Вести

Figurice naših ratnika i znamenitih ličnosti prav ručno i boji samo troje Beograđana prikazujući i najsitnije detalje.

Kako Karađorđe vrši smotru ustanika u prvim srpskim vojnim uniformama 1809. godine danas možete videti u Vojnom muzeju u Beogradu. Doduše, Karađorđe je visok 54 mm, ali svaki detalj je tu, od kubure do pojasa izvezenog zlatom. Srbija je tako pre dve godine dobila svoje prve olovne vojnike koji se mogu kupiti u pojedinim beogradskim knjižarama, na Kalemegdanu, u Vojnom muzeju ili na tezgama u Knez Mihailovoj.

Manjak vanzemaljaca

U svakoj prostoriji vojnog muzeja u Budimpešti postoje makete velikih istorijskih događaja. U Rusiji Borodinsku bitku predstavlja hiljade olovnih vojnika visine dva centimetra. Ovde najveće srpske bitke još nisu predstavljene, a doskora su se u Vojnom muzeju mogli videti samo oklopi, panciri, oružje, ali ne i kako su izgledali srpski ratnici.

Figurice ratnika i znamenitih ličnosti prave ručno i boje samo Beograđani Predrag Dimitrijević, Nenad i Tanja Milinković. Kažu da postoji još samo jedna španska firma koja pravi olovnog vojnika iz srpske istorije, i to četnika koji na šajkači ima petokraku. Beograđani figurice izrađuju od olova ili beolina. A sve je započeo Predrag koji i dan-danas ima kolekciju figurica iz „Ratova zvezda“.

– Nedostajalo mi je nekoliko vanzemaljaca, pa sam rešio da ih napravim sam od stomatološkog voska. Posle sam otkrio beolin i od 2005. smo napravili pravi tim koji je dosad izradio više od 3.000 figurica ratnika iz srednjeg veka, Prvog srpskog ustanka i Prvog svetskog rata – priča Predrag kojem zameraju što ne pravi olovne partizane i četnike, ali oni su se ograničili na 1918. dok još nije bilo podela i svi su bili „za“.

A najteže je doći do lika srednjovekovnih ratnika, zato se Predrag poslužio freskama i otkrio da je despot Stefan Lazarević bio riđ. Figurica despota je najtraženija u Srbiji i pre dve godine je pobedila na konkursu za suvenir Beograda. Despot nosi oklop srednjovekovnih ritera jer je bio vitez reda Zmaja koji je osnovao ugarski kralj Žigmund. Na glavi nosi turnirski šlem sa rogovima koji su ukrašavali i njegov pečat. Posle despota najpopularnija je figurica Karađorđa, a tražen je i Miloš Obrenović.

Pismo sreće od kustosa

Predrag i Nenad napravili su prve olovne vojnike s likom kralja Nikole i crnogorskih ratnika, ali nisu imali sreće sa cetinjskim muzejom.

– Ponudimo im tri modela, oni se oduševe bog zna kako, poručuju naveliko. Pošaljemo im 10-ak figurica. Prošlo 2-3 meseca nikako da nam plate, a to je jedina figura kralja Nikole koja postoji na svetu u prodaji. Na kraju pošaljemo predračun kustosu da ga odnese u finansije. Posle tri nedelje stigne mi od kustosa mejl u vidu pisma sreće?! Navodno treba da pošaljem pismo na 10 adresa pa ću biti srećan do kraja života. Uzvratim mu da to ne priliči njegovom obrazovanju i godinama, a on se uvredi – čudi se Predrag crnogorskoj poslovnosti.

Jedini ženski lik koji su napravili je kneginja Ljubica, koju su ipak ulepšali u odnosu na njen jedini portret koji je nastao po porudžbini konkurentske dinastije Karađorđevića, pa ne čudi što je kneginja neprirodno ružna. Ipak, kažu, žene se slabo prodaju, mnogo bolje idu junaci, iako se kupci sporadično raspituju za kneginju Milicu i kraljicu Simonidu.

Magnet za turiste

Nenad, psiholog po struci, specijalizovao se za karakter i crte lica figurica.

– Ljudi nesvesno gledaju lice, a kažu „dobar mu pojas i kubura“, zato se trudimo da lik bude savršen, a nije lako prikazati pogled cara Dušana na figurici od 5 cm. On je bio otresit, hrabar, visok 214 cm, jake građe i prodornog pogleda. Nemanjići su mahom bili riđi, jedino je crn bio Stefan Nemanja. Riđi su bili i Stefan Prvovenčani i sveti Sava, a Dragutin, Milutin i Uroš Prvi bili su tamnosmeđi – priča Nenad.Predrag i Nenad upravo pripremaju za prodaju magnet za frižider u obliku srpskog viteza i vojnika.

Koštaće 200-300 dinara i toliko su strani turisti spremni da odvoje za suvenir. Nadaju se da će jednog dana za Vojni muzej napraviti scenu iz pobedničke bitke kod Velbužda.
 

21.07.2007, Beograd
Izvor: PRESS

SANJA M. TOMIĆ