Вести

U nekim svojim nastupima pojedinci mesaju Aleksu i Dragana Đilasa. Aleksa Djilas je sin Milovana Djilasa, nekadasnjeg sefa Agitpropa pokojne KPJ.

piše: Janko Bojić

U intervjuu koji kao citat prenosimo iz magazaina “Trend” se jasno vidi da je Aleksa zahvaljujuci svome ocu Milovanu stekao veze, i jos se vidi da on zahvaljijuci tim vezama drzi predavanja u Bostonu, na politehnickom institutu koji se pominje u interviju. Institut jeste poznat ali ne i toliko prestizan, koliko se to sve zeli istaci ovde. Cinjenica je da se institut nalazi u jezgru rimokatolickog bastiona SAD. U onome mestu odakle je regrutovan prvi rimokatolik da bude predsednik USA.

Inace taj prvi rimokatolik Irac, a ne Italijan bio je povezan sa svim strukturama italijenska mafije u SAD. Zahvaljujuci tome Kenedijevi juniori su nasledili ogromno bogastvo od svojeg oca Johana starijeg, svercujuci alkoholna pica iz Britanije, u vreme prohibicije alkohola, u SAD. U tome svercu, i svim ilegalnim, i prljavim radnjama skopcanim za ovu konspiraciju mnogi nevini a, i mnogi mafijasi, i drugi kriminalci su izgubili glave. Kada je uticaj straog Kenedija oslabio doslo je do osvete u kojoj ce dvoica njegovih sinova kasnije izgubiti glavu, jos u vreme njegovog zivota.

Aleksa Djilas u svakom slucaju u svojim publikacijama, i javnim istupanjima, zeli da ponisti ulogu njegovog oca, i ostale kamarile koja se na onaj zverski, i manje vise kriminalan nacin dokopala vlasti posle Drugog svetskog rata. Prebacujuci svu krivicu na Slobodana Milosevica. Niko ne moze poreci da je i sam Milosevic bio nesposoban politicar, i da je pokusavo na jedan pogresan nacin da resi kosovski problem. Ali sa ratom i jurisanjem na Srbiju ostrascenih neokomunista, fasista i nacista, koji su se posle pada berlinskog zida osnazili i okurazili, stekli prevlast nad evropskim kontinentom, Slobodan Milosevic nema ama bas nista. Jer ako su teze ovde iznesene Alekse Djilasa, i malo ispravne, i tacne, zasto on sam nije stavio svoju kandidaturu za predsednika Srbije u ono vreme, ili zasto on nije otisao i zamolio Milosevica da ga naimenuje za ministra spoljnih poslova Miloseviceve vlade, ili pak zasto nije svoju uslugu ponudio u asistiranju politike spoljnih poslova, ondasnjem ministru spoljnih poslova Miloseviceve vlade, koji je i de fakto bio daleko bolji i sposobniji ministar splnjih poslova, od svih potonjih koje smo posle pada Milosevica imali? I koji ne verujem da bi Aleksinu ponudu odbio, da se spreci rat. Taj je rat bio predvidjen, nametnut i morao je da se ostvari po svaku cenu taman da su u to vreme i Aleksa Djilas a, i Zoran Djindjic sedeli u samom vrhu vlasti u Beogradu. Na pretnju silom moglo se jedino odgovoriti odbrambenim sredstvima. Tu logiku ni sam Milosevic nije mogao da shvati, onoga momenta kada je dozvolio, da padne srpska vojna kraina, koja je nekada braneci Austro – Ugarsku od otomanske najezde uspesno odolevala njenim napadima nekih skoro pet vekova. Ovoga puta Vojna kraina je jedino mogla zastiti Srbiju od novog imperijalnog monstruma Novog Svetskog Poretka, treba citati Nereda. Tog momenta kada je Milosevic pristao na skracivanje fronta, po cijem nagovoru i savetu meni nije poznato, sudbina Kosova zapala je u ovakvu kolotecinu.

Inace, rata poslednjeg na Balkanu ne bi bilo da neki poput Aleksinog oca Milovana, nisu krojili republicke i pokrainske granice po sablonu Adolfa Hitlera i Benita Musolinija. Ko tu stvarnost zaobilazi i prekraja podmetanjem nekih novih fiktivnih teza ne samo da ne govori istinu, nego i defakto nije ni posten. A sada podsetimo se jos jednom sta je Aleksa Djilas govorio ne bas tako davno o Kosovu.

Za Trend govori Aleksa Djilas
RUSIJA ZNA DA VISE NIJE VELIKA SILA
Vec pet godina, svake jeseni poznati beogradski politikolog dr Aleksa Djilas putuje u Ameriku gdje drzi predavanja na temu balkanske krize. Ove godine je drzao predavanja na cetiri univerziteta od kojih posebno treba izdvojiti Masacusetski institut za tehnologiju koji je sigurno najbolji univerzitet za primenjenu nauku u svetu, sa najvecim brojem profesora-nobelovaca. O znacaju tog univerziteta za americku privredu i drustvo uopste, najbolje govori podatak da se sabiranjem akcija ciji su vlasnici bivsi i sadasnji ucenici i profesori MIT-a dobija imovina 24-te industrijske sile sveta. Pored prirodnih nauka ovaj univerzitet ima i odlicnu katedru za politicke nauke koja svake godine organizuje seminare pod nazivom „21“. Taj seminar je prvenstveno namenjen ljudima iz Stejt departmenta, analiticarima iz CIAS i americkim oficirima iz Pentagona. On je teorijske prirode i ima za cilj da ljudima koji se bave politikom u konkretnom smislu informacije o savremenim idejama sociologije, politikologije, itd. Tema ovogodisnjeg seminara na kome je predavanje drzao nas sagovornik, nosila je naziv „Etnicki sukobi“.
U Americi sam primetio jedan zanimljiv paradoks: retko cete naci americkog oficira koji podrzava agresivnu politiku prema Srbiji i Jugoslaviji a vrlo cesto cete naici na novinara koji ima agresivne stavove i sto je mladji, on je „zapanjeniji“ i militantniji. Ovo ne cudi, ako se ima u vidu prisutna tenzija za senzacijom kao i vrlo uocljivo prisustvo neodgovornosti, jer za razliku od oficira, novinari nikom ne polazu racune.
TREND: Da li u takvom postupku treba traziti uzroke po nekima jednostranog izvestavanja americkih medija o kosovskoj krizi?
DJILAS: Mediji neuravnotezeno izvestavaju sa Kosova. U Americi ste imali neku vrstu hajke protiv Srba. Medjutim cinjenica da su mediji pristrasni ili da je americka politika nepravedna, ne znaci da mi vodimo dobru politiku. Naprotiv, nasa politika je katastrofalna. U svetu ne postoji duboko ukorenjena mrznja prema Srbima, ali mediji se nama dosta bave i misljenje o nama je vrlo negativno. Toliko je losa slika o Srbima i o Milosevicu i njegovoj politici, da cak i kad su Srbi zrtve to se opravdava i za krivca se proglasava Milosevic.
TREND: Mogu li Srbi da preokrenu situaciju u medijima u svoju korist?
DJILAS: Morali bi da napravimo krupne korake a prvenstveno da u kratkom vremenskom periodu sprovedemo velike demokratske reforme sa mnogo novih licnosti na politickoj sceni. Ovo nije diktatura, ali nije ni prava demokratska zemlja. Pogledajte sta se desava na univerzitetima, Zakon o uniformisanju, neodvojenost partije od drzave, policiju koja je vezana za jednog coveka.
TREND: Koliko je realno ocekivati da se u takvim uslovima, kosovski problem resi na nacin koji bi odgovarao srpskoj strani?
DJILAS: Nasa politika prema Kosovu je od pocetka bila pogresna i eskalacija sukoba je bila pitanje vremena. Ja sam protivnik takve politike bio jos 1987-e i ne mogu da je sada branim zbog trenutne teske situacije u kojoj se nalazimo. Autonomiju Kosova je mozda trebalo ograniciti, i to kroz sporazum sa Albancima, ali nikako nismo smeli da je ukidamo. Kako god interpretirali Ustav iz 1974. niko nije tvrdio da pokrajine imaju pravo na otcepljenje. Taj Ustav je prekrojen na silu, bez konsultacija sa Albancima. Na neki nacin, islo se djonom i to je sada vrlo jak argument u rukama Albanaca. Postavlja se pitanje ispravnosti politike koju sprovodi Slobodan Milosevic, koji jednaest godina ima ogromnu vlast u Srbiji a na Kosovu nije uspeo da stvori politicku partiju koja bi imala glasove bar 10-15% albanskog birackog tijela.
TREND: Na Milosevicu je sigurno najveca odgovornost za politiku koju sprovodi na Kosovu. Opozicija u Srbiji smatra da dalji Milosevicev ostanak na politickoj sceni vodi u jos jedan veliki politicki poraz i otcepljenje Kosova od Srbije i Jugoslavije.
DJILAS: Ja ne spadam u grupu beogradskih opozicionara kojima je zivotno zanimanje mrznja prema Slobodanu Milosevicu. Ne govorim o tome da li je on demokrata ili nije, i kolika je njegova krivica, koja nesumnjivo postoji, za rat u Bosni. Kljucna greska njegove politike lezi u cinjenici da je u svim sukobima uspeo da ujedini onu drugu stranu. Ujedinio je Slovence protiv Srba, Hrvate, Muslimane, Albance. Uspeo je da ujedini svoje neprijatelje ali ne i narod na cijem se celu nalazi. Izgubio je moralnu bitku sa necuveno losim politicarima. Milan Kucan, UDB-in kadar je u sukobu sa Srbijom i JNA izgledao kao Vili Brant. Franjo Tudjman, covek uskih vidika, antisemita, polurasista je ispao hriscanski demokrata. Alija Izetbegovic, covek koji je napisao islamsku deklaraciju, borac za islamsku drzavu u Evropi je u sukobu sa Srbima bio Mahatma Gandi, pristalica multikulturnog i multiverskog drustva. Milosevic je politicar dobre koncentracije, izdrzljiv, jakih zivaca, ali to nista ne vredi kada vas ceo svet smatra za krivca i zlotvora.
TREND: Pretnja vojnom intervencijom je bila vrlo ozbiljna i Jugoslavija se nasla u stanju neposredne ratne opasnosti.
DJILAS: Vojna intervencija i bombardovanje bi dodatno iskomplikovali situaciju na Kosovu. Ne bi doslo do smanjenja, vec naprotiv, doslo bi do eskalacije nasilja. To bi znacilo pobedu tzv. OVK.
TREND: U jednoj napetoj atmosferi, uz pretnju vojnom intervencijom od strane medjunarodne zajednice, postignut je sporazum Milosevic-Holbruk koji domaci mediji predstavljaju kao znacajan korak ka iznalazenju pravednog i mirnog resenja kosovske krize?
DJILAS: Ocekujem da je sporazum Milosevic-Holbruk vrlo nepovoljan po Srbe. Ja sam uvek govorio da je Kosovu potrebna visoka autonomija i kad kazem nepovoljan, nemam neku velikosrpsku koncepciju. Albancima bih dao autonomiju cak i da je nece. Istovremeno mislim da ce se i kriticari srpskog nacionalizma sloziti da su tri srpska interesa na Kosovu opravdana: da se srpski zivalj na Kosovu sacuva od proterivanja, da se zastite srpski spomenici od rusenja i da budu dostupni Srbima i trece, da Kosovo na neki nacin bude pod srpskim suverenitetom, ma koliko taj suverenitet bio ogranicen. Bojim se da Srbi nista od toga, nece ostvariti.
TREND: Predstavnici medjunarodne zajednice sve cesce kontaktiraju sa predstavnicima OVK-a, kao sa legitimnim predstavnicima kosovskih Albanaca. Zasto medjunarodna zajednica nije prihvatila stanoviste da je OVK teroristicka organizacija?
DJILAS: Ja sam i ranije govorio da nije realno ocekivati da ce zapad to prihvatiti. OVK ima elemente terorizma, ali da bi neka organizacija po savremenim mjerilima bila prihvacena kao teroristicka mora da bude znatno manja i da izvodi iskljucivo teroristicke akcije. Medju njima ima i terorista ali, vecina su gerilci. Izmedju gerile i terorizma postoji velika razlika. Zapad smatra da se OVK bori protiv srpske represije na Kosovu. Srpska represija na Kosovu postoji i to je jedan od razloga sto OVK ima pristalice. Treba imati u vidu da se OVK bori za ujedinjenje svih Albanaca na Balkanu.
TREND: Albanski politicari i dalje govore da je za njih nezavisnost Kosova jedino prihvatljivo resenje.
DJILAS: Naravno da Albanci nisu odustali od zahtjeva za nezavisnost Kosova i od zahteva za pripajanje Albaniji. Realna situacija ide njima u korist. Mi smo se koncentrisali na brojnost nasih trupa na Kosovu. Medjutim, tu postoji vise problema. Sta ce tacno tim trupama biti dozvoljeno da rade? Da li ce tim trupama biti dozvoljeno da se bore samo protiv najociglednijih vrsta terorizma i vojnih aktivnosti ili ce im biti dozvoljene i druge, sire akcije u cilju obezbjecivanja teritorije? Ocekujem da se Albanci vise nece oslanjati na silu, vec da ce krenuti u velike civilne proteste. Sta uraditi ako se kroz sest meseci u Pristini okupi 150 000 Albanaca i ako krenu da „oslobadjaju univerzitet“. Ko ce da ih zaustavi? Medjunarodni posmatraci? Mogu ih zaustaviti jedino nase snage bezbednosti, i to u akciji u kojoj moze da bude 300 uhapsenih, 70 prebijenih, mozda cak i mrtvih. A sad, tu imate simpatije medjunarodne zajednice na strani Albanaca, medije koji su im naklonjeni…
TREND: Intervencija snaga bezbednosti protiv kosovskih Albanaca, opravdana ili neopravdana, imala bi za posledicu novo zaostravanje u odnosima SRJ i medjunarodne zajednice.
DJILAS: Nase snage bezbednosti su smanjene, ruke su im vezane, NATO mac nam visi nad glavom a javno mnenje u svetu je naostreno. Pola svetskih medija smatra da smo se jeftino izvukli i da je greska sto Srbi nisu bombardovani. Uvereni su da je tu Milosevicu popusteno i da nismo imali nikakve dobre namere, vec da smo popustili iz cistog straha.
TREND: Sporazum Milosevic-Holbruk predvidja dolazak 2000 verifikatora misije OEBS na Kosovo. Vi ste se i mnogo ranije zalagali za dovodjenje stranih posmatraca i njihovo aktivno ucesce u resavanju kosovskog problema.
DJILAS: Pravi trenutak da se napravi krupan korak ka resenju albanskog pitanja, koji bi izazvao velike simpatije i naklonost medjunarodne javnosti, bio je u martu prosle godine. U Albaniji je bio mini gradjanski rat. Pretpostavimo da je Srbija tada ponudila autonomiju kosovskim Albancima, bez obzira sto su oni trazili nezavisnost, i da je trazila strane posmatrace. Mi bi tada postali faktor stabilnosti na Balkanu. Dobili bi podrsku medjunarodne zajednice a Albanci bi bili u nemogucnosti da odbiju nas predlog. U medjuvremenu Zapad je smirio nemire u Albaniji a ocekivanja srpskih nacionalista, da ce ti nemiri izazvati radikalan zaokret na Kosovu, pokazala su se kao nerealna. Ja sam se zalagao da se pocetkom ove godine, pozovu posmatraci. U ovom slucaju imamo dva nepopustljiva i tranzigentna nacionalizma sa izrazito udaljenim stavovima i iznalazenje resenja bez prisustva trece strane je neizvodljivo. Istovremeno su izvodjene velike vojne operacije a znate da je ceo svet protiv nas, da je javno mnenje na strani Albanaca i da sta god da se desi na Kosovu bice desetostruko preuvelicano. Albanci na Kosovu su realnost i moraju da se traze odgovarajuca politicka resenja. Konflikt na Kosovu javno mnenje na zapadu dozivljava kao nastavak rata u Bosni. Strani posmatraci bi omogucili da i zlocini koje bi OVK isprovocirala a koji bi se pripisali Srbima.
TREND: Jugoslavija nije clanica OEBS-a i to je jedan od razloga zbog kojih su se vlasti u Beogradu ostro protivile dolasku stranih posmatraca.
DJILAS: Clanice OEBS-a su pogresile sto su nas isterale, jer je ta organizacija napravljena za ovakve slucajeve, a ne za demokratske zemlje u kojima vlada harmonija i kod kojih nema krsenja ljudskih prava. Mi smo mogli da pozovemo strane posmatrace i to pod nasim uslovima. Medjunarodna zajednica bi tesko mogla da nas odbije. Mi bi bili ti koji su pozvali posmatrace i ponudili autonomiju i lopta bi bila na njihovoj strani. Na taj nacin bi zabelezili vrlo znacajne diplomatske poene koji bi uticali na javno mnenje i na medije da bar u odredjenoj meri uravnoteze svoje izvestaje.
TREND: Kako ocenjujete izjave nekih zapadnih diplomata, pre svih britanskog ministra inostranih poslova Robina Kuka koji je prednjacio u zahtevima da dodje do vojne intervencije na Kosovu i do bombardovanja srpskih ciljeva?
DJILAS: Mislim da je u pitanju jedna strasna politicka nezrelost. To su vrlo konfuzni ljudi, politicki amateri. Moram da kazem da evropske drzave do sada nikad nisu imale tako male politicare na vlasti. Pogledajte Britaniju i Nemacku. Na vlasti se nalaze ljudi bez ikakvog politickog iskustva, konfuzni levicari od kojih su neki cak 70-ih godina smatrali da je Amerika fasisticka zemlja, da je Staljin ucinio mnogo za razvoj industrije, da su Crveni kmeri u pravu a da je jugoslovensko samoupravljanje buducnost covecanstva. Vremenom su te ideje odbacivali, ali iz oportunizma a ne zato sto su gradili neku svoju ideju.
TREND: Rusija je izrazila ostro protivljenje svakom vidu vojne intervencije. Koliku snagu ima podrska koju nam je pruzila, ako se imaju u vidu njeni unutrasnji problemi koje ima i poljuljan medjunarodni ugled?
DJILAS: Rusija je u katastrofalnom stanju. Jedan moj kolega je nedavno na jednom predavanju u Americi primetio: „Stanje u kome se sada nalaze, u Rusiji zovu „period reformi“, a vreme kada je tridesetih godina Amerika bila u istoj situaciji, mi zovemo „velika kriza“. Ruska privreda je sada u mnogo goroj situaciji nego americka tridesetih godina. Ove godine Rusija je imala najslabiju zetvu od 46-te godine i ukoliko izostane pomoc sa zapada, preti joj glad. Kod ruske dece su se pojavila oboljenja, koja u normalnim zemljama ne postoje, jer nemaju dovoljan broj igli za spriceve. Koriste iste igel vise puta sto dovodi do infekcije. Roditelji u Rusiji ne donose decu na vakcinaciju, jer misle da je rizik od tih bolesti manji nego opasnost od inficiranja prljavom iglom. Prirodni prirastaj je jako nizak a prosecan ljudski vek se znatno smanjio, uglavnom zbog alkoholizma i srcanih bolesti.
TREND: Da li drzava sa takvim unutrasnjim problemima moze da predstavlja ozbiljan medjunarodni faktor?
DJILAS: Rusija zna da vise nije velika sila. Pitanje je kada propadate, na kojoj tacki cete se zaustaviti. Ako bi se sredila, Rusija bi mogla da bude jaka regionalna sila na evroazijskom prostoru. Mi se u tom prostoru ne nalazimo.
TREND: Sovjetski savez se raspao. Moze li ista sudbina da zadesio i Rusiju koja je bila njegov integralni deo?
DJILAS: Vec se javljaju takve ideje. Jedna drzava od 150 miliona stanovnika, koja ce ako se nesto krupno ne promeni za 20-30 godina imati 120 miliona stanovnika, prostire se na 11 vremenskih zona i drzi ogromna prirodna bogatstva. Nemoguce je da se tu apetiti ne otvaraju. Ja osecam kako polako dolazi vreme da se Rusiji oduzimaju teritorije. U knjizi Zbignjeva Brzezinskog „Velika sahovska tabla“ se spominje ideja da Rusija bude labava konfederacija od tri jedinice. Prema tom konceptu Rusija bi bila „odgurnuta“ ka severu od Ukrajine i Kaspijskog mora. Nema tu nikakvog tajnog plana, vec logika dogadjaja ide u tom pravcu. Velike naftne kompanije su vec dosle na Kaspijsko more, koje ima druge po redu najvece zalihe nafte, odmah iza Persijskog zaliva. Mislim da u narednih 20 godina predstoji veliko prestrukturiranje prostora istocne Evrope. NATO ce odigrati vrlo znacajnu ulogu a posebno Nemacka koja ce vrlo brzo napraviti i svoju profesionalnu vojsku. Kad raspravljamo na temu da li je ujedinjenjem istocne i zapadne Nemacka ojacala, moramo imati u vidu da se ona vec ujedinila sa Austrijom u pogledu privrede i spoljne politike, a to ce jos vise doci do izrazaja stupanjem zajednicke valute EURO. Uskoro ce i Austrija uci u NATO. Nemacka oko sebe ima veliki broj drzava koje su zavisne od nje, vise nego od bilo koje druge evropske zemlje. To joj daje poseban znacaj i snagu koja zasluzuje veliki respekt.
Dragan Savic

Inace drugi Djilas, Dragan nije sin Milovana Djilasa, a bilo bi jako zanimljivo da se zna da li je ovaj Dragan u nekoj rodbinskoj vezi sa Aleksom? Koliko je meni poznato Milovan je imao jednog ili dva brata koji su se dosleli u Beograd onda kada su se Komunisti nasilnicki nametnuli da vladaju posle Drugog svetskog rata. To bi bilo vazno da se zna, jer je ovaj Dragan po opisu onih koji su sa njim isli u skolu jedno balavi i strasno nesposobno stvorenje. A navodno je desna ruka Jelcinovog imenjaka Borisa. Taj tandem ili sada sa Jeremiom Kurjakovicem danasnjim ministrom spoljnih poslova Srbije, mislim da mu tako bese ime, me potseca na onu situciju kada je Bananaman, covek koji kada negde putuje bilo koji presednik Amerike, a pogotovu kada ovaj putuje u Izrael pre predsednika on seda u avion. Jer Bnanaman je najuticajnija licnost u Americi, koji strogo drzi pod kontrolom trziste banana u SAD, a poreklo mu je Izriljsko.

Bananaman je svom najvecem snabdevacu Hondurasu, za predsedika doveo coveka koga je jednostavno zgrabio na ulici i rekao mu: “Ti ces od sutra biti predsednik Hondurasa“ Uzalud se taj nesretnik, koji je inace bio malo mentalno zaostao, vajkao da on kuburi sa zdravstvenim problemima, i da nije posteno ondasnjeg predsednika Hondurasa na silu menjati kada ga narod ceni i postuje, jer je posten i dobar covek. Nista to ovome nesrecniku nije pomoglo, a na kraju Bananaman, mu naredi, i saopsti, da to i, jeste njegov cilj da ukloni coveka koji je popularan u narodu da na celo drzave postavi nekoga ko ce samo da figurira, a u stvari on ce u pozadini da vlada. Na kraju tako se i zavrsilo.

I ubijanje predsednika Hondurasa je izvedeno pod nadzorom CIA. Ovo sam sve saznao dosta davno od jednog Spanjolca iz Hondurasa koji je sa mnom radio, prvih godina kada sam stigao u Kanadu. Pa se vise ne secam imena. Ali ako me secanje ne vara ova se drama odvijala negde u sredini sesdesetih. Meni se cini da sada to isto radi Soros po zemljama bivseg satelitskog komunistickog bloka. Zapazi on tako one najgore i najnesposobnije u tim zemljama a onda ih preko svojih kanala, odnosno elementa CIA instalira u vrhove vlasti. Ovaj Dragan Djilas, Jeljcinov imenjak Boris mladji, i Svilanovic, i dva Kurjakovica nisu nista bolji nego banandzije iz banana republika. Nije lose malo procesljati biografije tih srpskih banandzija. Za druge u istocnoj evropi me nije briga.
 

Janko Bojic.

Redakcijski komentar

Dragan Đilas je rođen 22. februara 1967. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.

* Radio je kao novinar na Radio Indexu i jedan je od osnivača radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa. U to vreme ova radio stanica bila je višestruko nagrađivanaRazvojni put karijere;
* Učestvovao je u opozicionom radu još kao student-prodekan
* Od 1. oktobra 2004. godine obavnja funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike;
* Suvlasnik je Kompanije Direct media, vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ;
* Osnivač je i podpredsendik humanitarne organizacije Naša Srbija koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bev jednog ili oba roditenja;
* Govori engleski jezik;
* Oženjen, ima dve ćerke: Sofiju i Jovanu;