Вести

Vatikan proglasio Katoličku crkvu jedinom pravom. Zvanični dokument Vatikana, objavljen uz puno ovlašćenje pape Benedikta XVI, u kojem se govori da Protestantska i Pravoslavna crkva „nisu prave crkve“, naišao je na podeljene reakcije u Srbiji i svetu.

Dok jedni sumnjaju da se radi o pogrešnom prevodu i preuveličavanju, drugi veruju da je Rimokatolička crkva ovim dokumentom jasno pokazala svoj stav.
U kancelariji Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve nisu bili spremni da komentarišu ovo pitanje.
– Nismo zvanično upoznati sa sadržajem tog dokumenta i sve dok ga zvanično ne primimo ne možemo na njega da reagujemo – kažu u Sinodu. Slično reaguje i Radovan Bigović, dekan Teološkog fakulteta, rekavši da je tema veoma osetljiva i da se bez potvrde da je vatikanski dokument pravilno preveden, ne želi upuštati u rasprave.

Od srpskog pravosveštenstva jedino je vladika raško-prizrenski Artemije pristao da komentariše ovaj dokument izjavivši da očekuje da će Srpska pravoslavna crkva zvanično reagovati na ovu izjavu pape Benedikta.
– Dobro je da Vatikan pokaže pravo lice jer su mnogi poleteli i pomislili da je došlo do neke promene u Vatikanu u smislu približavanja među hrišćanima. Očigledno je da nije tako, niti će biti. Neka to opameti mnoge pravoslavne koji tako nerazumno srljaju u naručje Vatikana i pape – rekao je Artemije.

U Sinodu pak nezvanično se može čuti da će dokument proći bez previše buke u SPC jer nije iznet nimalo drugačiji nezvanični stav Vatikana od onog koji je poznat.
Šta je u dokumentu napisano što je uzbudilo strasti? Glavni problem je što Vatikan osporava pravo drugim hrišćanskim crkvama da se nazivaju crkvama i ističe da jedino Katolička crkva ima pravo da se zove hrišćanskom crkvom.

„Samo je jedna crkva Isusa Hrista. Samo njeni poglavari i biskupi jesu naslednici Hristovih apostola. Crkve ostalih hrišćanskih konfesija, u najboljem slučaju, jesu crkvene zajednice, nikako Crkve u punom smislu te reči“, navedeno je.

Vatikan kaže da Pravoslavna crkva „boluje“ od nepriznavanja prvenstva pape, a da je „bolest još dublja“ u protestantskoj veroispovesti. „Teško je zamisliti da se ime ‘Crkva’ može uopšte odnositi na njih“, kaže se u saopštenju Kongregacije za doktrinu vere.

Otac Franc Šenk, sekretar Beogradske nadbiskupije, tvrdi da su svetske agencije iz dokumenta koji je pisan crkvenim jezikom izvukle nekoliko rečenica iz konteksta i dale im neodgovarajuće značenje. On, međutim, nije hteo ni da potvrdi niti da negira da se ovim dokumentom osporavaju prava Pravoslavne i Protestantske crkve da nose taj naziv.

„Radi se o teološkim stručnim temama koje se ne mogu objasniti u samo dve rečenice. Dokument je završetak temeljnog studija i ima za svrhu pročišćavanje teoloških termina koji opisuju Crkvu i hoće da pomogne otvorenijem i produbljenijem daljem dijalogu između hrišćana“, kaže sekretar Beogradske nadbiskupije.
Anglikanska crkva reagovala je sa zaprepašćenjem, optužujući Rimokatoličku crkvu za neobično ponašanje, navodeći da ovaj dokument, koji ističe „nedostatke“ nekatoličkih crkava, predstavlja veliku prepreku jedinstvu Crkve.

Neki jevrejski zvaničnici oštro su kritikovali dokument, u kojem se pominje pasus iz starog latinskog molitvenika za Veliki petak, u kojem se Jevreji pozivaju na preobraćenje. Drugi su pak pokazali umereniji ton i traže razjašnjenje. „Mislim da ima onih koji su interpretirali dokument na krajnje alarmantan način“, izjavio je rabin Dejvid Rozen iz Američkog jevrejskog komiteta.

Reakcija ruske crkve
Ruska pravoslavna crkva kaže: „To je pošteno saopštenje“.
– Mnogo bolje nego takozvana crkvena diplomatija jer jasno pokazuje koliko smo bliski, a koliko razdeljeni – rekao je predsednik odeljenja za spoljne crkvene veze Ruske pravoslavne crkve mitropolit smoljenski i kalinjingradski Kiril. Prema njegovim rečima, saopštenje ne sadrži ništa novo i u potpunosti odgovara učenju Katoličke crkve, a za otvoren dijalog bolje je imati jasnu predstavu o tome „koje pozicije se pridržava druga strana“.

Autor: I.B. – T.N.Đ. – I.C. | 12.07.2007., BLIC-NEWS

Gospod će već znati

Vatikan je nastupio sa izjavom u kojoj je jos jednom podvukao da je samo katolicka crkva prava Hristova crkva. Ostalim hriscanskim crkvama Vatikan je, istina, ostavio tek utehu priznavsi, da se i u njima sadrzi cestica svetosti.

Ali nista vise od toga. S jedne strane izjava je sasvim neocekivana imajuci u vidu da je za vreme novog pontifika izreceno mnosto reci i ucinjeno dosta sasvim odredjenih gestova u stranu zblizavanja sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Cule su se cak i optimisticke prognoze da, najzad, moze doci i do licnog susreta Benedikta XVI i ruskog patrijarha Aleksija.

Optimizam je potkrepljivan uverenjem mnogih da aktuelni pontific, za razliku od predjasnjeg, niposto nije liberal, a to bi znacilo da njegovi konzervativni pogledi bi trebalo da budu blize pogledima ortodoksne Ruske pravoslavne crkve. Cak stavise, vec je planiran za sredinu jula dolazak u Moskvu arhiepiskopa Kipra Hrizostoma II, koji ima zadatak, kako su svi pretpostavljali, da razgovara o mogucem licnom susretu patrijarha Aleksija sa Papom Rimskim.

O cemu ce sada govoriti arhiepiskop nije jasno. Naravno, susret bi u svakom slucaju bio koristan, posto izmedju Vatikana i RPC postoji mnostvo i cisto zivotnih problema, ali je jasno da posle izjave koja je usledila iz Rima, bogoslovske diskusije postaju neumesne i realno zblizavanje dvaju crkava nece se dogoditi. S druge strane, pretenzije Vatikana na iskljucivost ne mogu se nikako nazvati senzacijom. To je njegova stara, da ne kazemo drevna i dobro poznata pozicija, pa je stoga Ruska pravoslavna crkva na izjavu reagovala apsolutno hladnokrvno, primetivsi jedino da je makar posteno, tojest, uoci pregovora o teorijski mogucem susretu pontifika i patrijarha, katolicka crkva jos jednom oznacila svoj principijelni stav. Nije iskljuceno da su i u Moskvi, a i u Vatikanu, pri tom cak uzdahnuli sa izvcesnim olaksanjem.

Razgovarati o zivotnim problemima moguce je i potrebno, ali uci u bogoslovsku diskusiju – to je vec nesto drugo. Prakticno nema sansi da se postigne dogovor na tom polju, ali se zato mogu lako pokvariti jedva uspostavljeni kontakti i atmosfera krhke trpeljivosti. Znaci, o glavnom ne treba ni govoriti. Narocito olaksanje su, verovatno, osetili u moskovskoj patrijarsiji, posto je od ozbiljnog razgovora odustao Vatikan, a ne RPC. Ne malo olaksanje osetila je, pretpostavljam, i pastva, i to kako pravoslavna, tako i katolicka. Pastva je u jos manjoj meri od katolickih i pravoslavnih pastira spremna na kompromis. U razgovorima sa jerarsima obe crkve ne jednom smo primecivali, da sto se vise uzdizes po crkvenoj piramidi, sve je manje fundamentalizma i obrnuto – vise je zelje da se saslusa i shvati sagovornik. Na dnu piramide najcesce forma dominira nad dusom a gore, hvala Bogu, dussa cesce pobedjuje formu. U najlosijoj su situaciji ostali oni hriscani za koje je vera znacajnija od ove ili one crkve, tojest, ljudi koji su stvorili hram u sopstvenom srcu i dusi. No i to, na zalost, nije novo. Podsetimo da su 1937. godine sve hriscanske crkve (izuzev katolicke) po prvi put u mnostvu vekova posle raskola pokusale da se dogovore o preporodu Jedinstvene Vaseljenske crkve.

Pokusaj je bio osudjen na neuspeh makar zbog toga, sto na susretu nije bio prisutan Vatikan. Tadasnji arhiepiskop Jorkski tada je pravilno izjavio: “Gde je Hristos u srcima ljudskim, tamo je i Crkva”. Na tome se i zavrsilo. Imajuci u vidu danasnja ni malo laka za hriscanstvo vremena, stav Vatikana, koji se oslanja na drevne i daleko ne nesporne zavete, koje su napisali ljudi, nije ubedljiv. Umesto da udruzuje svoje napore, hriscanstvo sve cesce podseca na onaj poznati orkestar na brodu tonuceg “Titanika” koji polagano – uz nadahnjujucu muziku – odlazi na dno. No, necemo polemisati. Jer sadasnje pokolenje hriscana, isto kao i proslo, nece imati vremena da razluci ko je od njih vise svet i ugodan Gospodu.

A Gospod ce vec znati.
Moskva, 11.07.2007. RIA “Novosti” http://www.rian.ru/