Вести

Savet Evrope osudio ilegalne aktivnosti američkih obaveštajnih službi i saveznika na Starom kontinentu i zahteva rehabilitaciju žrtava i isplatu odštete

Akteri iz sveta paranoje, podozrenja i bezakonja, obaveštajci i špijuni obreli su se pred stubom srama. Ubedljivom poslaničkom većinom Savet Evrope osudio je u Strazburu, ilegalne aktivnosti američkih obaveštajnih službi, sa CIA na čelu, i njihovih saveznika na tlu Starog kontinenta – kidnapovanje ljudi, tamničenje bez sudskog naloga, bez prava na odbranu – pod plaštom borbe protiv terorizma.

Vladama 47 zemalja, članica SE, naloženo je da rasvetle do kraja, bez pardona, sve aspekte nezakonitog dejstvovanja u saradnji sa američkim službama. Zahtevana je, najzad, rehabilitacija i isplata odštete žrtvama.

„Ovo je veliki napredak, ali mali korak u poređenju sa onim što nas još očekuje”, izjavio je Švajcarac Dik Marti. Specijalni istražitelj Saveta Evrope, kome se pripisuju glavne zasluge za uspeh, ipak, nije ispoljio optimizam u pogledu budućeg rada: „Bio sam suočen sa zidom ćutanja, ponegde sa drskim lažima, ili sa obrazloženjima, da je reč o službenim i državnim tajnama.”

Dahije nove epohe

Nivo spremnosti na opstrukciju, i po utvrđivanju krivice, drastično je ispoljen uoči glasanja u SE. Rumunski poslanici demonstrativno su napustili zasedanje, zahtevajući da se povuku sve optužbe protiv njihove države, optužene, uz Poljsku, da je bila dežurni tamničar CIA u Evropi.

Dik Marti je istakao: „Rezultati Istražne komisije SE nisu objavljeni da bi se izricale osude protiv određenih zemalja, već da bi potpuna istina, konačno, izišla na videlo.” Istina, čini se, gorka je po vladine službe i same vlade širom Evrope. Tragovi dahija nove epohe, mračnih aktera obaveštajnih i bezbednosnih službi, zatiru se. To potvrđuju primeri Italije i Nemačke, koje je Marti imenovao, uz Poljsku i Rumuniju, kao glavne aktere opstrukcije istrage.

U Italiji je sredinom juna odložen sudski proces protiv 26 agenata CIA, pod izgovorom preispitivanja ustavnosti, u skladu sa zahtevom vlade. Romano Prodi, tvrdi se, sprečava osudu CIA, ne bi li izbegao zaoštravanje odnosa sa SAD.

Nemački primer upućuje na drugu dimenziju problema. Kako je „Politika” prekjuče izvestila, vojnoobaveštajna služba ZNBV, zadužena za prikupljanje informacija u inostranstvu, uništila je, navodno nehotice, masu podataka koji bi mogli da posluže kao dokazni materijal u slučajevima ilegalnog hapšenja i tamničenja paušalno osumnjičenih za širenje i podsticaj terorizma, u zatvorima CIA, uz nemačku „asistenciju”. Pri tom je nestao i dobar deo arhivske građe, neophodne za rad Haškog tribunala… Da li je rizik od indirektne pomoći haškim optuženicima, kako je s povodom primećeno, bio manje bitan od spasavanja ugleda političara i imidža nemačkog vojnika kao mirotvorca, mukotrpno sticanog od svršetka Drugog svetskog rata?

Analitičari i komentatori ukazuju na strah, prisutan u obaveštajnim službama i u vladinim ložama – pred gnevom javnosti.

CIA kao Štazi

Istraživanja sprovedena širom Evrope ukazuju na neraspoloženje u demokratski nastrojenoj javnosti prema praksi tajnih službi, ma kojim uzrokom bila pravdana.

„Sa svakim izveštajem o kršenju ljudskih prava opada broj onih koji su spremni da uživaju u holivudskim bajkama o Džemsu Bondu”, slikovito je juče pojašnjeno u frakciji „zelenih” u Savetu Evrope: „Romantični heroji su u stvarnosti krvavi dželati”, dodato je s dobrim povodom – posle objavljivanja tajnih dosijea CIA iz prošlosti evropska javnost je prvi put upoznata sa surovom realnošću.

„Dobri momci CIA” sprovodili su testove drogama među nevinim stanovništvom, i u SAD, nadzirali nevladine organizacije, ućutkivali i kompromitovali kritičare, planirali ubistva nepodobnih državnika…
Bilo je to u epohi hladnog rata, lakonski je saopšteno u Vašingtonu, uz dodatak, da demokratska država priznaje i svoje greške. Dokaza, međutim, nema, da je stara praksa relikt prošlosti. Najnovija saznanja, proistekla iz rezultata istrage SE, upućuju na poređenje i opravdano potpitanje – postoji li razlika između CIA i obaveštajnih službi istočnoevropskih zemalja, sa Štazijem na čelu, u kojima su sprovedene brojne lustracije?

FSOE