Вести

Na zahtev naših vernih čitalaca prenosimo komentare sa pravoslavnog foruma na, sada već poznato pismo „O OBNOVI LITURGIJSKOG ŽIVOTA A NE PROMENI ILI REFORMI LITURGIJE“ penzinera Vl. Atanasija Jevtića kao „osvrt na odluku proteklog Sv. Arh. Sabora“. Penzioner Atanasije nije bio prisutan na pomenutom majskom saboru.

Episkop Atanasije (Jevtić)

– osvrt na odluku proteklog Sv. Arh. Sabora

Da vidimo kako se penzionisani episkop osvrće na odluku Sabora, na kome nije prisustvovao. Doduše, sve vreme sabora proveo je u blizini, preko puta patrijaršije, u staroj zgradi teološkog fakulteta, čekajući da ga pozovu, ali ‘oćeš… Penzioneru više nema povratka na Sabor, pogotovu posle ovog otvorenog napada na episkope-revnitelje.

Citat:

Odluka je objavljena u zvaničnom Saopštenju SASabora 25. maja 2007 (gde su reči „rezultate do kojih bude došla“ skraćene u „rezultate rada“, i izostavljena je poslednja rečenica).

Kako Tasa zna za ove detalje, kad nije bio na Saboru? I kako sada odjednom revnuje za jednu jedinu rečenicu, a kada je napadao vladiku Artemija pre godinu i kusur dana, onda nije bilo važno da li je komisija nešto pronašla ili nije, samo je bilo važno da Tasa nešto izjavi, i na osnovu toga je doneta odluka u kojoj stoji LAŽ da episkop po Svetim Kanonima i Ustavu SPC ne sme imati imovinu van područne mu eparhije. Kad Tasi Frljoci nešto odgovara, onda i kanoni glase drukčije nego što piše („treba pogledati šta kažu kanoni“ – veli Tasa, i bezočno izvrće te iste kanone), a kad njemu ne odgovara, onda je važno i to što su reči „rezultate do kojih bude došla“ skraćene u „rezultate rada“. Nemoj da se neko igra sa Atanasijem Jevtićem, jer on to ne voli.

Citat:

Iz odluke Sabora je jasno da se Sabor završen mirno, bez nekih, prethodno od neodgovornih ljudi, najavljivanih ili očekivanih „podela“. Odluka Sabora ne daje nikakvog osnova za bilokakve nedobronamerne zaključke: da je neko, ili neki, na Saboru „pobedio“, a da je neko, ili neki, „poražen“.

Kad Tasa Frljoka nešto kaže, onda mu treba verovati. Johan je prošlog leta vikao vernicima: „Toliko znate, to je vaša teologija“ i „Marš napolje, ako neee da slušate„, a sada je poništio svoj sopstveni akt zbog koga je i došlo do ovakve gužve na Saboru. Ali to nije poraz Žestokih momaka, nemoj to neko da pomisli. Pa ne, stvarno! U saborskom saopštenju nigde ne piše „posle žučne svađe Sabor je odlučio“, što znači da je Sabor protekao mirno. Taso, Taso, na kakve si niske grane spao! Pa cela nacija zna šta je bilo na Saboru, a ti sada u maniru najgore Lenjinove propagande pokušavaš još nekoga da obmaneš? Koga, da mi je znati? Koja je tvoja ciljna grupa, leba ti? Ko to treba da poveruje tvojim frljokama?

Citat:

za „pobedu“ je potreban podvig, ne samo članova Komisije, nego i sve ostale braće Arhijereja, sveštenika i vernika, podvig životno-delatnog i molitveno-liturgijskog obnoviteljskog osaznavanja i doživljavanja sveukupne Tajne Hristove, oživotvoravanje hrišćanske i osobito liturgijske svesti i preporođajnog samosaznanja svakog člana Crkve kao Bogočovečanskog Tela Hritovog, samosaznanje u neprekinutoj živoj i punoj dijahroničnoj i dijaprostornoj Sabornosti. Za eventualni, pak, „poraz“ nekoga u Crkvi, uvek postoji lek spasonosnog pokajanja, kao duhopokretanog preumljenja i blagodatno-životnog preporođenja – uma, duše, srca, tela.

Dela, dela, pređi na stvar. Reč je o odluci Sabora.

Citat:

A i zašto bi bilo „podela“ ili „poraza“, kad u onome glavnome, što se na Saboru govorilo i radilo, kod većine Saborskih Otaca, nije reč o nekoj „promeni“ ili „reformi'“ Svete Liturgije, nego o obnovi sviju nas u Crkvi kroz obnovu našeg življenja i bitovanja – hrišćanskog, pravoslavnog, jevanđelskog, liturgijskog.

Pitao sam se otkud Tasa zna o čemu je bilo reči na Saboru kad nije prisustvovao sednicama, pa sam napregao pamćenje i setio se da sam u vreme Sabora prolazio pored patrijaršije i video sam nekog preterano debelog čoveka u crvenoj trenerci kako visi na zidu patrijaršije i viri kroz prozor. Nema druge, nego je to bio prerušeni Tasa Frljoka. Eto otkud on zna o čemu se pričalo na Saboru. Jer, da nije tako, valjda bi rekao: „Od episkopa tog i tog saznao sam to i to“. Ali ne, on priča kao da je sve video i čuo svojim očima i ušima. Zato mislim da je onaj debeli čovek na zidu Patrijaršije u crvenoj trenerci bio Tasa (sad mi je žao što nisam malo bolje zagledao).

Citat:

Zato je, verovatno, i rečeno da Komisija može da dođe do zaključka o potrebi i „promene“, shvatane, koliko mi vidimo, u smislu obnove, donekle i u ponečemu, zaboravljene ili ispuštene ili potisnute vekovne prakse Sabornog Pravoslavlja.

Pa jeste, slabo ste šta mogli videti onako u visećem položaju, na zidu patrijaršije.

Citat:

Ono što ovde želimo da razmotrimo to su mudro sročene reči odluke: „ustaljeni vekovni poredak naše Crkve“, te da pogledamo njihov pravi, dubinski smisao. Jer, ono što neki, uglavnom nestrpljivi „revnitelji ne po razumu“ (kako nas Sveti Apostol predupređuje, jer za njega ni „revnost po Bogu“ nije dovoljna, ako nije „po razumu“ /κατ επιγνωσιν = „po poznanju“/ Istine = Tajne Hristove – Rm.10,2; Kol.2,2), brzopleto izvode iz saborske odluke jeste samo ono što oni usko i tesnogrudo podrazumevaju pod rečju „vekovni“, tj. pod tim podrazumevaju samo liturgijsku praksu u nekim krajevima SPCrkve koja je u novije vreme kod nas ušla iz Karlovačke Mitropolije, dakle jedva par vekova.

Taso, što nisi to ispričao Johanu Mladenoviću. On čovek bez razloga poništio svoj sopstveni akt, jer je toliko glup da nije ni shvatio kako su mudro sročene reči saborske odluke. A možda i nije glup, nego je nestrpljivi revnitelj ne po razumu? Šta ti misliš, člankopišče Taso? Da li je glup, ili je revnitelj ne po razumu? Ja bih rekao da se jednostavno utronjao od onoga što ga čeka na jesenjem saboru, ukoliko ne ispoštuje ovu saborsku odluku. Lako je tebi da piskaraš, niko te neće pomeriti iz FK Tvrdoša, a Johan može da leti kao kofer, pa zato on nije ni glup, ni revnitelj ne po razumu, nego se jednostavno čovek utronjao. Razumeš? U-t-r-o-nj-a-o s-e.

Citat:

„Vekovni poredak“, međutim, treba shvatiti kao viševekovni poredak – za nas Srbe: makar od vremena Svetoga Save – te zato pojava problema ili nesporazuma oko navodnih „promena“ ili „novína“ u bogosluženju, i konkretno Liturgiji Crkve, zaista potrebuje načelno proučavanje, te je zato i došlo do stvaranja Saborske „Komisije za proučavanje liturgijskih pitanja“.

E sad nam reci još samo ovo: kad si ti toliko pametan, zašto tebe nisu pozvali na Sabor da im pomogneš, nego moraš sada ovako da se blamiraš pred celim narodom? I još ovo mi kaži: kad si toliko pametan, zašto tebe nisu postavili za člana Komisije? Možda su ljudi mislili da si ti stručnjak samo za finansije, pa te zato nisu postavili? Ili je nešto drugo u pitanju? A, Taso? Da nije nešto drugo u pitanju? Ja bih rekao da je nešto drugo u pitanju. U pitanju je trijumf Crkve! Čuveni člankopisac, prevodilac i komentator tekstova sa crkvenom tematikom Atanasije Jevtić nije pozvan na drugi zaredom Sveti Arhijerejski Sabor, nije postavljen za člana nijedne Komisije, nije konsultovan ni po jednom saborskom pitanju. Jednostavno rečeno – trijumf Crkve.

Citat:

Inače, „presude“ i unapred (dis)kvalifikacije od neodgovornih, najčešće neznavenih pojedinaca ili grupica, obespredmećuju i sam razlog i smisao obrazovanja i rada Saborske Komisije o tome. (Dodajemo, pritom, da pitanje Liturgije nije stvar samo Komisije SASAbora).

Nećemo obraćati pažnju na neznavene pojedince ili grupice. Nemojte ni vi.

Citat:

Izgleda, međutim, da su tako shvatili formiranje Komisije i njen budući rad i neki učesnici samog Sabora, za koje današnja „ustaljena praksa“ naše Crkve ne znači neprekinutu od Svetog Save do danas vekovnu praksu Pravoslavne, i u njoj i sa njom, Srpske Crkve.

Da preciziramo: nekih tridesetak učesnika samog Sabora.

Citat:

Za neke od njih je „vekovna praksa“ ustvari samo novonastala i novouvedena, pre par vekova, karlovačka praksa, ona koja nije zavedočena u našim rukopisnim i prvim štampanim Služabnicima, već se pojavila sa donetim kod nas, ili preštampanim, uglavnom u Karlovačkoj Mitropoliji, Služebnicima iz Kijeva, Lvova, Viljnusa, ili i Moskve (potpale pod njihov uticaj), [1] koji su pri štampanju potpali pod uticaj novouvedenih momenata i dodataka, nastalih iz novijeg prozapadnog ruskog bogoslovalja, ili i prakse, koji uticaji su, počev od nametane Florentinske unije, pa preko Tridentskog koncila (1545-63) i nasilne Brest-Litovske unije (1596) u Poljsko-Litovskom kraljevstvu (koje je dugo držalo okupiranu jugozapadnu Rusiju), pa do Petra Mogile (1632-47) i njegove latinstvujušče Kijevske škole, širili se po Rusiji i do Balkana, a preko novoštampanih u Veneciji grčkih knjiga (krajem 16. i u 17. veku, pod sličnim uticajem) i u predele Carigradske Patrijaršije na Istoku.

Sećaš li se, Taso, jednog starca, „bivšeg profesora univerziteta“ arhimandrita Justina Popovića? Sigurno ga se sećaš. Trebalo bi da ga se sećaš. On je pisao knjigu „Pravoslavna Crkva i ekumenizam“ dok si ti njemu iza leđa išao u Zagreb na ekumenističke simpozijume i potpisivao glupa saopštenja. Sećaš li se tih vremena? Pokušaj da se setiš KAKO je sveti Ava Justin Ćelijski služio Liturgiju? Da li je služio „ne dobro pripremljen“? Da li je služio „ad hoc“? Vikao si u onoj tvojoj čuvenoj frljoci: „Ja sam svedok oca Justina!“ Hajde sada, posvedoči nam kako je „otac Justin“ služio Liturgiju? Nije valjda da si ti sve to što pišeš saznao iz nekih „dobro pripremljenih“ knjiga, za koje on nikada nije ni čuo? Kako to, majku mu? Pa sve knjige koje citiraš napisane su uglavnom mnogo pre nego što se sveti Ava upokojio! Nije valjda da je sveti Ava Justin bio pod latinskim uticajem, a da toga nije bio ni svestan? A ti ga sada ispravljaš, ti koji si još kao mlad učestvovao na ekumenističkim skupovima, svome duhovniku iza leđa? Uzgred, kad si ti postao svestan da treba menjati Liturgiju? Ranije si služio ispravno po blagoslovenom služebniku i nikada nisi pokretao to pitanje, a sada si se odjednom pojavio kao vatreni zagovornik izmena u Liturgiji? Kada je i kako došlo do te promene u tvome životu? Isto me interesuje i za Johana Mladenovića, i za sve ostale koji su odjednom shvatili da treba menjati Liturgiju. To vi nama recite: kako ste to odjednom shvatili, da i mi to shvatimo.

Citat:

Naši prvi štampani srbuljski Služabnici i Molitvoslovi (=Trebnici), tokom 15-17. veka, nisu imali te uticaje, ni novouvođene dodatke. Ove je Služabnike imao sa sobom Sv. Patrijarh Gavrilo (Rajić) na Saboru u Moskvi 1655.g., [2] i tamo tada pokazao, uz ostalo, da u njima nema dodatka Tropara 3. Časa i još nekih novih momenata, koji su kasnije uvedeni iz prenetog nam u Karlovačku Mitropoliju i potom nametnutog „poretka“ (u tom nametanju prednjačili su, nažalost, sami Mitropoliti, naročito Pavle Nenadović /1747-68/, o čemu postoje ozbiljne i dokumentovane studije).

Ti si, Taso, izgleda visio na prozoru i u Moskvi 1655. godine, pa otud znaš šta je te godine „pokazao Gavrilo (Rajić) na Saboru u Moskvi“. E moj Taso, mnogo ste vi, Zmijolozi, prezreli pravoslavne hrišćane u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi! Mnogo! Pa mi i sami umemo da čitamo, a osim toga, zar biste vi propustili da za ovih koliko već godina navedete bar JEDAN citat iz neke relevantne literature koji svedoči da je u ranijim vekovima služena Liturgija onako kako vi sada hoćete da je služite? Zar vi mislite da je narod toliko slep? Nigde nemate nijedan jedini citat, nego samo citirate literaturu u kojoj se pominju nekakvi zapadni uticaji, pa onda izvodite zaključak da se treba boriti protiv tih „zapadnih uticaja“. Na primer, treba ukloniti oltar iz hrama, kao što su uradili rimokatolici. Treba se pričešćivati na svakoj liturgiji, kao što rade rimokatolici. Treba skratiti Petrovski post, kao što su skratili rimokatolici (pa ga uopšte i nemaju). Treba izgovarati molitve glasno, kao što rade rimokatolici. I tako dalje, i tako dalje. I vi to nazivate „borbom protiv zapadnih uticaja“?!?! Taso, Taso, kako si nisko pao…

Citat:

Tako su se na ovomajskom SASaboru pojavila – ali ne kao saborski, niti su usvojeni od Sabora – dva teksta (koliko do sada znamo), koje želimo ovde da rasmotrimo, jer oni to potrebuju, ako nizašto drugo onda radi pravoslavnog, crkvenog, srpskog dijaloga. Jer, i Pravoslavna polifonična simfonija ne samo da to ne isključuje, nego upravo uključuje i podrazumeva, jer postoji, i treba da postoji, unutacrkveni dijalog, dijalog ne nadgovaranja i nadgornjavanja, dakle ne dijalog nadmudrivački i rušilački, nego dijalog bratski i izgrađujući, dijalog crkvograditeljni. [3]

Posebno je Tasa stručnjak za dijalog „ne nadgovaranja“. Niko od njega nije mogao doći do reči na ranijim Saborima, a sada, evo, i Tasa hoće „lepo“ da razgovara. Videćemo kako mu to polazi za rukom.

Citat:

Ova dva teksta podneta su na Saboru, i valjda čitana (samo delom?)

Šta je, nije se dobro video sa prozora Patrijaršije?

Citat:

no na njih se Sabor, sudeći po odluci i Saopštenju, nije detaljnije osvrtao

Sudeći po odluci i Saopštenju, Sabor se upravo jeste detaljnije osvrtao na tekstove koje ti sada hoćeš da „pobiješ“ svojim frljokama.

Citat:

ali su oni, kao takvi, zatim objavljeni na sajtovima nekih Eparhija, i tako su postali javni, dostupni i nama i javnosti.

To je vama problem, gospodo Zmijolozi! Nemate više monopol na crkvenu javnost! Uspešno ste godinama zamajavali sve episkope na prostu foru: „Nemojte da iznosimo u javnost, da ne bi neko posle napadao Crkvu„, i oni su zaista godinama ćutali. Ali došao je kraj ćutanju episkopa, i nastupa epoha ćutanja većine Žestokih momaka (eksponiraće se samo mamlazi poput Tase i njegovih klonova Grigorija, Maksima, Gaje Gajića, koji ne znaju šta je to blam).

Citat:

Tekst na 5 strana predstavlja izraz „(u)zbunjenosti“ autorove, zbog, kako kaže, „onoga što se u našoj Crkvi događa poslednjih godina, na planu narušavanja crkvenog bogoslužbenog poretka, posebno prilikom služenja Sv. liturgije“ (pravopis autora – ep.At.).

Šta nije u redu sa pravopisom u citiranoj rečenici? Je li, lukavi latinomisleći mamlaze? Šta nije u redu sa pravopisom u citiranoj rečenici? Uh, što ne sme niko od Zmijologa da se pojavi malo na forum, da ovde izađe na megdan, da se pogledamo malo u oči, da ukrstimo pitanja i odgovore, pa da vidimo šta je Tasa hteo da kaže ovom ovde rečenicom. Zamislite, kakvo podlo lukavstvo! Kaže: „pravopis autora“, valjda želeći da skrene pažnju da pravopis nešto nije u redu? A pravopis je sasvim ispravan. Eh, Taso, Taso, bivši Taso, svakom svojom novom frljokom postaješ sve bivšiji (pravopis moj – A.).

Citat:

Ovako počinje, nejasno i zbunjeno, ovaj zbrdazdola napisan tekst jednog Arijereja – Saboru braće Arhijereja.

Uopšte nije zbunjeno, niti je zbrdazdola. Sasvim obična rečenica, kao i svaka druga. Naprotiv, tvoja frljoka koju si objavio na svome sajtu Gaje Gajića zvanog „Sinod“ sadrži takve konstrukcije kojima bismo se mogli smejati, samo kad bi bilo hrišćanski služiti se takvim trikovima. Ali dobro, ako nemaš neku konkretnu primedbu, onda je moraš izmisliti. Ipak si ti Zmijolog.

Citat:

I odmah s početka tvrdi se u njemu da je, „na planu narušavanja… poretka“, reč o „smišljenom planu“ narušavanja bogosluženja u našoj Crkvi

Da, upravo tako i jeste. Radi se o smišljenom planu narušavanja bogosluženja u našoj Crkvi. To svi vide. Ako nije tako, onda odgovorite vas desetorica kako ste i kada ste (u kom trenutku i pod čijim uticajem) odjednom shvatili da treba menjati Tipik? Dela, Bog vas video, odgovorite nam konkretno na neka pitanja vaše vere.

Citat:

a zatim dalje autor pominje primere o Božiću i Vaskrsu „žalosne novotarske promocije“ na istoku, zapadu i jugu „Srpskog duhovnog prostora“, misleći, valjda na TV prenose Liturgije u RSrpskoj i(li) Srbiji, i onda doslovno dodaje: „ovakvu sliku poslali smo u svijet, na žalost naše Crkve i vjernika i radost naših protivnika“. Očigledno da autor svoju sopstvenu „žalost“ pripisuje vjernicima, a „(zlu)radost“ protivnicima. Interesantno je, međutim, da G. Episkop Banjalučki ne postavlja sebi pitanje: da li je uopšte dobro da se Sveta Liturgija prenosi na TV? Iskustvo nam govori da tako nešto ne malobrojni hrišćani smatraju kao stvarno učešće u bogosluženju Svete Liturgije, a ustvari je to samo virtuelna zamena stvarnosti, kako je inače naše vreme itekako zagušeno raznoraznim virtuelnim stvarnostima, imitacijama i surogatima života.

Ove bogoslovske dubine zaista ne mogu da dosegnem, pa bih ostavio bez komentara. Samo izražavam svoje divljenje. Taso, genije si!

Citat:

Bilo bi preopširno da navodimo sve dotaknute u tekstu teme i pitanja koja „zbunjuju“ autora ovoga teksta

Nema problema, najvažnija pitanja ste već dotakli. Na primer, da li treba prikazivati Liturgiju preko televizije. Dovoljno je.

Citat:

ali dobar deo tih pitanja i tema jasno pokazuje da Banjalučki Vladika ima za merilo i kriterijum „ustaljenog poretka“ u našoj Crkvi ne stvarno, izvorno Liturgijsko Predanje i poredak Pravoslavlja, nego onu novonastalu i Svetosavskom Predanju nametnutu praksu i poredak koji nam je, ne tako davno, došao iz Karlovačke Mitropolije.

Nemamo, jelte, vremena ni praznih listova (bilo bi preopširno) da navodimo sve teme dotaknute u tekstu, ali evo, i bez navođenja svih tih tema Tasa će konstatovati da vladika Banjalučki nije u pravu. Ti živiš u prošlosti, Taso! To je nekada bilo, da ti nešto kažeš u javnosti, a naivni vernici to prihvate zdravo za gotovo. Jesi li čuo za pluskvamperfekat? Sigurno jesi. E, ti živiš u pluskvamperfektu.

Citat:

Autor dalje govori, npr., o: „svešteničkoj zakletvi“ /malo niže spominje i arhijerejsko „zakljinjanje“/, koje „zakletve“ inače nema u izvornom Predanju naše Crkve

Pa nisi li TI LIČNO prevodio i uredio episkopsku „zakletvu“, je li, Taso? Nisi znao da će ti jednoga dana ona zasmetati, inače je ne bi prevodio! Kakvo je to „izvorno Predanje“ naše Crkve? Odakle ga ti crpiš, majke ti rođene?

Citat:

njemu smeta „šarena skufija koja neodoljivo (sic!) podsjeća na… zapadnjačku tijaru“, valjda zato što nikad nije video u Muzeju SPC (15. vek) i u kivotu Sv. Vasilija u Ostrogu (17. vek) staru pravoslavnu, viševekovno predanjsku mitru, kakva je napr. na glavi Sv. Kirila na freskama i kakva je i danas u Aleksandrijskog Patrijarha

Da, a još bolje je da zavirimo u Sveto Pismo Novog Zaveta, gde piše da episkop treba da je jedne žene muž. Episkop Banjalučki sigurno nikada nije zavirio u Novi Zavet, čim nije oženjen. Šta misliš, Taso, da li je zavirio ili nije zavirio?

Citat:

dalje spominje „pravno dejstvo… odluke donesene od pravnih subjekata“, misleći na neke odluke SASabora, dok vekovno Crkveno Predanje zna samo za Svete Kanone, a rečnik „pravo“ i „pravni subjekat“ uveden je preko famoznih Konzistorija južnoruskih i karlovačkih, iz vremena ultrakatoličkih monarhija, kojima su tamošnji Pravoslavni robovali fizički, a, nažalost, neretko i voljno imitatorski.

Ako Crkveno Predanje zna samo za Svete Kanone, na osnovu čega si ti onda preoteo knjižaru Atos?

Citat:

Ima još u tekstu ovakvih i sličnih primera koji odaju autorov izbor „referenci“, ili „repera“ i „kriterijuma“, po kojima sudi i meri našu Crkvenu stvarnost izvan svoje Banjalučke Eparhije kao modela za sever-jug i istok-zapad. Ali, da se ne zadržavamo na tom „jadikovanju“.

Da, hajde da se ne zadržavamo na tvom „jadikovanju“, nego da pređemo na odluku Svetog Arhijerejskog Sabora, jer o njojzi je reč, ako sam ja dobro shvatio.

Citat:

Autor u svom tekstu, uz ostalo jadikovanje nad „novotarijama“ (on to zove „novotarenje“), kaže dalje doslovno: „dovoljno je pažljivo iščitati i usvojiti , koje se dotiče svih sfera života i priprema sveštenoslužitelja koji namerava bogoslužiti.“ I zatim sa žaljenjem dodaje: „Nažalost, mlađe generacije sveštenoslužitelja jedva da su i čule, a još ređe čitale i u liturgičkoj pripremi primjenjivale ovo sveobuhvatno (sic!) pravilo koje je na volšeban način nestalo iz novog srpskog služenika. Da li baš slučajno?“ Ne bismo da nabrajamo dalje primere nostalgije Banjalučkog Vladike za „poretkom“ i „tipikom“ iz pokojne ultrakatoličke Austrougarske i njene ne manje ultrakatoličke prethodnice Poljsko-Litvanskog kraljevstva, odakle je, najpre u Jugozapadnu Rusiju i odatle u Karlovačku Mitropoliju, dospelo mnogo toga za čim on danas žali, i podozreva sve koji znaju da je to tako, pa se zato toga i ne drže, i neće se držati, ne zato što su „obnovljenaši“, „reformisti“ itd. itsl., koji se na ovakav način (dis)kvalifikuju, nego zato što bolje poznaju, i hoće stvarno da drže, vekovno Predanje, vekovni poredak Liturgijskog bića i života i sveštenosluženja Pravoslavne Crkve. Hoće da se u našoj Crkvi živo projavljuje jedinstvo pravila vere i pravila molitve (lex credenti i lex orandi).

„Ultrakatolička Austrougarska i ultrakatolička prethodnica Poljsko-Litvansko kraljevstvo (sic!)“ – to je volšebna formula za poništavanje odluke Svetog Arhijerejskog Sabora SPC. Pa ne misliš valjda, Tasko, da ćeš stvarno nekoga ubediti u te tvoje frljoke-krljoke? Nismo mi baš toliko sisali vesla, znaš? Karlovačku mitropoliju koristiš kao nekakvu mantru, i misliš da će to negde moći da prođe. Šta je to „karlovačka mitropolija“? Da li je to neka negativna pojava u našoj Crkvi? Ako jeste, onda reci koja pojava je u prvoj polovini osamnaestog veka u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi bila pozitivna, za razliku od te, famozne „negativne“ pojave, koju ti zoveš „Karlovačka mitrpolija“. Daj nam alternativu, pa da vidimo šta smo izgubili time što smo izbegli unijaćenje uz pomoć braće Rusa, koji su nam poslali i pravoslavne knjige i pravoslavne učitelje. Šta je trebalo drukčije uraditi u tom osamnaestom veku? Dela, Bog te video, objasni nam. Osim toga, kako je to mogao biti uticaj Južne Rusije, kada su nam bogoslužbene knjige poslate iz Sankt Peterburga, a to je severna Rusija? Jeli, Tasko? Da nisi ti čitao neke ad hoc napisane i ne dobro pripremljene knjige?

Citat:

Da ne bude ovo rečeno samo kao „apologija debelog ličnog proizvola“ (kako nam Sabrat i Saslužitelj karakteriše knjigu O Božanskoj Liturgiji, koju sigurno nije pročitao, osim delom Uvoda, a da je ovo „delom“ tačno – videćemo kasnije), evo samo nekoliko osnovnih podataka o tome, po g. Jefremu, „sveobuhvatnom pravilu“ koje se, po njemu, „dotiče svih sfera života i priprema sveštenoslužitelja“. Naime, tzv. Izvestije učiteljnoje je tipični proizvod i „namet na vilajet“ onog novodobskog „zapadnog ropstva“ pravoslavnog bogoslovlja i otuda novonastale i novonametane „prakse i poretka“, čiji su dalji početci od florentinsko-tridentske Brestlitovske unije (1596), pa onda Kijevske latinstvujuće škole Petra Mogile, i viljnusko-lvovskog suproćenja pravoslavnih Malorusa i Belorusa unijaćenju, ali, nažalost, suproćenja na imitatorski, sholastičko-podanički način bogoslovlja i bogoštovlja (dakle: u biti slično unijatskom), što je posle prenošeno i nametano i na prostore Karlovačke Mitropolije, kada su, zarad Malo- ili Veliko- ruskog prosvješčenija, zdušno potiskivani svi doneti i nasleđeni sa Pravoslavnog Juga ostatci starog srpskog, Svetosavskog živog Predanja, najpre usmenog, vidno-slušnog predanja i životno-liturgijskog predavanja, a onda i rukopisnog i štampanog (dokaz: stari srpski rukopisni, nastavljani i prepisivani sve do 19. veka, i štampani Služabnici, Molitvoslovi /=Potrebnici/ i druge knjige, koje se i danas mogu naći u našim živim Manastirima /Hilandar, Dečani i dr./ i, nažalost, u muzejima).

E to sam čekao, da napišeš reč DOKAZ. Sve to što si izbulaznio, sada lepo i dokaži. Navedi te stare srpske rukopisne „Služabnike“, gde u njima piše da treba čitati glasno molitve, da treba držati otvorene dveri i sve ono ostalo što ste vi uveli po ugledu na Vatikan? To bar nije teško – uzmeš tu staru srpsku rukopisnu knjigu, skeniraš odgovarajuću stranicu i objaviš je. Kad možemo mi ovde na pravoslavnom forumu (ej, na običnom internet-forumu!), možete valjda i vi, „teolozi“, to da uradite. Mi vama na reč ništa ne verujemo. Dakle, sve ono što si napisao pre reči „DOKAZ“ sada hoćemo da i sami zaključimo iz starih srpskih rukopisnih „Služabnika“ „i drugih knjiga“ koje se i danas mogu naći po muzejima. Ta tvoja kritika, Taso, na nivou je oca Ljube Duhovne Trube – samo navodiš svoje utiske, a znanja koja prosipaš verovatno je neko pre tebe negde napisao, ali ti živ ne smeš da citiraš gde to piše, jer bi tek onda bilo smeha. Znaš li koliko bi bilo smeha? Mnogo.

Ali evo, i bez tih traženih citata, ja imam par pitanja za tebe, Tasko. Pre svega, kako smeš da tako prezrivo pišeš o svetom Petru Mogili? Znaš li ti uopšte da je on kanonizovan 1996. godine? Znaš li ti uopšte da je on bio veliki borac protiv Unije? Znaš li ti uopšte da je Pravoslavna Crkva u Ukrajini opstala naporedo sa Unijatima zahvaljujući trudu svetog Petra Mogile? Znaš li ti uopšte da mi nismo tvoji poltroni koji ćemo samo klimati glavama, nego sve ono što ti možeš saznati – možemo i mi. S tom razlikom, što mi smemo da kažemo sve što saznamo, a ti govoriš samo ono što je naručeno iz Vatikana, a sve ostalo prećutkuješ. Šta ti misliš, frljakneš se tako sa par izraza, „preko florentinsko-tridentske Brestlitovske unije, pa onda Kijevske latinstvujuće škole Petra Mogile, i viljnusko-lvovskog suproćenja“ – i pravoslavni padaju u trans? Jel to misliš? Možda u trans padaju tvoji poltroni Grigorije i Maksim, ali pravoslavni više nisu tako naivni kao nekada, kad su ti verovali šta god kažeš. Sada smo već navikli da vi, Zmijolozi, uopšte i ne otvarate usta ako nemate šta da slažete, pa ćemo svaku vašu frljoku uvek proveriti i izobličiti.

Citat:

Pre no što kažemo, i pokažemo konkretno: odakle potiče, ko mu je tvorac, i šta sadrži to, po g. Jefremu, svespasonosno „sveobuhvatno“ Izvestije učiteljnoje, da dodamo da Vladika Banjalučki dalje govori, sasvim nepromišljeno i neodgovorno, bez ikakvog pokrića, da navodni, od njega umišljeni, boljereći izmišljeni, „samozvani reformatori… počeše uvoditi tuđinštinu, nama stranu i neprihvatljivu“. To su, po njemu, oni (u koje spada i moja malenkost) „sažaljenja vrijedni kopisti i imitatori koji nikome ne mogu biti ideal i niko ih neće oponašati, kao besplodni hibridi koji se sami zatiru već u prvom pokoljenju“, ali koji su, po njemu, „ipak sposobni da proizvode smutnju i zablude i nanesu duhovnu štetu sa nesagledivim (sic!) posledicama.

Sve što je napisao vladika Jefrem apsolutno je precizno formulisano (sic!).

Citat:

Šta bi nam rekao Sv(eti) Sava koji je poštovao i Ruse i Grke, ali ne ostade ni u Rusiku ni u Vatopedu, već nam podiže srpski Hilandar i učini ga centrom duhovnosti, srpske nacionalne (sic!) svijesti i autohtone kulture.

Pa čupavko jedan nestašni! Pa misliš li ti da mi nismo preslušali tvoje antisrpske besede tamo u Americi? Jesmo, jesmo, ali ima vremena do jesenjeg sabora, pa ćemo sesti, pa natenane razložiti na proste činioce sve što si tamo izvrgao iz svoje bolesne duše. Toliko antisrpskih parola ja u svome životu nisam čuo. Pa agitacija o skraćivanju Petrovskog posta, pa opet napad na vladiku Artemija, pa i na druge episkope… Polako, Tasko, sve će to doći na red. Za sada samo konstatujemo da pored izraza „nacionalne“ ti stavljaš staru srpsku reč „sic“, koja valjda treba nešto da znači.

Citat:

A da bi sve bilo čino i blagoobrazno, lišeno bilo čijeg ličnog proizvola, napisao je crkvene bogoslužbene ustave – tipike za Hilandar i za Kareju i za Studenicu i obavezao savremenike i potomke da ih dosledno primjenjuju“. I toržestveno dodaje Preosvećeni g. Jefrem: „Naša Crkva i danas ima svoj važeći Tipik koji u kontinuitetu održava duh, vjeru, misao i bogoslužbene propise Sv(etog) Save“, pa nadalje odbacuje „savet Meletija Siriga iz Carigrada“, kojega sam naveo u uvodu knjige O Božanskoj Liturgiji, našto ćemo se još vratiti.

Da li ovom tiradom Vladika Jefrem baca prašinu u oči neukima, ili netačnim frazama prikriva neznanje osnovnih činjenica oko Svetoga Save? A one su: da je Sveti Sava samo preveo Evergetidski Tipik iz Carigrada (Manastira u kome je inače više puta boravio) i za Hilandar i za Studenicu (uz minimalna prilagođavanja, sa svaki manastir, i uz dodato Žitije Sv. Simeona), a slično je i sa Karejskim Tipikom (koji je ustvari Pravilo čitanja Psaltira u Karejskoj isposnici, pravilo takođe pisano i primenjivano od Sv. Otaca na Istoku, a od Sv. Save samo prevedeno). Tako su isto i poznati Svetosavski Nomokanon = Zakonopravilo, on i njegovi učenici i naslednici prevodili sa grčkih tekstova. Lepo, i jasno, i tačno kaže Domentijan za Svetoga Savu: „Sve postavi na svakom blagozakonju, i svaki obrazac Svete Gore prenese u svoju otadžbinu“ (Domentijan, Daničić, 204-5). I takođe Teodosije: „Sve je učenjem utvrđivao u veri, i u svim manastirima predavaše da se drže ustavi (=tipici=pravila) i običaju monaškog života kao što ih je video u Svetoj Gori, u Palestini i u Aziji“ (Teodosije, 175). [4] Ovim, naravno, nije nimalo umanjen značaj lika i dela Svetoga Save Srpskog, ličnosti izuzetno pravoslavnog, jevanđelskog, saborno-vaseljenskog karaktera i raspona. Pripisivati njemu „srpski nacionalizam“ tvorevina je pojedinih srpskih kvaziistoričara, koji, kao i Vladika Banjalučki, ne vide ili (ne)namerno nasedaju na notorno jeziutsko „zabijanju klina“ između Pravoslavnih Grka i Slovena. (Zato je i nesuvislo, besmisleno, bespredmetno, ako nije zlonamerno, deljenje u SPC na tobože „grčke“ i „ruske“ đaka, ili još gore „škole“, što je samo izgovor za neznanje istinskog Pravoslavnog bogoslovlja i Predanja i kod jedne i kod druge naše Pravoslavne Braće).

Nemoj neko da je za Svetog Savu rekao da je on bio Srbenda! Tasa će odmah napisati knjigu „Vazda Srbin, nikad Srbenda!“ Znate, Tasa ne želi da umanji značaj lika i dela Svetoga Save Srpskog, ali „nemojmo biti kvaziistoričari“ i tvrditi da je Sveti Sava bio srpski nacionalista. On je bio bugarski nacionalista, i jedino što je molio Gospoda za života jeste da umre u Bugarskoj, koja mu se želja i ispunila, jelte. E moj Taso, čuveni tvorče čuvenih ultranacionalnih NVO poput „Srbskih dveri“! Svaki tvoj sledeći dan donosi sve veću i veću blamažu pred celim srpskim narodom. Nego, da se mi vratimo na našu temu. Jelte, gde kod Svetoga Save piše da treba sve vreme Liturgije držati dveri otvorene, da treba naglas čitati sve molitve, i ostalo što ste pokušali da uvedete po uzoru na Vatikan? Mislim, čini mi se da je vladika Jefrem upravo u tom kontekstu naveo Svetoga Savu, a ne zbog onoga što ti posle dodaješ. Dakle, gde kod Svetoga Save piše ono što vi hoćete da uvedete?

Citat:

Vraćamo se na „Izvestije učiteljnoje“

Aha, znači vraćamo se na „Izvestije učiteljnoje“? Znači, NIGDE kod Svetog Save ne piše ono što vi hoćete da nam proturite. Proturajte vi tamo u FK Tvrdošu Rebeki kroz noge i dajte joj go, a srpskom narodu ćete teško moći da proturite latinske frljoke. Pokušali ste, ali hvala Bogu i Svetom Savi, nije vam uspelo. Da vidimo, šta piše u Izvestiju učiteljnomu.

Citat:

i stručno i odgovorno tvrdimo: to nije nikakvo „sveobuhvatno pravilo“ za „sve sfere života“ sveštenoslužiteljâ (pa dakle i Arhijereja?!).

Kad vladika Jefrem nešto kaže, onda je to „nestručno i neodgovorno“, a kada Tasa Čupavko nešto kaže, onda je to „stručno i odgovorno“. Hajde da objasnimo manje upućenima šta je to Izvjestije Učiteljnoje. Na kraju Ruskog Služebnika stoji jedno uputstvo za sveštenika i đakona o tome kako se treba pripremati za bogosluženje (pre svega svetu Liturgiju), i kako ga treba vršiti, a naročito se obraća pažnja na neke slučajeve gde sveštenoslužitelj može doći u nedoumicu po nekim pitanjima, i ta pitanja se objašnjavaju. Ovo uputstvo je krajem sedamnaestog veka po naredbi patrijarha Joakima sastavio monah Evtimije, učenik Epifanija Slavineckog (veoma učenog filologa i prevodioca svetootačke literature, koji je u vreme patrijarha Nikona vršio ispravljanje bogoslužbenih knjiga). Pisanje ovog Uputstva bilo je izazvano širenjem latinskog učenja o trenutku pretvaranja Svetih Darova u Telo i Krv Hristovu. Latinsko učenje su širili sledbenici Simeona Polockog, i patrijarh Joakim je naredio učenom monahu Evtimiju da sastavi Uputstvo koje će se štampati na kraju svakog Služebnika. To Uputstvo se može skinuti sa interneta i pročitati, ako neko zna crkvenoslovenski. Tamo nema ničeg neobičnog. Počinje rečima: „U blagodatnom zakonu Spasitelja našeg Isusa Hrista sveta Crkva ima sedam svetih tajni“ i onda nabraja svete tajne, a zatim govori o svetoj tajni sveštenstva i tako dalje, sve ono što je potrebno svešteniku da zna. Dakle, jedna vrlo jednostavna pojava, koju je vladika Jefrem kao ruski đak sa nostalgijom pomenuo, jer Rusi vole i koriste ovo Uputstvo. Zašto se Tasa zakačio baš za ovo uputstvo? Pa iz istog razloga zbog koga je pomenuo TV prenose liturgije – nema čovek NIJEDAN argument u korist izmena u Liturgiji, a mora da se suprotstavi odluci Sabora. I onda, naravno, zamazuje oči nekakvim „podacima“ za koje misli da ih niko živi ne može proveriti, pa će svi odmah pasti u trans od njegove „učenosti“. Međutim, u celom njegovom pisaniju nema ničega konkretnog, što bi moglo potvrditi ispravnost naprasnih izmena koje su Žestoki momci počeli silom uvoditi u Srpsku Pravoslavnu Crkvu.

Citat:

Jer, kao prvo: Pravoslavne Istočne Patrijaršije niti ga imaju, niti znaju za njega.

Istočne Patrijaršije ne znaju ni za krsnu slavu.

Citat:

Kao drugo: taj novouvedeni kompilatorski sastav (pravi hibrid) nema nikakvo kanonsko značenje u Pravoslavlju, i pojavio se prvi put u ruskoslovenskom Služebniku 1699.g., i ubrzo je, zbog nekih „sumnitelýstvah i vesma neudobnih položenij“, tj. neispravnosti i pogrešnih učenja, bio Ruskim Sinodom isključen iz sastava Služebnika

Ih, Taso, odakle ti te „informacije“, života ti? Kakve su to neispravnosti i pogrešna učenja? Budi ljubazan pa navedi JEDNU neispravnost ili JEDNO pogrešno učenje u pomenutom Uputstvu.

Citat:

ali se pojavljuje ponovo u Služebnicima od 1734 nadalje (ali ga nema u Služebniku Kijevo-Pečerske Lavre 1746), ispravljan i preimenovan kao „Voumlenie“, i opet izostavljan, i opet popravljan i vraćan. [5] Treće, to je „laka peredelka kijevskog traktata“ Petra Mogile i „starijeg traktata beloruskog proishoždenija“, dodatoga uz Služebnik izdan u Vilnu (Litvanija) 1617.g. i naslovljen „Nauka jerejom“, a izvor oba traktata je nekakvo „latinskoe sočinenije“, najverovatnije prevod i prerada analognog latinskog traktata De defectibus, dodatog uz rimski Missal i odbrenog Tridentskim koncilom.

Bravo, čupavko! Ajde sad, blago nama, navedi bar NEKI argument u prilog toga što ti pričaš, osim što „stručno i odgovorno tvrdiš“. Navedi literaturu iz koje si to saznao, a još bolje je da nam skeniraš tu stranicu iz koje si to pročitao, pa da svi lepo vidimo. Sve dok to ne uradiš, mi ćemo s pravom misliti da ti lažeš, kao što je običaj kod Zmijologa. Znate, najverovatnije je Uputstvo napisano u Vatikanu, pa je onda najverovatnije preuzeto u Kijevo-mogiljanskoj akademiji, a odatle je najverovatnije prešlo još nekud, pa još nekud, pa još nekud, da bi na kraju najverovatnije došlo do vladike Banjalučkog. To vam ja stručno i odgovorno tvrdim.

Citat:

Sholastička kazuistika ovog sočinjenija odmah je vidna svakom pravoslavnom bogoslovu i liturgu

Da, naravno. Uputstvo počinje informacijom da Sveta Crkva ima sedam svetih tajni, a to se direktno kosi sa učenjem savremene Zmijologije.

Citat:

i zato, hvala Bogu, da ga više nema u normalnim Pravoslavnim Služebnicima

Dakle, ako neki Pravoslavni Služebnik sadrži ovo Uputstvo, znači da taj Pravoslavni Služebnik nije normalan.

Citat:

nema ga ni u današnjim ruskim Služebnicima „karmanog formata“, jer ga ionako nepotrebno opterećuje kao knjigu preimućstveno Sveštenoslužebnu, a ne „učiteljnu“.

Tasa je rekao da ovog Uputstva nema u džepnim izdanjima! Bojim se dalje da čitam, jer argumenti postaju sve jači… Čim nešto nije ubačeno u džepno izdanje ruskog služebnika, to automatski znači da nije ni ispravno.

Citat:

Druga je stvar što u tom Izvestiju ima unetih i izvesnih praktičnih uputstava svešteniku, za vanredne slučajeve, koji inače postoje u Kanonskom Predanju Crkve, i mogu se naći u mudrim Kanonskim odgovorima Sv. Otaca i Patrijaraha Istoka: Nikifora, Nikole, Luke i dr.

Zašto se onda čudite što vladika Jefrem sa nostalgijom seća tog Uputstva? Vidite li da je ono korisno, a ne možete u njemu naći ništa štetno. Dakle, možda bi bilo vreme da se vratimo na temu, a to je odluka svetog Arhijerejskog Sabora da se Liturgija do daljnjeg služi po Tipiku. Ili ćemo sve vreme pričati o ruskom Uputstvu?

Citat:

Živo liturgijsko Predanje Crkve, nadahnjivano i obnavljano rosodatnom blagodaću Duha Utešitelja, prenosi se prvenstveno lično-saborno, živom praksom, služenjem i Službom – Liturgijom kao Jerurgijom, a svako nagomilavanje „uputstava“, „rubrika“ i sličnih „sveobuhvatnih učiteljstava“ nepotrebno sputava i najčešće zbunjuje Sveštenoslužitelja, i jereja, i pogotovu Arhijereja, te samo zamajava one koji se time bave kao glavnim, ili ga preporučuju i nameću drugima oko sebe, pa se onda vajkaju „zbunjivanjem naroda“, pripisujući svoju zbunjenost narodu.

BRAVO, TASO! Predanje Crkve se prenosi prvenstveno lično-saborno, živom praksom, služenjem i Službom, i sve ostalo. Odlično! Kakvu je živu lično-sabornu praksu, služenje i Službu (i sve ostalo) na tebe preneo tvoj duhovnik sveti Justin Ćelijski? To ti nama reci. Eto, sam si posvedočio da se ne treba zamajavati nekim tamo uputstvima (kako ono ti kažeš tamo u Americi: dečija pesmcia „Pravila, pravila, da bi me udavila“, je li Tasko?), i zato nam reci od koga si ti preuzeo lično-sabornim putem ideju da treba nešto menjati u Liturgiji? Nemoguće je da si se ti prvi setio. Da ti nije možda Zmijulas šanuo na uho, je li, Tasko?

Citat:

Tzv. Izvestije Učiteljnoje je sholastička kompilacija, prepuna kazuistike o „vešči“ i „veščestvu“ potrebnom za službu, o „formi reči i radnji“, o „obredu vršenja“, dakle o „objektivizaciji“ Bogočovečanske Tajne Liturgije; u tom tekstu nema ni reči i mistiriološkoj i eklisiološkoj i eshatološkoj dimenziji Svete Evharistije, kao Tajne sâme Crkve kao eshatološke zajednice Naroda Božijeg, koji narod u tom tekstu kao da i ne postoji, već se negde uzgred spominju „verni“, ali im se zato propisuje pričešćivanje „četiri puta godišnje“!

Taso, kad staviš „vešči“ u navodnike, a ne napišeš prevod, ljudi će pomisliti da si mnogo pametan. Međutim, kad mi kažemo da „vešči“ znači „stvari“, onda sva tvoja pamet iščezava pred tako jednostavnim mislima. Da, Taso, u tom uputstvu se govori upravo o onim stvarima koje ti ne poštuješ. Objasni nam, majke ti, kako to da ti se ne vidi stihar ispod sakosa tamo na liturgiji u Venčanima? Vidi se pri dnu da imaš stihar, ali se ispod sakosa vidi mantija, a ne stihar, što znači ili da ti je stihar bio MNOGO pocepan (onako domaćinski), ili da si koristio rimokatolički rašiveni stihar? Bilo kako bilo, nije ni čudo što si toliko alergičan na to rusko Uputstvo, jer tamo se sveštenoslužiteljima ne ostavlja prostora za samovolju, i ti to nazivaš: „nema ni reči o mistiriološkoj i eklisiološkoj i eshatološkoj dimenziji“. Naravno, Uputstvo za bogosluženje je ozbiljna knjiga i prirodno je da tamo nema ni govora o bilo kakvom zmijološkom Eshatonu ili nekakvom drugom „jakom štivu“ poput Zmijulasovih „Dogmatskih tema“.

Citat:

Preosvećeni Vladiko Banjalučki, ako se već paštite za verujući narod, onda mu makar govorite, i svedočite, o zaista vekovnom i živom Svetom Predanju Pravoslavlja, i nemojte hibride proglašavati za merilo ortodoksije. [to se, pak, tiče, po g. Jefremu, „važećeg Tipika“ SPC, koji „u kontinuitetu održava duh, vjeru, misao i bogoslužbene propise Sv(etog) Save“, to u SPCrkvi može biti samo Nikodimov ili Romanov Tipik, a nikako hibridni „dajdžest“ (=sinopsis) Nikolajevićev (pretenciozno nazvan „Veliki Tipik to jest Ustav Crkveni“), svojevoljna „sinteza“ jednog karlovačkog prote iz 19. veka (bez obzira na navedenu „literaturu“, koja je takođe karateristična), dostojna one jugozapadnoruske i karlovačke „tradicije“ (bez obzira što je „Nikolajevićev Tipik“ izdavan i dorađivan nekoliko puta, a u poslednjem 4. izdanju 1984. u Beogradu i dopunjen „Poretkom služenja sa (sic!) Arhijerejem“, koje nije drugo nego novouvedeni „poredak“ u Arhijerejsku Liturgiju, menjan i „popravljan“ još od Nikonovskih reformi, pa nikako da se ustali, jer je formalizovan i smislovito udaljen od izvornog Arhijerejskog služenja Svete Liturgije.

Jesi li završio? E, sada nam lepo objasni, ima li naša Crkva Sveti Arhijerejski Sabor? Ima. Presavij, brate, papir, pa napiši Saboru sve to sa zahtevom da se promeni važeći Tipik, i sačekaj odluku Sabora. Kaži da je sadašnji Tipik hibridni dajdžest, kaži da je sadašnji Ustav „da Bog sačuva“, kaži da je sve što sada imamo u Crkvi hibridno i ništavno, a tek ono što ćete vi, Zmijulasovi sledbenici, da nam uvedete – biće ono pravo. Piši Saboru, Taso, možda će usvojiti neku od tvojih primedbi. Uostalom, u kom to Tipiku piše da dveri treba da budu stalno otvorene, da treba čitati naglas sve molitve, i sve ostalo što vi uvodite? Daj da raspravljamo o onome što je bilo tema Svetog Arhijerejskog Sabora, pusti sada hibride i dajdžeste. Nigde vi, Zmijolozi, nećete naći potvrdu i opravdanje izmena, izuzev u Vatikanu (ali evo, ni papa rimski vas nešto ne ferma).

Citat:

Toliko što se tiče ovog Vladikinog „šiboleta“ za raspoznavanje „vernosti“ novonastalom „(jedva)vekovnom“ predanju i poretku.

Samo toliko? Ali Taso, pa ništa nisi dokazao i objasnio, samo si ispalio nekoliko ćoraka. Objasni ti nama kako si došao do zaključka da sadašnje bogosluženje nije vekovima bilo ovakvo? Molim te, budi ljubazan pa objasni. Da se i mi malo nasmejemo.

Citat:

Interesantno da g. Banjalučki Episkop žali za Nikonoom reformom, tj. naziva je „nesrećnom“, a ona je ispravljala notorne greške u tekstu i praksi liturgijskoj i obredoslovnoj; ispravljena je čak i greška u prevodu Simvola vere, gde je u 8. članu umesto „Duha Svetoga Gospoda“ stajalo „Duha Svetoga Istinitoga“! (Da tek spomenem koliko sam puta u Prizrenu i Beogradu govori da je donedavno prevod istog 8. člana Simvola u Kalendaru SPC bio u najmanju ruku netačan, gramatički nesintaktičan, dok nije sadašnji Patrijarh prihvatio ispravku, mada i sadašnja formulacija /dva puta „zajedno“/ može biti dorađivana). Druga je stvar koliko je Nikonova reforma bila crkvograditeljski izvedena i koliko je bila izvorna obnova.

Nikonova reforma je izazvala veliki raskol u Ruskoj Crkvi, i zbog toga je vladika Jefrem naziva nesrećnom. To je jasno svakom dobronamernom čitaocu. A ti si, Tasko, odmah udario u svoje priče o onome što vladika Jefrem uopšte ne pominje.

Citat:

Drugi tekst je Episkopa Kanadskog g. Georgija

Šta, zar već? Pa nismo ni počeli sa analizom teksta vladike Jefrema! Sve neki televizori, neke digresije i frljoke, a onda – tras! – prelazimo na drugi tekst. Pa čekaj, majka mu stara, red je da kažeš ŠTA u tekstu nije kako treba. Osim toga, tema je odluka Sabora (bar tako piše u naslovu), pa je o tome trebalo i govoriti. Ali dobro, šta je tu je, prelazimo na drugi tekst, čim se malo odmorimo.

Izvor: Pravoslavni forum „Gazimestan“