Вести

Prenosimo tekst svešteničke zakletve koju (treba da) izgovara svaki sveštenik pri svom rukopoloženju. Treba pročitati više puta. Onda se dolazi do mnogih odgovora koji su nam uvek falili.

otvoren citat

Ja (ime kandidata), koji želim da primim sveštenički čin, znam da je tajna sveštenstva veliko delo, da su sa tim skopčane teške dužnosti, za izvršenje kojih moraću da dam odgovor na Strašnom sudu Hrista Gospoda.

Ipak, savijam svoj vrat pred voljom Svetoga Duha, da Mu se ne bih protivio. Na ovo se zaričem i zaklinjem Svemogućim Bogom, pred Njegovim svetim Jevanđeljem: da verujem i da ću verovati, čvrsto i nesumnjivo, u sve dogmate koje ispoveda naša Sveta Crkva; da ću se pridržavati njenih naređenja i saborskih pravila, i ni u čemu neću drugačije misliti, nego samo onako kako razume i misli sveta, saborna, istočna, jedina pravoslavna Crkva. Zaklinjem se da sam dužan i da ću po rukopoloženju u sveštenički čin svoje svešteničke dužnosti vršiti sa svakom brižljivošću i tačnošću, čašću i čistotom.

Zaklinjem se da ću poverene mi ljude učiti Zakonu Božijem marljivo i revnosno, a i sam ću se isto tako usavršavati u čitanju Svetoga Pisma i u razumevanju duha njegovog. Zaklinjem se Živim Bogom i Njegovim Božanstvenim Duhom, da ću se svagda čuvati poroka koji bi udaljavali od mene blagodat Svetoga Duha. Zaklinjem se da se neću opijati, ismevati, omalovažavati i obesvećivati svetinju naše Svete Crkve, niti se pak nedostojno svome činu ponašati i živeti, nego da ću se svim silama starati da kako u ophođenju tako i u odelu svagda budem pristojan i čuvam važnost svoga čina, a naročito da ću primerom dobrog i primernog življenja rukovoditi poverenu mi pastvu ka pobožnosti i hrišćanskom životu.

Zaklinjem se da ću grešnike ispravljati sa krotošću i čuvati ih kužnog duha ovoga sveta koji ruši svetu veru i pobožnost, a da ću razvratnike i vračare obazrivo izobličavati i zatvarati usta hulitelja. Najiskrenije se zaričem da ću moje ljude brižljivo čuvati u pokornosti i jedinstvu crkvenom. Zaričem se da ću biti poslušan i pokoran svome arhijereju (ime) kao Hristu.

Zaklinjem se da ću učiti ljude da žive u miru i slozi, i kao što ću sam ja, tako ću i njih upućivati da ispunjavaju naredbe građanskih kao i crkvenih vlasti i da čuvaju ustanove otačastvene, u slavu Svete Trojice, Boga Jedinog, Koga svi ispovedamo, Koga ću ja, obavezujem se, nelicemerno ljubiti i poštovati. Zaklinjem se da ću svagda sa voljom tačno završavati u svojoj crkvi bogosluženja po ustavu i da ću svete tajne i ostale sveštenoradnje sa pobožnošću i marljivo vršiti. Zaklinjem se još pred svevidećim Bogom, da o svemu ovome što sam obećao ne mislim drukčije u pameti, nego kako izgovaram ustima svojim, u toj sili i razumevanju, kakvu silu i razumevanje napisane ovde reči kazuju čitaocima i slušaocima.

I sve ovo utvrđujem zakletvom svojom: neka srceznalac Bog bude svedok ovom mome obećanju da nije lažno. Ako li je ipak lažno i nije po mojoj savesti, neka mi Bog bude pravosudni suparnik na Strašnom sudu. Amin.

završen citat

Ako stavimo ruku na srce, dolazimo do zaključka da ako „sveštenika ne obavezuje njegova sopstvena savest, značaj i veličina njegove službe i ono što su rekli Sveti Oci o svešteničkom služenju, a pogotovo ono što je sveti Jovan Zlatousti napisao o svetoj tajni sveštenstva – onda ga ni taj tekst sa A4 papira neće obavezivati ni na šta, šta god u njemu pisalo“.

Ovako je 1923 godine pisao i govorio Sveti Ava Justin (Ćelijski), kao profesor i vaspitač Bogoslovije u Sremskim Karlovcima.

„Nastavnička, a naročito vaspitačka dužnost dala nam je nepobitne dokaze da je duša naše škole u opasnosti. U opasnosti je, jer je sistem nastave sholastički bezživotan i protestantski mehaničan; u opasnosti je, jer našoj pravoslavnoj Bogosloviji nedostaje ono što je specijalno pravoslavno: nedostaje ono što Pravoslavlje izdvaja iz svega nepravoslavnog. Gledano kroz prizmu naše nastave Pravoslavlje je biblioteka, koja se može studirati, a ne život, koji se mora živeti. Pravoslavlje se predaje nepravoslavnim metodama, pozajmljenim sa nepravoslavnog Zapada: i nije čudnovato što su naši savremeni sveštenici, u dosta slučajeva, protestantski ili katolički nastrojeni, i sa javnim ili tajnim sklonostima ka Katolicizmu i Protestantizmu. Stanje u našoj Crkvi je očajno: očajno je zbog odsustva čisto pravoslavnih podviga kod većine našeg sveštenstva“ (Sveti Ava Justin)

Jedan prijatelj o sveštenicima kaže: „Gospod je napravio odličnu podelu sveštenika na pastire, najamnike i vukove u jagnjećim kožama. Pastira je malo, vukova u jagnjećim kožama je mnogo više, a najviše je najamnika koji jednostavno rade za novac. Ovce uvek prepoznaju pastira i za njim idu. Prepoznaju i najamnika, i njemu plaćaju koliko šta košta. A prepoznaju i vukove u jagnjećoj koži, pa od njih beže. Zato je Sveti Nil Sinajski jednostavno rekao:

„Sve jereje poštuj, a samo dobrima pribegavaj“.

To znači da će svako sam za sebe odrediti koji mu je jerej dobar, a koji se ne može takvim nazvati, pa će ići kod dobrog, a ostale će samo poštovati, tj. neće ih kritikovati. A što se tiče vukova u jagnjećoj koži, njima treba samo skinuti jagnjeću kožu i to će biti dovoljno“

Pripremio: S.Marjanović