logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.848 пута прочитано    Датум: 20.07.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

o.Marinko RajakKomentar na clanak “Arhijerejska ponuda kao « istina koja oslobadja », novinar, 17.07.2007.
« Smatrajuci da nas samo istina moze osloboditi, kao svestenik osecam se obaveznim, da ukazem (…) », pise otac Rajko u svom (svom ?) Saopstenju – procitanom u minhenskoj crkvi u nedelju, 15. jula – u kome ima svega ali oskudno istine.

Otac Slobodan Milunovic je premesten za Osnabrik protiv njegove volje, sto je i protiv cl. 172 Ustava SPC. Pokusaj opravdanja akta tog premestaja, uporedjuci ga sa svojom « poslusnoscu » za premestaj iz Osnabrika za Minhen (cudni pravci !), ocigledno je napustanje puta istine oca Marinka.

Cinjenica je da je kalvarija oca Slobodana pocela tim nelegalnim premestajem i da traje do danas, skoro godinu dana. Cinjenica je i da mu je uskracen hleb i da je lisen cina, sve od maticne eparhije. Ukazivanje na necasne i bezdusne postupke sa ocem Slobodanom – svestenikom vec 38 godina! – o. Marinko naziva „manipulacijom sa ljudskim osecanjima“. I uzvikuje pateticno: „Uskracen je hleb braco i sestre vasim svestenicima protojereju Branislavu i o. Vidoslavu, jer su oni bukvalno izbaceni iz svetog hrama (…)“. Njih, medjutim, stiti, i daje hleb, Vladika a oca Slobodana “stiti” samo njegova pastva.
Otac Slobodan nema i nece imati redovnih prihoda sve do odluke Velikog crkvenog suda o njegovom rascinjenju. A to moze da traje jos mesecima i mesecima, a za to vreme on stoji na vetrometini, pod pritiscima i ucenjivanjem sa svih strana.

Svestenici su obavezni na poslusnost “svojoj svetoj Crkvi”, kaze M. Rajak. Vladika, medjutim, nije Crkva vec samo njen jedan deo, isto kao i svestenici a i vernici. Poslusnost je obaveza u okviru zakona, crkvenih i civilnih, ali obaveza za sve! Protiv nezakonitosti svako ima prava na “neposlusnost”, ne samo prava vec i obaveze. Ako to ne shvataju o. Marinko i njegovo “drustvo”, onda su oni na pogresnom mestu.

Zemaljski sud u Minhenu doneo je presudu po kojoj a/ Vladika mora da napusti Centar,
b/ da su vlasnici Centra i hrama vernici Crkvene opstine a ne eparhija, i c/ da je Ustav SPC interna stvar SPC, bez uticaja na pravne odnose u Nemackoj. To je presuda suda sa kojom Vladika ne polemise vec trazi krivca u onome ko je “stanje bezakonja” prijavio a ne kod sebe, uzurocnika tog”bezakonja”. Mnogo toga se cistilo pod tepih i kriv je onaj ko je tepih zadigao.
U Minhenu je “krivac” prota Slobodan, u Cirihu prota Drasko Todorovic. Ni tamo ni ovamo Vladika ni ne pokusava da dokaze da je u pravu, raspravlja samo o posledicama zaturajuci uzroke.
I u slucaju o. Draska imali smo”objektivni” Eparhijski crkveni sud: tuzilac je podigao optuznicu, sud je doneo presudu – rascinjenje. Veliki crkveni sud je ponistio tu presudu jer jedini dokazi bili su izjave Vladike – kadije u svim crkvenosudskim instancama – koje VCS nije prihvatio. Rec Vladike nije dokaz.
I prota Milunovic ima prava na odbranu, na svim nivoima i u svim sredstvima komunikacija. Iznad prava coveka ne stoji niko!

“Tvrdnja brata Slobodana da ga neko drugi ponizavai da gazi po njemu je iracionalna”, zapocinje citac Saopstenja odeljak pun neozbiljnih petljavina, cinizma i podmetanja.
Sam je, eto, kriv za sve jer govori neistinu – a sud je utvrdio protivno! – sam je sve zamesio -
a preko 200 vernika su iz nedelje u nedelju trazili da Vladika napusti centar, preteci mu sudom. Prebacuje mu se, o. Slobodanu, “nipodastavanje ustrojstva Srpske pravoslavne crkve i postojeceg crkvenog zakonodavstva” a radi se o postovanju zakona zemlje u kojoj nasa Crkva gostuje.
Optuzuje se otac Slobodan da je “licno trazio izricanje zabrana i davanje dezinformacija da to navodno od njega drugi trazi”. Ako to niko nije trazio zasto su onda iz Crkvene zajednice iskljucena tri veterana CO Minhen, kao kolovodje “ustanka vernika” – tih “drugih” proglasenih sada za “niko”?

Dolazimo do centralnog mesta Saopstenja i praga pokajanja “brata Slobodana”: da “u svakom casu (?) prenese svoju odgovornost po osnovu prava i obaveza koja se odnose na crkvenu opstinu u Minhenu, na nasu Eparhiju srednjoevropsku, naseg Vladiku i svestenike, a on u poslusnosti (…) zatrazi svoje mesto u Crkvi, (…)”.

Znaci ne vracanje na Crkvenu opstinu kao udruzenje gradjana – kojoj je Zemaljski sud dao za pravo – vec na odnose koje je taj isti sud osudio (stanoviste da je imovina CO vlasnistvo Eparhije). Ovo je poziv na krsenje zakona!
O parama se radi i zato je smetao, i jos uvek im smeta, otac Slobodan kao likvidator / Nachtragsliquidator Crkvene opstine.

Svega ima u ovom Saopstenju, najmanje ima istine, humanizma i ljubavi.

Pully / Lausanne, 19.07.2007. Jovan Nenadov





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo