Вести

Znameniti spisatelj i pesnik Ljubomir, sin Prote Mateje Nenadovica, u poslednjoj godini zivota Vladike Rada, sreo se je sa njim dok se nalazio u Italiji na lecenju. Nenadovic je u to vreme pisao svoj dnevnik, kasnije stampan kao „Pisma iz Italije“ U XIII pismu, u Rimu, aprila 1851. godine Nenadovic pise o susretu sa Rimskim Papom.

piše: Miro Roglić

U izvodu tog pisma navodim jedan deo! Jedno poslepodne bili smo izvan Rima, na bregu sto se zove Marijus, gde ima jedan manastir I pred njim prostrana terasa, odakle je vrlo lep izgled na Rim I na sve okoline. Kad smo se pred vece vracali
kuci I ulicom blizu mosta San – Andjeo vozili, najedanput nas kocijas pritera kola kraju I zaustavi, skoci dole, otvori vrata na karucama, I brzo rece:“Ecelenca, zapovedajte izaci!“ – Zasto?“ – upita ga Vladika zacudjeno. „Ide,
veli , sveti otac, I sad ce ovuda da prodje“. Pa neka ga, nek ide! – odgovori Vladika – on ima svoj put a mi imamo nas“. – G. Curcic, koji je sedeo s nama, odmah je izasao iz kola.

Kocijas, kad vidi da Vladika sedi I ne pomice se, uplasi se, boji se sam sebi da ne bude kaznjen. I on I g. Curcic kazu nam da je obicaj i naredba da svaki na nogama papu doceka dok prodje. I da bi uverili Vladiku da to svaki cini, kazu mu da I sami princevi I najveci engleski Lordovi izadju iz kola I stoje na nogama dok sveti otac ne prodje.

Vladici bese krivo toliko navaljivanje,pa, zatvarajuci vrata na kolima, dosta srdito rece: „Bozja ti vjera, ja ne hocu sramotiti ono malo Crnogorskoga naroda. Neka ide papa svojim putem, neka slazi s kola ko mu je I dosada slazio, a vladika crnogorski zaista nece“.

Ovo svedocanstvo kazuje nam, da je Njegos pred strancima, kao I pred svojim narodom imao samo jedno lice, on koji nije ucio bogosloviju

Ni teoloske visoke skole, rukovodio se je Hristovim recima iz Jevandjelja. „Ono sto je za da, neka bude da, a sto je za ne, neka bude ne“.

Zato mu je i svetao spomen u rodu Srpskom I danas poske 156 godina od upokojenja.

Miro Roglic, Pravoslavnatribina, Pravoslavljedanas.info