logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    907 пута прочитано    Датум: 4.07.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Tresla se gora rodio se miš?Previranja u minhenskoj parohiji stigla do Beograda. Od bivšeg paroha Milunovića zatraženo da meni i dvojici sveštenika ukine zabranu ulaska u hram, kaže vladika Konstantin.

Bivši minhenski paroh Slobodan Milunović, kojeg je vladika Konstantin nedavno lišio svešteničkog čina, boravio je proteklog vikenda u Beogradu, gde je pred Velikim crkvenim sudom dao svoj iskaz i viđenje golemih problema i previranja sa kojima je proteklih meseci suočena CO u Minhenu, a koji su posebno eskalirali poslednjih nekoliko dana.

Kako je poznato, sveštenik Milunović, koji je i dalje formalno-pravno na čelu Crkvenog odbora (u likvidaciji) ove crkvene opštine, izdao je zvaničnu zabranu (hausverbot) ulaska u crkvu protonamesniku i starešini minhenskog hrama Vidosavu Vujasinu i protojereju Branislavu Čortanovačkom, a te prinudne mere, koja je putem advokata prosleđena “vladikinim” parosima, ostao je pošteđen jedino sveštenik Marinko Rajak.

- Sve što mogu da vam kažem u vezi sa mojim putovanjem u Beograd je da sam tamo izneo svoj stav i mišljenje o dešavanjima u Minhenu i sada čekam na konačnu odluku Velikog crkvenog suda o ovom slučaju – kaže za “Vesti” sveštenik Milunović.

On ističe da je spreman za razgovore dok god ima onih koji žele da čuju ono što ima da kaže, a ako i pored svega ne bude moglo da se nađe kompromisno rešenje, onda mu kao jedini izlaz ostaje Vaseljenska patrijaršija, kojoj je on, kako smo već pisali već pristupio pre par meseci.

Vladika srednjoevropski Konstantin je bio nešto precizniji o onome što se proteklog vikenda dešavalo pred Velikim crkvenim sudom Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. On je za “Vesti” izjavio da je od bivšeg paroha Milunovića tamo zatraženo da odmah ukine zabranu (hausverbot) za vladiku i sveštenike minhenske parohije, a služenje liturgije u crkvi Svetog Jovana i Vladimira, koje je obavio pretprošle nedelje, i pored zabrane nadležnog episkopa, uzeto mu je, prema rečima vladike “kao otežavajuća okolnost“.

- On bi ukidanjem zabrane pokazao znak dobre volje, a možda bi doprinelo tome da i ja ne idem do kraja u svojim zahtevima. U svakom slučaju ovde nije niti može biti reči o pregovorima između SPC i bivšeg paroha Milunovića. On prvo mora da se vrati u okrilje svojoj Crkvi iz koje se svojim potezima praktično sam isključio, pa kada se pokaje zbog učinjenoga može da se razgovara o onome što će da usledi – izričit je vladika Konstantin.

Inače, proteklog su vikenda parosi Vujasin i Čortanovački služili u Ruskoj, odnosno u nedelju, Grčkoj pravoslavanoj crkvi u Minhenu (Ungerestr. 131). U ovoj potonjoj je posle liturgije upriličen sastanak i sa oko 150 prisutnih vernika kojima je objašnjavana trenutna situacija u ovoj CO. U svakom slučaju, u ovom trenutku je i dalje nejasno pod kojim će se krovom naredne nedelje Srbi u Minhenu moliti Bogu.

 

N.Popović, VESTI, 04.07.2007




7 коментара у вези “Vesti: Crkveni sud čeka pokajanje”
  1. Vidi ti njih, pa oni su isti! Ima li ovaj narod OCI, USI i MOTKU!? Pa sta cekas narode. Njima su samo VASE PARE vazne!

  2. Ovaj bivsi Konstantin, i bivsi episkop CSO Minhen mnogo je preterao. Ne moze tebi Krstivoje Djokicu niko da dozvoli da se vise usetas na Crkveno imanje i da provaljujes u oltar Srpske crkve. ya tebe su Đamije bolan nebio ti.

  3. Gospodine Ugrinovicu,
    Zaista sam iznenadjen sa Vasim komentarom,nije ni hriscanski a ni ljudski tako govoriti o drugima. Pustimo neka neki visi organi vlasti resavaju ove probleme a mi se pozabavimo sa sobom. A komentar gospodina Vladimira koji poziva narod u danasnje vreme da uzme motke i da nekoga lincuje zaista ne sazluzuje kometar.

  4. SUDSTVO U SPC

    Pišući jutros komentar na pismo vladike Jefrema SA Saboru, sevnu mi kroz glavu jedna ideja da nešto napišem o onome o čemu odavno razmišljam. O sudstvu u SPC.

    U presudi Doder v. Radojkoković sudija Holanda kaže da je sud eparhije kanadske neprincipijelan, jednostran, i da nije samostalan. A što je najgore taj sud nije radio, i ne radi prema principu logike prirodnog prava. Uprošteno rečeno prema volji Božioj. Dalje slušajući kako se ponaša i studirajući ličnost vladike kanadskog Georgija, u transkribovanim belaeškama stoji da se sudija izdrao na Georgija rekavši mu: ”Ja sam tvoj sinod u Kanadi.” U sebi prosto budi rečeno sudija je o Georgiju mislio najgore, i ne bi me iznenadilo da se zapitao da kojim slučajem ovaj čovek nije lud? To se mnogi pitaju ne samo sudija Holand. Imao sam priliku da se sa Holandom upoznam, i mogu reći bio je fasinantna osoba, sa dosta prvaičnosti, i poštenja pema humanom biću.

    Akteri ove tragikomedije u našoj zajednici u Kanadi ni danas nisu shvatili težinu reči izrečenih u toj presudi, niti su se potrudili da je pravilno izanaliziraju i protumače. Oni nisu, ni sposobni, niti pak u mogćnosti da sve to razumeju što je sadržano u ovoj poruci od strane ontarijskog suda. O tome detaljniju analizu dao je advokatski žurnal ove provincije, u kome advokat gospodina Radojkovića ponsno kaže: ”Ovaj presedan otvara novi put, da se onima koji svoje norme zacrtavaju i sprovode na bazi moći stane na put. Ne mogu više ni episkopi, ni oni koji upravljaju moćnim korporacijama da stanu i da kažu čak i unutar svojih entiteta, ja sam ovde sve i svjat.” Svak dakle podleže reviziji zakonodavstva. Presuda u smislu slučaja Doder v. Radojkovic je savim slučajno obuhvatila i duhovni sud jer predmet spora je bio sasvim drugačije prirode, nego su se strana Georgijaeva, svojim neobrazovanjem i ne znanjem upetljali u jedu oblast, koja im je potkresala, do tada u njihovoj nadi najveće i najmoćnije oružje, u njihovim rukama, njihov Eparhijski Sud. Od tog momenta eprhijski sudovi ove vrste i postavljeni na principu prekog suda nemaju muć, važnost, niti bilo kakav uticaj ukoliko ne bih bili izmenjeni i reformisani. No to izgleda retko kome u današnjim strukturama crkvene jerarhije odgovara. Ali odgovaralo ili ne, nije pogubljeno za one nad kojima se taj sud teži primeniti, nego upravo za one koji taj sud protežiraju i njime manipulišu.

    Posle dvadest godina ne naučivši lekciju i ne imajući smisla za pouku zacrtanoj u odluci sudje Holanda koja je udarila veliku zmiju otrovnicu pravo u glavu, i izlomila joj otrvane čeljusti. Na ime pre nešto skoro godinu dana Georgije je pokušao da se odupre volji vernika sa Nigare koristeći svoj eparhijski sud. I tako reći dok još nije ni pokukušao da krene sa mrtve tačke, Georgije je bio osujećen sa dva ili tri pisma od strane advokata CŠO iz Niagre, njegovom advokatau, koji je naravno Georgiju predočio istinu i savetovao mu da se mane belaja.

    Georgije koji stalno gubi, a stalno priča kako je pobedio, nije imao ni smisla ni kuraži, o obrazu da ne govorimo, jer on ga nikada nije ni imao se obraća ”optuženima” iz Niagare, i kaže im da je ceo slučaj predao Velikom Duhovnom sudu u Beogradu???

    Uprošteno budi rečeno. Čista ludost. Jer taj sud nije prvostepeni nego drugostepeni. Tako da šta je on imao i mogao da šalje Drugostepenom sudu, kada na prvostepenom nije mogao ni da krene. Moguće da je i laž. Jer u svakom slučaju ni do danas nema odgovora od kancelarije iz Beograda po tom pitanju. O čemu se tu dakle radi? O laži jednog vladike. E pa sad druga je stvar da li je vladika ona osoba koja laže?

    No uzmimo ovde drugi scenario. I da jeste recimo Georgije poslao taj slučaj drugostepenom internom sudu, onda je on napravio još veći skandal, pa zbog toga Beograd i ne odgovara, ukoliko Beograd i zaista zna i ima predstavu o čemu se ovde radi. Onog momenta kada bi se Beograd oglasio nekim aktom po pitanju tog spora, bi zančilo da je Georgije potpuno svesno napravio opstrukciju pravnog sistema, i pravosudnih ontarijskih organa po čemu bi članovi CŠO iz Niagare mogli da ga nemilsrdno gone. Dakle sve što je Georgije mogao i smeo da učini je da se obrati Niagrcima i da saopšti da zbog odrđenih okolnosti ceo proces je zaustavljen. Ili jednostavno da sve stavi u adakta. No mentalitet poput Georgija nije usmeren da racionalno razmišlja pa me ne bih iznenadilo da je obmanuo celokupnu javnost. Nije to prvi put. A neće biti ni poslednji.

    Ne radi se ovde samo, o jednom sudu i jedne eparhije. Radi se o svim eparhijskim sudovima i sudstvu u celoj SPC. Ti sudovi su zasnovani tako što im na čelu stoji nadležni episkop kao predsednik. taj sud recimo samo može da sudi onome koga episkop optuži, a ne i obrnuto. Što ni jedna pravna logika niti i jedan pravni sistem prihvataju i priznaju. Zato se i nameće pitanje ko je ovakav sud mogao da izmisli? To ruku na srce nije ni po kanonima predviđeno. Hoću reći tolika besmisleost i tolika jednostranost. Jedino je ovakav sistem pravosuđa vladao u Otomanskoj imperiji, koji je sarhastično ismejan u narodnoj pesmi koja kaže: ”Kadija te tuži, kadija ti sudi”. I još gore od svega to sudstvo kao ni jedno na svetu optuženom ne dozvoljava da ima stručnog zastupnika, pa tako ako mu neko zapadne u ruke ko nije pravno potkovan, teško takvome. Dakle ovakvo sudstvo se graniči sa onim najprimitivnijim metodama presuđivanja koji su svojstveni uličarskoj gengi, ili pak mafijaškim klanovima, ili sistemu Otomanske imperije. Sudstvo bez pravde, anlitike i kritačarskog stava nije sudstvo.

    Posle svega ovoga nameće se zaključak da da se u ovakovom sistemu sudstva ne zastupa pravda niti je motiv takvoga sudstva pravednički. Već manipulantski priviegovan, i maksimalno korumptiran sistem. Zato ko ga i ma gde primenjivao tamo gde je gradjansko sudstvo pravilno organizovano, sa takvim sudstvom on ne može uspeti. Jednom upitan jedan profesor prva sa Vestern Univerziteta, dok smo pili kafu kako on gleda na pravo i previlegije, mi je rekao. ”Znate apsolutna pravda je nemoguća. Ali za onu minimalnu, i maksimalno poštovanje zakona svaki pravni sistem mora da se izbori. I što je najvažnije ni jedan zakon se ne sme tumačiti dvolično nego onako kako je napisan.” Zato i sam sudija u presudi Doder v. Radojkovic kritikujući privremene uprave kao nemoralno delo episkopa kaže: ”Kako stoji u zakonu o Korporacijama, ova praksa nije dozvoljena. Možda pre inkorporisanja ova je mogao biti u redu metod. Ja to ne znam.” Georgijevi trabanti iz ovoga su izvukli zaključak da su zbog toga korporacije veliko zlo, pa im se maksimalno opiru. Ali oni ne primećuju šta sudija podstiče. On jednostavno drugim rečima kaže. Ja danas sudim prema onome što mi je na stolu ispred mene. Nisam u prilici da sudim prema drugim zakonima o humanitarnim organizacijama, kao što su Trust Law, Religious Organizations’ Lands Act, Charies Law, i tako dalje. Da sudim prema njima doneo bih odluku pošto ove zakone proučim. Sudije oni pravi, a ne ”sudije” duhovnih sudova SPC presuđuju prema zakonima i pravilima, a ne prema previlegijama. Sada smo u prilici da vidimo kako izgleda kada se Georgiju sudi prema ovim drugim a ne prema korporativnim zakonima. Uskoro u Hamiltonu. Gde će mu opet neko morati da podvikne i objasni ko je kome i gde sinod.

    I opet bićemo svedoci da i pored svega Georgije neće znati ko je zaista, i šta je sinod. Zašto? Pogledajmo sudstvo na koje je navikao, i pravdu u koju on i jedino on i njemu slični veruju.

    Janko Bojić

  5. Gospodine Petre,

    Ako ste procitali komentar o sudstvu u SPC, uocicete da ne postoje visi organi koji sve ovo mogu da rese bar unutar same crkvene hijerarhije. Zato mi se cini da su gotovo svi komentari ispravni. Ustajao je narod i u proslosti, a ustajace, i u sadasnjosti i u buducnosti protiv tirana, despota i apsolutusta. I to s motkom u ruci. Ovo sto se tu pred nama desava je prevrzilo svaku meru.

  6. Ako je tacno, kako se u dopisu novinara VESTI od 04. jula 2007. kao citat vladike Konstantina tvrdi, da je Veliki crkveni sud Srpske pravoslavne Crkve u Beogradu zatrazio od “paroha Milunovica da njemu (vladici Konstantinu) i dvojici svestenika ukine zabranu ulaska u hram”, onda je to, u najmanju ruku, cin nipodastavanja pravne strucnosti clanova Velikog crkvenog suda u Beogradu i njihovog integriteta.

    Jedan takav iskaz (vidi citat gore) implicira jedno neodrzivo pravno shavatnje i stanoviste, po kome je paroh Milunovic inicijator, presudjivac i izvrsitelj odluke o zabrani ulaska navedenim svetovnicima u minhenski hram, te da je on sada moze i da ukine! Potpuno neodrziva pravna konstrukcija.

    Materijalna podloga o zabrani ulaska i koriscenja hramovnih prostorija u Minhenu zasnovana je na vec objavljenoj i citiranoj pravosnaznoj presudi minhenskog Zemaljskog suda.

    U procesu donosenja te sudske odluke, dakle za vreme trajanja sudskog dokaznog postupka, kontrahenti su imali sve mogucnosti za prezentaciju svojih oprecnih stavova i misljenja. Na osnovu toga, uz objektivno uvazavanje svih iznetih cinjenica i okolnosti, sud je, kao sto je poznato, doneo odluku, da se vladika Konstantin sa dvojicom njegovih svestenika mora iseliti iz minhenskih hramovnih prostorija uz istovremeno izricanje zabrane ulaska u te prostorije.

    Iz toga proizilazi, sasvim logicno i cak za jednog pravnog laika potpuno razumljivo, da izmena, odnosno preinacenje te pravosnazne sudske odluke, lezi iskljucivo u rukama ovdasnje jurisdikcije a nikako u domenu ovlascenja paroha Milunovica. Kako paroh Milunovic, tako i vladika Konstantin su u obavezi, da tu sudsku odluku, koja je jos na snazi, do daljnjeg ispostuju i uvazavaju. U pitanju je autoritet suda koji je predmetnu presudu doneo kao i celokupnog pravnog uredjenja zemlje u kojoj je doneta. To treba imati u vidu.

    Iz iznetog potpuno je opravdana sumnja na tvrdnju da je “Veliki crkveni sud u Beogradu zatrazio od paroha Milunovica da ukine zabranu…”. Na to da dodam, onako narodski: ne moze on to i da bi hteo. Jedan takav zahtev Velikog crkvenog suda, po mom slobodnom ubedjenju, nije niti je mogao biti upucen parohu Milunovicu. Tvrditi takve proizvoljnosti, uz to jos nedokazane, nije nista drugo, vec, kako je napred izneseno, nipodastavanje Velikog crkvenog suda kome se, na takav nacin, imputira nepoznavanje medjunarodnog prava i prava uopste. To je neodrzivo i za Veliki crkveni sud uvredljivo

    Ubedjen sam takodje, da ce Veliki crkveni sud u Beogradu, na osnovu obilnog cinjenickog materijala i pruzenih dokaza kao i zatecene aktuelne situacije u Srednjoevropskoj Eparhiji, doneti jednu odluku koja ce u sebi sadrzati sve elemente pravicnosti, objektivnosti i mudrosti. Samo kao takva ona moze da korespondira sa ustaljenom praksom civilno-gradjanskog i duhovnog prava u hriscanskom svetu.

  7. Nije mi jasno zbog cega treba prota Slobodan da se “pokaje”,kako navodi Vl.Konstantin.???Da li treba da se pokaje zato sto ga je Vladika Konstantin godinama kontinuirano maltretirao???Kako o.Slobodan nekome da ukida zabranu,kad ih on nije ni donosio???Vladika jos nije shvatio da je sam sebi zabranio ulazak u minhenski hram ,svojim nerazumnim postupcima,i umesto da se umiri i prizna gresku,on nastavlja dalje sa svojim trikovima.
    Pa hajte molim vas,to bi bio svojevrsni mazohizam.Da li neko samo zato sto je Episkop (po Bozijem dopustenju,nagradi ili kazni)moze da bude uvek apsolutno u pravu,a ako mu se neko usprotivi,da se ti ljudi odmah nazivaju Judama,gresnicima i ostalim “prikladnim” atributima.To je bilo svojstveno u odredjenim istorijskim periodima Rimokatolickoj crkvi za vreme srednjovekovne inkvizicije,od kojih se postupaka kasnije ista crkva i ogradila.Pravoslavlju je takvo ponasanje i shvatanje bilo oduvek strano.No,svako vreme nosi svoje breme i svoja iskusenja,pa tako i ovo vreme Vl.Konstantina i slicnih mu velikodostojnika crkvenih,trebamo shvatiti kao vreme iskusenja ne dovodeci u pitanje Crkvu kao Telo Hristovo i ne gubeci veru zbog takvih Arhipastira.Treba se moliti Bogu za njih,a zakone zemaljske postovati.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo