logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Друштво    Аутор: Преузето    3.172 пута прочитано    Датум: 6.07.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

doc1.jpgPoslednjih godina nesavesni lekari su ubili 20 pacijenata, ali zbog opstrukcije doktora i zdravstvenih ustanova za to nisu kažnjeni. Slučaj male Anje Grahovac otvara tabu legarske greške.

Okružno tužilaštvo u Beogradu je nedavno podnelo sudu zahtev za sprovođenje istražnih radnji o smrti trogodišnje Anje Grahovac, koja je 4. juna posle operacije katarakte tragično preminula. Anesteziolog Stanoje Glišić, osumnjičen za teški slučaj nesavesnog lečenja trogodišnje Anje Grahovac, tereti se da je prilikom hirurškog zahvata devojčici tubus stavio u jednjak umesto u dušnik.

- Smrt je faktički nastupila u toku operacije pod anestezijom zbog problema sa snabdevanjem kiseonikom – kaže dr Ivica Milosavljević, načelnik sudske medicine VMA. – Anja je ostala bez kiseonika. Pri prijemu u Institut za majku i dete EG linija je bila ravna, što znači da je dete bilo u stanju moždane smrti. Po propisima Svetske zdravstvene organizacije, računa se da je smrt nastupila tokom operacije.

Na vest da je Anja umrla usled nedostatka kiseonika, Aleksandar Grahovac, otac devojčice, rekao nam je:

- To je najstrašnija bruka da neko u 21. veku ostane bez kiseonika u toku operacije. Ovo je strašno! Petnaest dana nisu hteli da mi kažu da je Anja u stanju moždane smrti, a to su morali da znaju.

Beogradska policija je uhapisla Stanoja Glišića (69) iz Beograda, anesteziologa u penziji i člana operativnog oftalmološkog tima koji je operisao trogodišnju Anju Grahovac iz Beograda, koji je, nesavesno postupajući, započeo proces anestezije sa opremom koja nije bila ispitana, atestirana i koja je bila bez potvrde o urađenom adekvatnom servisu, i pritom nije kontrolisao dotok kiseonika u toku operacije.

SKRIVANJE ZLOČINA

Stanoje Glišić je u javnosti poznat kao profesor na predmetu anestezije i reanimacije Medicinskog fakulteta u Beogradu, a bio je i direktor Klinike za anesteziju, reanimaciju i terapiju bola Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović” u Beogradu i konsultant u nekoliko privatnih klinika. Uhapšeni profesor je član Jugoslovenskog udruženja za anesteziologiju i reanimaciju i nekoliko međunarodnih organizacija.

I dvojici lekara, Božidaru Iliću i Dejanu Milutinoviću, vlasnicima privatnih bolnica i serviseru aparata Milanu Vasiljeviću (73), određen je pritvor od 30 dana. Vlasnici Oftalmološke ordinacije “Ilić” i Bolnice za plastičnu hirurgiju “Perfekta”, i serviser aparata za anesteziju, u istrazi povodom smrti Anje Grahovac, umrle dve nedelje posle operacije katarakte, okrivljeni su za teško delo protiv zdravlja ljudi.

Utisak je, međutim, da su ova hapšenja iznuđena posle uznemirenosti i velikog pritiska javnosti. Naime, u Srbiji leksarske strukovne organizacije i naše pravosuđe vrlo retko optužuju doktore za profesionalne greške. A u slučaju male Anje, Sud časti Privatne lekarske komore, razmatrajući okolnosti njene tragične smrti, zaključio je da nije bilo stručnih propusta u celokupnom medicinskom postupku. Stručna lekarska udruženja nisu osudila prekršaj lekarske etike, a Lekarska komora Srbije nije sazvala hitnu sednicu, već je najavila da će se ovaj slučaj razmatrati tek 2008. godine.

- Srbija je među retkim zemljama koja UN ne prijavljuje prigovore na stručni rad lekara – upozorava Zorica Marković, predsednik UO “Kluba zdravlje”. – Nemačka je prošle godine prijavila 42.000 prigovora, od kojih je 12.000 dokazano. Hrvatska je, recimo, prijavila 1.600 prigovora. Sudsko medicinski odbor za poslednjih 10 godina razmatrao je samo 65 slučajeva za koje se sumnjalo da su lekarske greške.

U javnosti se, međutim, stiče utisak da su stručni propusti lekara, ili bar sumnje pacijenata na nesavesno lečenje mnogo učestaliji. Većina ne stigne do sudova, a i oni koji uđu u sudski postupak retko kada se završe osudom lekara. Najčešće lekarske greške zbog kojih pacijent može da izgubi glavu su nepridržavanje postupaka i pravila profesije o lečenju, nesmotrenost i nemarnost (na primer, ostavljanje gaze u telu pacijenta), nepridržavanje humanih načela.
I pomoć ombudsmana u zdravstvenim ustanovama traži realativno malo pacijenata. I sami ombudsmani priznaju da nemaju mehanizme zaštite, a nisu ni nezavisni u svom radu.

SMRT U ORDINACIJI

doc2.jpgPoslednjih godina od lekarske greške stradalo je 20 ljudi. Ivana Đurđić, psihijatar iz Beograda, greškom lekara praktično je ugušena na porođaju u GAK u Višegradskoj još pre sedam godina, a prošlogodišnja presuda Drugog opštinskog suda, kojom je dr Vlada Andrić, anesteziolog, osuđen na tri godine zatvora, još nije pravosnažna.

Borba Milene Gavrilović, majke petogodišnjeg Stefana koji je pre 10 godina umro od trovanja krvi posle operacije krajnika, da dokaže lekarsku krivicu, praktično, još traje. Četvrti opštinski sud nedavno je doneo oslobađajuću presudu lekaru Instituta za majku i dete, ali je Četvrto opštinsko tužilaštvo najavilo žalbu.

Dijana, majka Jelice Radović (19), koja je umrla posle operacije čukljeva u “Decedri”, nada se da će sudski spor, pokrenut po službenoj dužnosti, biti završen do kraja godine. Veštačenje dugo traje, a najveći problem je što sudija nema prema čemu da se ravna, jer ne postoji zakonska procedura šta sve hirurg pre, i tokom operacije, mora da uradi – kaže Dijana.
Novembra 2000. lekar dr Dragoslav Vukajlović je na privatnoj klinici “Decedra” operisao je vene Zoranu Matiću (28). Istog dana kada je otpušten sa klinike, Zoran se požalio roditeljima na bolove u vratu i plućima, i na gušenje. Posle četiri dana, preminuo je od tromboembolije pluća.

Dr Vukajlović je osuđen na godinu dana zatvora, ali je presuda ukinuta, pa je postupak krenuo ponovo. A dan pre operacije Zorana Matića, na klinici “Decedra” je preminula i Milojka Trifunović. Jedan dečak je umro posle operacije krajnika, a jednomesečna beba je pre tri meseca umrla od sepse.

Ljiljana Abramović (19) iz Borče “prošetana kroz četiri ustanove-Urgentni centar, GAK u Višegradskoj, psihijatriju “Laza Lazarević”, gde je smeštena posle jaukanja i previjanja zbog bolova, u Institutu za infektivne bolesti umrla je – od slepog creva 2002. Porodica pred Drugim opštinskim sudom još vodi spor.

- Lekarsku grešku nije teško dokazati – kaže profesor dr Branimir Aleksandrić, direktor Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. – Samo je potrebna uredna medicinska dokumentacija. Čak i kada medicinske dokumentacije nema, po ishodu lečenja može indirektno da se zaključi šta se dogodilo. Medicina nije matematika, tu je uvek moguća nepredviđena komplikacija, i u čak 98 odsto slučajeva ispostavi se da su sumnje na lekarsku grešku, zapravo, neosnovane.

Za poslednje tri godine Ministarstvo zdravlja podnelo je 88 krivičnih prijava zbog stručnih propusta. Najviše prijava, 50, podneto je prošle godine uglavnom zbog propusta i neprepoznavanja perforacije slepog creva. Pretprošle godine podneto je 27, a 2004. godine 11 krivičnih prijava.

KOBNE GREŠKE

Stanje u oblasti ljudske bezbednosti u Srbiji je više nego nezadovoljavajuće, istakli su predstavnici Fonda za otvoreno društvo. Oni su sačinili i publikovali izveštaj o stanju ljudske bezbednosti u Srbiji za 2005/06. godinu. – Srbija nema nacionalnu strategiju o bezbednosti, a medicinska statistika u Srbiji loša, neažurna i nedovoljna. Pacijenti nisu zaštićeni i izloženi su nesavesnom lečenju i greškama lekara i medicinskog osoblja – tvrdi Dragana Dulić iz ovog fonda.

Zbog sumnje da su odgovorni za smrt Jelice Radović, Četvrti opštinski sud u Beogradu je, na zahtev tužilaštva, pokrenuo istragu protiv hirurga Slavka Tomića, njegovog asistenta Nenada Dakića, anesteziologa Miodraga Stojanovića i Olivere Jeremić i medicinske sestre Mirjane Milivojević. Sud u Beogradu trebalo bi do početka jeseni da utvrdi da li je petoro osumnjičenih lekara privatne beogradske klinike „Decedra” odgovorno za smrt Jelice Radović (19) koja je, u septembru prošle godine, umrla posle operacije čukljeva u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Prema rečima Gordane Čolić, trećeg opštinskog tužioca, do završetka istrage trebalo bi da budu saslušana još dva svedoka. Posle ovoga tužilaštvo će, kako je najavila Čolićeva, zatražiti da se obavi i sudsko veštačenje. Zahtev za pokretanje istrage protiv petoro osumnjičenih usledio je gotovo pet meseci posle smrti devojke, jer je tužilaštvo duže od dva meseca čekalo izveštaj komisije Ministarstva zdravlja o vanrednom pregledu rada „Decedre”.

Krajem marta 2004. Dragoslav Vukajlović, lekar ove privatne klinike, osuđen je u Trećem opštinskom sudu u Beogradu na godinu dana zatvora zbog nesavesnog lečenja Zorana Matića.

– Samo od 1. januara do 31. maja zdravstvene inspekcije su zatvorile 89 privatnih ordinacija koje nisu ispunjavale zakonske i stručne uslove za rad. Javnost mora da nam veruje: inspektori su svakoga dana na terenu, ali ja nemam 25.000 inspektora da čuva i gleda šta radi 25.000 zdravstvenih radnika. Do tragičnog događaja nikada nisam čuo za privatne ordinacije „Ilić” i „Perfekta”. Procenjujemo da u Srbiji ima između 3.000 i 4.000 ordinacija – kaže ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

Kao glavni razlog za lekarske greške stručnjaci navode trgu za profitom i potrebu doktora da rade na dve stolice – i u državnim i u privatnim bolnicama. Dr Draško Karađinović, portparol Društva privatnih lekara i stomatologa, kaže da je neophodno pokrenuti inicijativu u Skupštini Srbije za izmenu zakona i da se treba zalagati za razdvajanje državne i privatne lekarske prakse.

– Imamo zakon koji poništava svaku etiku. Ne mogu lekari da rade na dve stolice – da rade u državnoj ustanovi i da šalju pacijente u ordinaciju gde više zarađuju.

- Od 1. januara 2009. godine biće ukinuto pravo na dopunski rad lekara. Doktori će morati da se odluče da li će svih osam sati raditi u državnoj ustanovi ili pola radnog vremena u državnoj, a pola u privatnoj ordinaciji. Takođe, više neće biti i mogućnosti da se, kao do sada, u slučaju ordinacije „Ilić” – radi u porodičnoj manufakturi.

Iako niko ne želi da tvrdi da je ova odluka u direktnoj vezi sa smrću trogodišnje Anje Grahovac, činjenica je da je ovaj nesrećni slučaj pokrenuo pitanje dokle će lekarima iz državnih ustanova biti dozvoljeno da rade i u više privatnih zdravstvenih ustanova, kao i da li mogu kvalitetno da obavljaju lekarski poziv „od jutra do sutra” – kaže dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

KAZNE ZA NESAVESNE

Činjenica je da nesavesni lekari u Srbiji retko sedaju na optuženičku klupu.

Sudskomedicinski odbor, kao najmerodavnije telo na Medicinskom fakultetu, zbog sumnje na grešku u lečenju, razmatra i do 15 pritužbi, odnosno spornih lečenja ili medicinskih postupaka. Zbog krivičnog dela nesavesnog pružanja lekarske pomoći, kada je urađeno sa umišljajem, zakon predviđa zatvorsku kaznu od tri meseca do tri godine.

Najstrože zaprećene kazne predviđene su za teška krivična dela protiv zdravlja ljudi. Počiniocu ovog krivičnog dela preti kazna zatvora od jedne do čak 12 godina.

Zbog opasnosti od lekarske greške do sada se od profesionalne odgovornosti lekara osiguralo 1.200 zdravstvenih radnika Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara”, ali i stručnjaci iz Instituta za majku i dete iz Beograda, Opšte bolnice i Doma zdravlja u Zrenjaninu, KBC „Dragiša Mišović”, kao i desetak privatnih klinika. Za ovo osiguranje među našim lekarima ima dosta zainteresovanih jer lekarska greška više nije tabu tema.





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo