to se ne desava!Ziloti su samo odgovor ekumenizmu!
    !

  7. Gospode oprosti mi ako gresim sto cu sada reci,ali to cinim iz strahada nas necisti ne odvuce na svoju stranu.Odavno sam cula od jednod nacelnika SUPA,da na svaki razred Bogoslovije,mora tri njihova ucenika da budu,to je tacno!Radila sam u jednom sremackom selu,kao lekar1973 i naveliku subotu pozove me popadija u kucnu posetu,jer popu nije dobro.Otisla sam,pregledala ,ali nista konkretno nisam nasla.Zalio se na bolove u stomaku:ja ga upitah sta je jeo,jutrost,sinoc..?On se uznemiri,pogleda u popadiju i rece KOBASICE,ja sam bila zaprepascena iju,pa ja postila ,jela sam sardinu,avi svestenik,on mi rece uz plac,navratili su neki drugovi iz Beogradskog SUPA i trazili su da i ja jedem.Tada mi je sve bilo jasno ,on se mucenik okrenuo Bogu,ali mnogi nisu,a ,zato i nije cudo sta nas sve snalazi.Pitanje je,koliko je njih i vladika,sada.Drugo,jedan clanak vladike Lavrentija,me je duboko potresao,kada je utom intervjuju ovako rekao:’nije dobro da se medjamo i izdvajamo,treba u Evropuda sto pre udjemo ,da se naucimo redu i radu.Ja prodjoh dosta,ali ne vidoh vece radnike,od Macvanskog Paora.Taj isti Vladika je pozvao moju cerku u kafanu na rucak,ona je sekretaru odgovorila,:”Izvinite me ali mene je sramota da idem sa vladikom u kafanu.Da pojasnim u knjizari patrijarsije su se sreli i ona ga je pitala da li moja unuka moze da pohadja kristian skolu ,oni svako jutro idu u neku kapelu,mole se.Jeste rekao,ako mora neka ide,ALI PRICEST DA NE UZIMA>Znaci i on pokusava da ostane na pravom putu,ali rece Gospod:”Lakse je kamili proci kroz iglene usi,nego bogatom uci u raj”

  8. I ziloti nasi srpski svaki dan brojniji i simpaticniji!

  9. ANATHEMA OF THE RUSSIAN (EASTERN) ORTHODOX CHURCH ON ECUMENISM

    Those who attack the Church of Christ by teaching that Christ’s Church is divided into so-called “branches” which differ in doctrine and way of life, or that the Church does not exist visibly, but will be formed in the future when all “branches” or sects or denominations, and even religions will be united into one body; and who do not distinguish the priesthood and mysteries of the Church from those of the heretics, but say that the baptism and eucharist of heretics is effectual for salvation; therefore, to those who knowingly have communion with these aforementioned heretics or who advocate, disseminate, or defend their new heresy of Ecumenism under the pretext of brotherly love or the supposed unification of separated Christians, Anathema!

    http://www.orthodoxinfo.com/ecumenism/encyc 1895.aspx

    http://www.fordham.edu/halsall/mod/1895orthodoxencyclical.html

    http://ourworld.compuserve.com/homepages/vjp2/noromenc.txt

    http://www.syndesmos.org/en/texts/files/Text 26 History of Ecumenical movement.pdf
    SRBIN,(KATAKOMBNI RUS,)(ZILOTA)

  10. DOK BEN-EDIKT PROKLAMUJE EDIKT: “KATOLICKA CRKVA JE JEDINA OD BOGA PRIZNATA CRKVA, A OSTALO SU SVE OTPADNICKE SEKTE”!!!!???
    ZATO SAM ZILOTA!

  11. zilota sam zato jer sledim put Svetoga Save!

  12. Zilota sam jer postujem moje roditelje!Zilota sam jer ne priznam ekumenizam.

  13. Zilota sam jer necu da idem u Uniju!Pravoslavlje ili Smrt!

  14. Tacno je da zilote nece da skuplaju dolare,nakupili se ranije(prodaja nasledjinih antikviteta),uclnjivanjem bogatih ne Srba,koje su prekrstili!
    Muka mi je od vas moralnih cistunaca.Izadjite i recite odaskle vam tolike svote da gledate za najskuplja imanja
    po Viktoriji.Odakle Anastasiji da zivi na Portsea?Upozoravam srpskih narod da ih se pazi!Nista nego ovejani hostapleri!

  15. Molim da ih ne pustate da se javljaju.Oni se prave fini ali nisu.Da su posteni ne b i uclanili u tu skupinu,najboljega adv okata(nije Srbin) eto da im je pri ruci.Mislim da je taj siromah Jevrejin(bivsi muz od neke) a sada je tu.

  16. Ne ziloti!
    Uvek je lepo kada dobijemo dobronamerne kritike.Hvala
    i sve najlepse!

  17. Poruka ne ziloti.
    Da se zivi u Portsea treba stedeti!
    Da se zivi smireno treba ne jesti pecenoga vola sa raznja,udara u dusu!Nije zdravo!
    Hostapler je hostapler a pridev ovejni nije potreban!
    Srpski ziloti su uvek sretni kada neko vodi brigu o nama!
    Najbolje cekaj da Vladika Atanasije doce u Australiju,skupljaj podatke,mozda ce tebe staviti u istoriju podataka za Australske zilote.Hvala na paznji!
    Pravoslavlje ili Smrt!

  18. Zilota sam zato sto sam Srpkinja!

  19. Zilota sam jer trudim se da budem dobra srpska majka.
    Pravoslavlje ili Smrt!Hvala na prekrasnom clanku!

  20. Zilota jos nisam,ali pozdravljam vas!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
КАЛЕНДАР ЗА ПРОСТУ 2014-у ГОДИНУ
ПУТУЈ ЋИРИЛИЧНО
logo
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo