KAD SVETLA TAMNE I SO OBLJUTAVI
Nebosklon nekad snoviđenja pruža;
od katran-tame Tvorac svet nam stvara:
najpre se svetlost prvorodna javlja,
nastaje biće iz ljudskih rebara
i bučna voda hukom ga proslavlja,
a stvarnost biva splet trnja i ruža.
Polako čvrsne zemlja pod nogama.
Drveće raste i ptice se gnezde
u njinoj krošnji. I nebo se vidi;
iz njega stalno niču nove zvezde.
Vetar sam sebe razbija o hridi
i ostavlja ih s dubokim borama.
Gamižu bube. šetaju se zveri
I sve je dobro… Al’ jabuka raste…
Pod njom se zmije otrovnice legu.
Na njenoj kori javLJaju se kraste
i neku mračnu predskazuju spregu
pa se iz mraka neko zlobno ceri.
Dobija oblik svemirna palata.
Jedno za drugim prolaze razdoblja.
Množi se stalno vasionsko roblje.
Wime se pune nepregledna groblja
i, najzad, ceo svemir biće groblje
kad večni Kajin usmrti svog brata.
S’ očiju spada okorela skrama.
Vidiš: rugoba širi vladu svoju,
granica nema zločinu i stravi,
i puca temelj ljudskom domostroju…
TAKO NAM BIVA KAD SO OBLJUTAVI
i ŠTO JE SVETLOST KAD POSTANE TAMA.
Columbus, Ohio o. Mateja Matejić
_______________________________________
NOVI SVETSKI POREDAK
Gradi se nova vavilonska kula,
raj bezobzirnim lažima ispredan,
jedinstvo što je vrhunac rasula,
gde 1,000,000 se piše kao 1;
Značenje reči umešno se menja,
pojmovi nisu više stvarni,
obećava se hleb i od kamenja
da ljudi budu Vodji blagodarni.
Zločin je sada postao vrlina,
vrlina – slabost, a prolaznost – večnost.
Po njima Avelj ubija Kaina,
a ubijanje sad’ zovu ČOVEČNOST.
Nikada nije bilo više zala
nego li sada. Nek’ satanski sluga
pamti da kao što je prva kula pala
još sramnije će pasti ova druga.
Vidovdan, 2000 o. Mateja Matejić
_____________________________________
ISLUŽENI
I mi smo kao Rakićev vranac:
Vučemo dolap bez odmora,
Steže i žuljii težak lanac,
Al’, valjda, tako biti mora.
Mladi i razbesneli ati
Po našoj njivi pasu travu.
Mi smo sejali, oni će brati,
i mi smo “krivi,” oni – “u pravu”.
Stare će vrance jednog dana
Na večni pokoj Bog pozvati,
Za ate sledi nova strana:
Bog će im našu sudbu dati.
Sa svojom sudbom mi smo znanci:
Samoća svaku starost prati:
Jednoga dana biće vranci
Koji su sada besni ati.
4. juli 2000 o. Mateja Matejić
______________________________________
U POMRČINI
Pomešali se potomci Aronovi
sa sinovima Korejevim;
mrak u oltaru,
ne možeš da prepoznaš
ko je ko.
Crkvena vrata zjape
otvorena,
pa kroz njih oglašeni
teraju verne
iz bogomolje.
U Nimrodovom carstvu
Razmnožila se pozorišta;
Prinčeva i glumaca
na sijaset.
Nevesta Hrista
jedva se vidi
od guste tame
čovečanske.
5. juli 2000 o.Mateja Matejić
Oce Proto,nijesam znao da ste pjesnik.Citam i hranim
napacenu emigrantsku dusu.Hvala Urednistvu Novinar de.Nije ni cudo sto ste popularni na ovom dalekom kontinentu!
Gamizu bube,steju se zveri!Kakve sazete reci Proto!
Oce Proto,znate kako Vas zovu u Australiji nas Otac Mateja!Na mnogaja ljeta!
Rodoljublje u svakom stihu.Sta reci,od srca hvala.
Oce Proto Veliki ste Srbenda!
Na mnogaja ljeta Proto Mateja!Ako moze sto viseod Prote,jer vec mislim da je svako u mantiji da ne kazem.Hvala!!!
OTADZBINA
Kada mislim na Te,srce mi se cepa
U dalekom svetu pod sumornim nebom,
Otadzbino moja daleka i lepa,
Ti tuzis za pravdom,slobodom i hlebom.
Deca su Ti tvoja okrenula ledja,
Prezrela su Tvoje lepote i cari,
Mnogi te preziru,a Tebe to vredja
Sto za Tvoju sudbu jos malo ko mari.
Satanina deca zavladase tobom,
Prezrese Kosovo,Marka i Milosa,
Mnogog domacina nacinise robom
Cete bezboznika,sljama i olosa.
No trpi i cekaj Otadzbino draga,
Sunce ce Slobode skoro da Ti sine,
Jer u Tebi lezi ispolinska snaga,
koja ce bezbozne okove da skina!
otac Milan J.Darda
NASA BORBA
Mi necemo stati jer svrseno nije,
zapoceta borba jos i danas traje.
Pobedjeni nismo,dok nam srce bije,
Jer za Ideale borba ne prestaje.
Mi smo preziveli mnoga iskusenja,
Prezalili svoju mladost i zivote,
krenuli stopama slavnih pokolenja
i stigli do ove velike Golgote.
Vraticemo se jednog lepog dana,
Kada svetlo nase razagna svu tamu,
Kad isceznu nasi svi spletovi rana
I zabruje zvona na Svetome Hramu!
otac Darda
Оче прото, на многаја љета.
Вредност ваше поезије види се у сваком стиху, па и када би сваки издвојили као посебну песму, и даље се та вредност неби изгубила. Само наставите, умножавајте талант који добисте, на корист како своју, тако и нашу који имамо прилике да те песме читамо.
А како се ова тема некако претворила у поетску страну, ево и мог скромног доприноса:
АПОСТАСИЈЕ ГОВОРИ ВЕНЧАНЦИМА
КАКВИ БРЕ КАНОНИ, КАКВО СВЕТО ПИСМО,
МИ СМО ПАПСКИ СИНОВИ, ЈУСТИНОВИ НИСМО.
КАКВО СТАРО СЛУЖЕЊЕ, МА ШТА БРЕ ВИ ЗНАТЕ,
ВАЉДА САМ ЈА ЕПИСКОП, МЕНЕ ДА ПИТАТЕ.
КО ВАМ ДАДЕ БЛАГОСЛОВ, ПРАВДУ ДА ТЕРАТЕ,
ЈА САМ ДОКТОР ЗА ТЕ СТВАРИ, ВИ НИШТА НЕ ЗНАТЕ.
ОСТАВТЕ СЕ ТРУЛЕ ПРИЧЕ СТАРОГ КАЛЕНДАРА,
ДОШЛО ВРЕМЕ, КО ШТО ЗНАТЕ, НОВИ ДА СЕ СТВАРА.
НЕ ЗНАТЕ ВИ СВЕТЕ ОЦЕ, У СРЦИМА ВАШИМ СТРАСНИМ,
ТЕШКА ЈЕ ТО ХРАНА ЗА ВАС, ЈА ЋУ ДА РАЗЈАСНИМ.
НО ОТВОРТЕ ЦРКВУ СТАРУ, ДА ФРА ЈОХАН МИСУ СЛУЖИ,
ПОКАЈТЕ СЕ, ПРАШТАЋЕМО, СВАКОМ КО ЗАСЛУЖИ.
А КО НЕЋЕ, МАРШ ИЗ ЦРКВЕ, ВЕЋ СМО МНОГЕ ОТЕРАЛИ,
И ВАС ЋЕМО – ШУМАДИНЦИ, БУДЕТЕ Л СЕ КОПРЦАЛИ.
————————————————-
С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ВЕРАН НАРОД,
А СА ДРУГЕ БИСКУП ЉУТ.
ДОК ОН КОРИ, НАРОД ЗБОРИ:
ПРАВОСЛАВЉЕ ИЛИ СМРТ !
Da li ima jos poezije od Prote Mateje?Oplemenjuje dusu!
Ko je Otac Darda,vidim i njegovu lepu poeziju!