logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Свилајнац    Аутор: новинарство    677 пута прочитано    Датум: 10.07.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Drosophila melanogasterCik-cak let otkriva urođenu i nenasumičnu sposobnost odlučivanja jer insekt promijeni smjer, a da na to nije prisiljen

Verovali ili ne, čak i obična muva (među naučnicima prozvana vinska mušica ili Drosophila melanogaster) zna šta hoće. Da li je to slabašan nagoveštaj slobodne volje ili samo još jedna nategnuta pretpostavka?

I kad nema nikakvih podražaja, cik-cak let otkriva urođenu i nenasumičnu – a predvidivu – sposobnost odlučivanja. Maleni insekt može jednostavno da promeni smer letenja, a da na tako nešto ne bude prisiljen.

To saopštavaju istraživači, predvođeni neurobiologom Bjernom Brembsom sa Slobodnog univerziteta u Berlinu (Nemačka), koji su želeli da dokažu postojanje izbora i da je to jedna od temeljnih uloga mozga. Ukoliko se roboti programiraju da sami odlučuju, suočićemo se sa verodostojnijim i delotvornijim ponašanjem u stvarnosti, što će ih učiniti samostalnijim u budućim istraživanjima drugih planeta.

“Slobodna volja je, u suštini, svojevrsna duhovita besmislica (oksimoron): ne možemo da promišljamo volju, ako je sasvim nasumična; niti da razmatramo slobodnu, ukoliko je potpuno određena”, naglašava Bjern Brembs. Drugim rečima, niko ne može da pripiše odgovornost za radnje, ako su one bile plod slučajne podudarnosti.

Slobodna volja na sredini

“Mi mislimo da slobodna volja postoji, ona je negde na sredini”, između slučajnosti i određenosti, “i to danas nije valjano shvaćeno ili opisano”, smatra matematički biolog Džordž Sugihara sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu (SAD), koji je pomagao u obradi prikupljenih činjenica, i dodaje da je obrazac kretanja nejednolinijski (nelinearan), što odlikuje mnoga biološka zbivanja (procesi).

Tvrdnja nemačkog naučnika temelji se na proučavanju iz osamdesetih godina neurologa Bendžamina Libeta sa Univerziteta San Francisko koji je otkrio da kretanje započinje u mozgu pre nego što čovek osvesti želju za pokretom. Neurolozi ističu da to pokazuje da mozak samo reaguje na spoljašnji podražaj, a svest je način racionalizovanja pokreta koji je mozak već odlučio da izvede.

“Mnogi ugledni naučnici izjavljuju da je glavni zadatak mozga obrada ulaznih i izlaznih podataka. Ali, šta ako nema ulaznog podatka?”, pita Bjern Brembs. Zato je on sa svojim saradnicima upriličio ogled s vinskim mušicama koje nisu bile izložene nikakvom spoljnjem nadražaju.

Životinje, a naročito insekte, često doživljavamo kao složene robote koji odgovaraju jedino na spoljašnji podsticaj.

Berlinski istraživači su u potpuno beloj komori, bez ikakvih uočljivih znakova, vinske mušice zakačili za malene bakarne kuke, što im nije ograničavalo da mašu krilima i okreću se, očekujući nasumično pomeranje i zujanje. Nasuprot tome, insekti su leteli, istina u mestu, prema obrascu koji je mozak spontano stvorio, što potvrđuje da nije bio nasumičan.

Prva kockica svesti

“Odluka da se okrenu nalevo ili nadesno, koja se neprestano menjala, proistekla je iz samog mozga”, kaže Bjern Brembs i ističe da ovaj nalaz razotkriva temelje biološkog ustrojstva slobodne volje. “Mislim da smo otkrili svest vinske mušice, ovo je prva kockica bez koje se ne može nastaviti proučavanje.”

Na osnovu obilja podataka obrađenih u računaru ponašanje je veoma ličilo na matematički algoritam (konačan niz koraka za rešavanje logičkog ili matematičkog zadatka), nazvan Levijeva raspodela, uobičajen u prirodnim pojavama. Muve koriste postupke u pronalaženju hrane poput albatrosa, jelena ili majmuna. I to je samoniklo, ničim nije spolja izazvano.

Bjern Brembs smatra da voćne mušice nemaju slobodnu volju samu po sebi, naglašavajući da nalazi ne ukazuju ni da imaju ljudi ili ma ko drugi.

“Pokazali smo jedino da bi mozak mogao imati sposobnost na kojoj bi se slobodna volja zasnivala”, zaključuje on.

Neurolog Mark Fraj, sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, primećuje da bi buduća istraživanja morala da izdvoje i razjasne moždane veze i genetske staze uključene u spontano ponašanje muva. I da li su ili nisu sačuvane kod ostalih životinja.

Ako je evolucija ljude opremila sličnim moćima, to bi pomoglo da se razmrsi jedan od najdugotrajnijih filozofskih sporova. Naučnici pretpostavljaju da učinci imaju uzroke i da, razumemo li ih dovoljno dobro, možemo predvideti posledice.

Stefan Vukašin/Politika





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo