Вести

Danica Popović, istoričarka umetnosti, u novoj knjizi „Pod okriljem svetosti” objašnjava zašto su naši srednjovekovni vladari proglašavani za svece i posledicama na modernu istoriju

INTERVJU
„Pod okriljem svetosti. Kult svetih vladara i relikvija u srednjovekovnoj Srbiji” nova je knjiga istoričarke umetnosti Danice Popović, naučne savetnice Balkanološkog instituta SANU u Beogradu. Istraživanjem kulta srednjovekovnih vladara svetitelja, Danica Popović u knjizi objašnjava da je reč o praksi koja ne samo da je odigrala religijsku već i političku, državotvornu i dinastičku ulogu.

Srednji vek je, i inače, oblast koju ova istoričarka umetnosti proučava i koju je predstavila u knjigama „Srpski vladarski grobovi u srednjem veku”, „Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka” (koautorstvo sa Smiljom Marjanović-Dušanić) i „Manastir Kumanica na Limu” (koautorstvo sa Markom Popovićem). U knjizi „Pod okriljem svetosti” izlaže zašto su u srednjovekovnoj Srbiji vladari proglašavani za svece i šta je ovaj običaj značio za državu i dinastiju.

Zašto su srednjovekovni srpski vladari proglašavani za svece?

Bio je to jasan ideološki, politički i državotvorni program. Uvrštenje Stefana Nemanje, osnivača dinastije, u red svetitelja imalo je za cilj da u vreme formiranja samostalne srpske države krajem 12. i početkom 13. veka mladoj državi obezbedi sakralnu osnovu. Nacionalni vladar svetitelj predstavljao je temeljnu instituciju, jasnu potvrdu legitimiteta vlasti i pripadnosti porodici „izabranih naroda”. Ta pravila je diktirao tadašnji hrišćanski svet Evrope, ili tadašnji svetski poredak, kako bismo mi to danas rekli. Trebalo je udariti hrišćanski temelj srpskoj državi, potvrditi da je Srbija hrišćanska država koja pripada vizantijskom kulturnom krugu i tadašnjem svetskom poretku.

Ko je, i zašto, pokrenuo kult svetih vladara u Srbiji?

Princ monah sveti Sava koji je bio ideolog srpske države. Sava je preneo očeve mošti iz Hilandara, gde se upokojio, u Studenicu, njegovu zadužbinu i grobni hram. Studenica je postala središte kulta svetog osnivača. Upravo je tu uspostavljen jedinstven „važeći” model na koji su se ugledali svi potonji Nemanjići kada su članove svoje porodice pridruživali zajednici svetitelja.

Koji je bio cilj svetog Save?

Savin cilj bio je stvaranje „savršenog naroda” i „Novog Izrailja”. Prevedeno na današnji jezik i kategorije mišljenja, to bi značilo sledeće: uslov za sticanje statusa punopravnog, istorijskog naroda bila je upravo svetost, sakralno utemeljenje dinastije i države.

Kakvim se sredstvima sveti Sava služio da bi ostvario takav cilj?

U nameri da svoj narod učini „savršenim”, sveti Sava je pošao na hodočašće u mesta biblijskih dešavanja. Sa tih putovanja donosio je različite relikvije vezane za najvažnije protagoniste jevanđeoske istorije sa ciljem da u sopstvenu sredinu „prenese” bar deo osvećenog prostora. One su čuvane u Žiči, katedralnom i krunidbenom hramu, gde su predstavljale neku vrstu „inscenacije” Svete zemlje.

Kraljevi i kneževi koji su proglašavani za svece provodili su život na bojnim poljima, otimali se za vlast, međusobno se ubijali zarad dolaska na presto. Kako to da ovakav život nije bio prepreka da postanu sveci?

Srednji vek predstavlja civilizaciju čija se verovanja i shvatanja bitno razlikuju od naših. Hrišćanska religioznost i teologija su eshatološki, i počivaju na uverenju da su „ovozemaljska” zbivanja rukovođena božjom promisli, koja ljudima nije do kraja saznatljiva. To što je car Dušan mnogo „pomogao” svom ocu Stefanu Dečanskom da ode na onaj svet da bi pobedio u trci za vlast nije bila prepreka da se on ceni kao vladar i moralna ličnost. Nigde ne pronalazimo da se ovaj postupak naziva oceubistvo, već se pravda „višim” razlozima.

Kada je sa prodorom Osmanlija državi krenulo nizbrdo, sveti vladari zaštitnici su proglašavani za svete vladare mučenike?

Knez Lazar je najbolji primer vladara mučenika koji je, poput Hrista, učinio voljnu žrtvu. Ali, i Stefan Dečanski spada u ovu kategoriju vladara svetitelja zato što je bio oslepljivan, svrgnut s vlasti, utamničen i na kraju ubijen.

Da li je insistiranje na tome da su srpski vladari sveci, a Srbi izabran narod doprinelo održavanju nacionalne svesti za vreme Turaka, ali i na pojavu nacionalizma početkom devedesetih godina prošlog veka?

Kao neko ko pripada korpusu istorijskih nauka ja tvrdim da utvrđivanje takvih uzročno-posledičnih veza često vodi proizvoljnim zaključcima. Nema sumnje da su kultovi srpskih vladara svetitelja odigrali ključnu ulogu u očuvanju narodnog identiteta u doba turkokratije, a naročito posle obnove Pećke patrijaršije 1557. godine. Kultovi srpskih svetih vladara imali su izuzetnu važnost i u programu Karlovačke mitropolije, dakle, među Srbima koji su živeli u Austrijskoj carevini. Svaka epoha je tumačila kultove u skladu sa svojim vrednostima. Kada je prosvetiteljska ideja stigla u Srbiju, o svetom Savi se pre svega govorilo kao o prosvetitelju, a događaji iz poslednje decenije 20. veka dobar su primer, ne samo manipulacije nacionalnim kultovima, već i dubokog nerazumevanja njihovog pravog smisla.

————————————————————————–

Svetitelji i globalizacija

Na osnovu Vaše knjige može se zaključiti da je srednjovekovna Srbija činila sve da uđe u ligu „izabranih država” i da je zato koristila kultove, između ostalih i kult svetih vladara i svetih predmeta. Šta su kultovi današnjeg svetskog poretka?

Svetitelje ili „idealni lik” modernih vremena oblikuje globalizacija, visoka tehnologija, i načela iskazana sintagmom „demokratija i tržišna ekonomija”. Od njih se ne očekuje da budu primer vrline i borci za visoka načela, već jedna nova vrsta „harizme”, koja omogućava efikasno i sugestivno masmedijsko delovanje.

————————————————————————–

Od svetog vladara do svetog naroda

Koju je logiku sledila ovakva crkvena i dinastička praksa?

Logika tog programa bila je sveti vladar – sveta dinastija – sveta država – sveti narod koji ima svoje mesto na političkoj sceni. Vladari svetitelji su bili zaštitnici srpske države i čudotvorci, pa ako je trebalo koristili su se i negativnim „čudima”, pomagali su svojim naslednicima da usmrte neprijatelje i pobeđuju u bitkama.

Jelena Stevanović
[objavljeno: 20.08.2007.] POLITIKA