Вести

Amfilohije (govori italijanski sa italijanskim vojnicima KFORa): Seljaci koji bi hteli da se vrate, … videćemo šta će se desiti.

Italijan: bilo bi dobro da se vrate.
: i posao koji radimo je stresan. Stoga poželim katkad da posetim Patrijaršiju i pronađem malo spokojstva. Zato je ovo mesto zaista dobro.

Amfilohije: Da, da, dobro je. Ljudi bi mogli da žive bez stresa i bez rata i bez svih ovih gluposti. No, šta da radimo, čovek … Blesavi smo.
Italijan: Um ljudski je tajna.

Amfilohije: Zaista tajanstven

Italijan: Čovek bi trebalo da zaista živi dobro

Amfilohije: Da, da. Sva božanska dobra vidi – sunce, vodu, vetar. Da, da, sve mogućnosti koje imamo, ali šta?

Ne, ne, nisam zamenio dijaloge. Amfilohije kaže „videćemo“ a Italijan kaže „bilo bi dobro“. Znam da ste svi pomislili da je bilo obratno, ali nije. Naivni italijanski oficir misli da je povratak Srba izvesno dobar. He he, videćemo… Ali šta? Blesavi smo pa zato ovako živimo. Da nismo blesavi, živeli bi bolje i ne bi nas šiptari maltretirali, ne bi nas NATO bombardovao, ne bi nam euroslinavci i Svetska Organizacija otimala Kosovo. Ali šta ćeš, blesavi ljudi.

Zato verujemo u Hrista:

Amfilohije: …dva konja…njihova sudbina. Sudbina Kosova … a dolje, ovaj prostor što sad gledamo sa lijeve strane to samo, samo dim se diže do nebesa… Ako.. čovjek koji voli mrtvog čovjeka, to je pravi čovjek. Jer ljubav koja se vidi u smrti i koja ostaje poslije smrti… Zato, zato vjerujem u Boga nadajući se da njegova ljubav ništa neće zaboraviti pa ni nas neće zaboraviti. Jer ako nas Bog voli samo dok smo živi, onda kakav … šta će nam takav Bog. Samo Bog koji, koji nas voli i kad nas… i kad smo umrli, to, to je pravi Bog. Zato mi vjerujemo u Hrista jer on je, i on je umro…participiro u tajni naše, naše smrti. Da, i time pokazo se da je zaista Bog ljubavi. Jer onaj Bog koji ne ponese ljudsku nesreću na sebe, ljudsku…

Pravi Bog čak ni nas neće zaboraviti. Iako smo blesavi. Ali nismo samo blesavi, nego i šašavi i ludi. Pravi Bog nas voli i kad smo umrli, a Svetska Organizacija ni kad smo živi. Jer ne znamo šta valja:

Oba Carstva:

Amfilohije: Zemaljsko je za malena carstvo a nabesko uvijek i do vijeka…To je negde i, kako da kažemo, filosofija Kosova, kosovskog zavjeta. Kosovo Testament. Jer ima to je divna…divno narodno predanje u pjesmi opjevano: poletio, poletila tica iz Jerusalima iz svetoga grada. Da je došla kod cara Lazara, i kaže donela je knjigu od Bogorodice. U kojoj je pisalo da, ako hoće da dobije zemaljsko carstvo izgubiće dušu, a ako hoće da zadobije nebesko carstvo onda će izgubiti glavu i zemaljsko carstvo. I onda je kaže car Lazar premišljao i razmišljao. A pred takvim izborom smo svi mi koliko nas ima svi ljudi na zemlji. Ili zemaljsko carstvo ili nebesko. I sad, onda on razmišlja pa kaže – ipak, zemaljsko je za malena carstvo. I onda car volede carstva nebeskoga. Ipak odabrao nebesko carstvo i…

Koje li ćemo mi izabrati, to ćemo tek da vidimo.

Najbolje kad možemo da spojimo i Zemlju i Nebo, to je ono pravo, e. Da zemlju pretvorimo u … u nebo. Da. što znači da, da zacari se mir na zemlji, da se zacari ljubav Božija na Zemlji. A na to nas je Bog pozvao svih koliko nas ima na Zemlji. Ali ko nam je kriv što smo mi malo šašavi. što smo ludi pa nećemo kako Bog oće, nego oćemo kako mi oćemo. I zato nam ide tako često puta naopako, kako ne treba. Al ipak, nema druge, moramo se truditi da, da se popravimo. E, tako, da…

E, tako, da, da. Da nismo blesavi, šašavi i ludi, i da ne izazivamo šiptare, NATO, Svetsku Organizaciju, i mi Srbi bi mogli da živimo kako Bog hoće a ne kako mi hoćemo. Zamislite, mi recimo hoćemo da živimo na svom srpskom Kosovu, ali to je toliko šašavo i ludo da nam mora sve poći naopako, kako ne treba. Moramo da se mi Srbi popravljamo. Treba da spajamo oba carstva, kao što nas uči Svecka Organizacija, a ne kao što nas uči neko tamo narodno predanje. To je ono pravo, e.

Da valjamo i miro bi točilo:

Baba: miro bilo odavno, na obe ikone, ali naš narod pogrešio pa ostalo miro samo na svetom nikoli…

Amfilohije: Znači nestalo miro zbog grijeha?

Baba: Da

Teodosije: A sad miriše isto…

Baba: jeste

Monah: To ti je i kod nas na Prevlaci…

Baba: Kad zgrešimo, miro se povuče. Al opet se povrati

Amfilohije: Povrati se…(Pipa prstima po ikoni, miriše) To je kad su bolji, kad su Srbi bolji onda toče…

Do sada smo blesavi, šašavi, ludi, ne znamo da je najbolje sabrati oba carstva, ni miro nam ne toči na ikoni… Teodosije se malo brecnuo da navede babu da ipak prizna da i danas toči, al ne možeš ti starog radnika Svetske Organizacije tek tako nadigrat. On počne da razmazuje po ikoni da i svi gledaoci vide da ipak NE toči. Kad su Srbi bolji onda oće, al sada jok. Sada ne valjamo.Mada, još uvek imamo neke svece po manastirima.Al to nije zbog nas Srba.
To je zbog njih, šiptara.

Srbi pljuvali, Šiptari poštovali:

Amfilohije: Sad ono dobro je da svetac bude ovde radi njih, ako jer to jedino može da im pomogne, makar malo čovječnosti da , da zadobiju. Znate ipak… Jer ranije su oni poštovali svetinju…

Mati: Paa…jeste…

Amfilohije: Ja se sećam šezdesetih godina u Dečanima, onda su naši pljuvali po svetinji, a njihovi su dolazili kod svetog Kralja to ko da danas gledam …ispod ćivota prolaze ove musli…šiptarke, sa djecom po tri puta prolazili…

Mati: Paaa … oni su nekako na čudan način verovali, tako je jedan bio bolestan i doveli su bolesnika ovde da… Ja ne verujem, ni u crkvu ni
u đamiju ne verujem, samo verujem u Dević. (smeh)

Paaa … jeste, oni su na neki čudan način verovali, a Srbi su na još čudniji način pljuvali. Dakle, valjda sad mnogi gledaoci ovog filma kontaju da smo mi Srbi blesavi, šašavi, ludi, da nam ni miro ne toči, da su sveci na Kosovu zbog njih šiptara a ne zbog nas Srba, jer mi smo pljuvali na svetinju dok su šiptari svece poštovali i triputa se provlačili ispod kivota, klizajući po srpskoj pljuvački od koje se umal ne udaviše čestiti šiptari. Ko da danas gledam to silno jezero srpske pljuvačke oko moštiju čestitog Kralja, po kojem su gacale šiptarke sa svojim šiptarčićima.

Amfilohije: Hvala Bogu, nije groblje dirano…

Nije, nije dirano. Nema u filmu nigde scena diranog ili razrušenog groblja. To je zato što su šiptari PRAVI LjUDI koji vole mrtvace, a ne ko ovi… ovi blesavi, šašavi, ludaci kojima ni miro ne toči i koji su pljuvali po svetinji! Hej bre, Srbi su po mrtvacu pljuvali, a šiptari mu se klanjali, brajko moj!
Nije groblje dirano, nije… Sva druga jesu, al za kanski festival snimljen film u kojem takvih nema.

Superman:Amfilohije: Give us peace…and salv… and salvation.

Odnekud se stvorio i kolega iz Svetske Organizacije, uz muziku Lori Andersen „O Supermeeeen“. Amfilohije od kolege zatraži: „Dajte nam mir i spa.. i spasenje (o veliki supermenee)“. Uz osmeh naravno. „Sure my friend“ reče amer iz Svetske Organizacije.

Zadovoljan obećanjem kolege, Risto nastavi dalje, znajući da Svecka Organizacija nikad ne laže … mislim se nešto.

I mi se voooziimoooo,
i mii se vooooooozziimoooooo,
Navrat, Nanos, i NA SVOJU RUUUKU…

Makavejevi: Veliki Božji dar, ta braća Makaveji. I ja danas vama koji ste ovde došli kao prve laste blagoslovene da se vratite na svoja ognjišta, da obnovite svoje domove, i da posližite kao primjer i drugima da se brate na svetu Kosovo Metohijsku zemlju. Ja bi vam predložio i blagoslovio da ovaj dan svete braće Makaveja, velikih stradalnika zaistinu i za pravdu Božiju, da bude za vas posebni 

 dan, posebni sabor, kao što je sabor i onaj dan koji slavi vaš hram, koji će biti ako Bog da obnovljen , tako i ovaj današnji dan svete braće Makaveja da ga zapamtite, da ga predate i prenesete svome potomstvu, da sveta braća Makaveji posluže i vama i nama i svima kao primjer kako se brani ljudsko dostojanstvo, kako se brani svetinja, kako se brani Zakon Božiji, kako se žrtvuje za pravdu Božiju. Njih devetoro koji su postradali, oni su postali svetionik jednom narodu. i treba da znate da taj narod, koji je 2000 godina bio prognan sa svojih ognjišta, od 70.te godine poslije Hrista, pa evo sve do 1948 godine. Posle 2000 godina taj se narod vratio svome gradu Jerusalimu i ono i danas ima preko 5 miliona u Palestini Izraelu. Vratili se zato što su ostali vjerni svome proroku Mojsiju, ostali vjerni njegovom zakonu, hramu svome svetome Jerusalimskom, i svojim svetinjama. Blagodareći upravo takvim primjerima kakav, kakvi su bili Makaveji, koje mi danas proslavljamo. Mi takvih imamo u našoj istoriji. Mnogo takvih imamo. Zar je nešto drugačiji velikomučenik kosovski Lazar od Elazara prvosveštenika koga danas proslavljamo? Zar su drugačiji Jugovići, braća Jugovići od 7 Makaveja sinova koji su sagoreli koji su žrtvovali sebe za dostojanstvo svojega naroda za svetinju i za Ime Božije?

Što se tiče Svecke ORG, hram će biti obnovljen, bre, nema dileme, potpisan je Memorandum. Jedino sad od Boga zavisi.

Osojani: Amfilohije: I tu treba, i ljudi očekuju da neku vrstu da kažemo i reciprociteta. Očekuju, da. Albanci, oni su se vratili masovno, hiljade, stotine hiljada se vratili bez ikakvih smetnji… u roku od mjesec dana. Očekuje se da i ovaj narod, koji želi da se vrati na svoja ognjišta da se i oni vrate.
 

Reciprocitet, jeste, tako treba raditi. Prvo vratiti stotine hiljada Šiptara, a onda i poneku stotinu Srba jednog dana bi valjalo vratiti na svoja ognjišta. Koleginica Veronika je vrlo zadovoljna i sama takvim konceptom pa je nastavila sa obećanjima Svecke ORG po tom pitanju.

 

I eto, to je bilo trailer svega što je Amfilohije izgovorio o Kosovu za svecku javnost u filmu koji obiluje osudama i provokacijama srpskog življa, sa brojnim kadrovima i dugačkim krupnim planovima glavnog glumca, superstara Riste Globaliste. Nadbiskupa kosovskog.

Film o samom sebi koji je Risto napravio šetkajući se po Kosovu nalazi se na ovom linku (80 MB fajl):

Izvor: Pravoslavni forum Gazimestan