Вести

Mudžahedini su i dalje prisutni u Bosni. Al kaida je imala dobru kontrolu nad Evropom preko Bosne. Vehabisti nisu normalni. Al kaida ima dosta svojih ljudi i na Kosmetu. Verujem da imaju i kampove.

Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim je ratovao u Avganistanu i u Bosni i Hercegovini. Danas je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i terorizma u svetu.

Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je u Kazneno-popravnom domu „Zenica“ na izdržavanju zatvorske kazne zbog podmetanja auta-bombe u Mostaru, što je u razgovoru za Glas negirao.

Govorili ste o mučenjima zarobljenih Srba, možete li da kažete kako su mučeni?

– Prema mojim saznanjima, u drugim mudžahedinskim akcijama koristili su najgore načine, pored ubijanja mecima, znaju koristiti noževe, žice za davljenje, koriste motornu testeru, sekiru, male nožiće…

Da li ste prisustvovali takvoj nekoj situaciji?

– Na nekim mestima da, ali na Vozući ne. Ali znam da se dogodilo. Takvim situacijama sam prisustvovao tokom sukoba sa Srbima na području Travnika, ali ne bih želeo precizirati tačno gde.

Bez obzira na to što je to teško, da li možete da prepričate neku scenu ili situaciju sa nekom od tih žrtava?

– Na primer, napad na selo Guča Gora kod Travnika. U tom selu su živeli Hrvati – civili. Posle uzimanja tog sela silom od strane mudžahedina i bošnjačkih boraca, zarobljeni su ti civili. Ali i vojnici. Znam da su mudžahedini uspeli zarobiti 20 civila. Među tih 20 civila bio je i jedan dečak.

– Ti ljudi su odvedeni u blizini sela pa su ubijeni mecima, noževima i motornom testerom. A pre svih ubijen je taj dečak. To su mi pričali vojnici koji su učestvovali u tome i hteli su da oslobode tog dečaka jer je bio premlad. Al kaida ima svoje pravilo koga će ubiti koga neće. Oni zarobljenike obično pregledaju, pogledaju mu stidna mesta, ako nema dlaka znači da je vrlo mlad i u tom slučaju može biti oslobođen, ali i ne mora.

Da li imate neke informacije o Al kaidi u odnosu prema Srbiji, posebno Kosmetu?

– Saznao sam da Al kaida ima svojih ljudi posle Bosne najviše na Kosovu i Metohiji. Albanci podržavaju Al kaidu. Oni posebno mrze Srbe. U nekim izveštajima FBI je dokazano da Al kaida ima svoje ljude na Kosovu i da među njima ima i domaćih, odnosno ljudi sa Kosova. Verujem da ima i kampova jer gde god Al kaida postavi svoje ljude, mora da ima i kampova.

– Ponekad naređuju da sve redom treba ubiti. To su i tom dečaku uradili, pa su videli da nema dlaka, to znači da je još dečak i nije sposoban da bude vojnik i hteli su da ga puste, ali on je navodno bacio ili je hteo da baci bombu na njih. Onda su mu nožem odsekli glavu.

– Osim toga, taj dečak navodno nije hteo da se odvoji od svoga oca koji je bio među tih 20 zarobljenika. Možda je on mislio da može spasti svoga oca. I ipak su ga ubili. Ubili su i tih 20 ljudi. To je bio veoma težak prizor da se ubije dečak pred njegovim ocem koji je bio prisiljen da gleda šta se radi sa njegovim sinom. Morao je gledati.

– Taj čovek je plakao, tražio je upomoć, molio, kad je video da režu vrat njegovog malog sina, on je okrenuo glavu, ali je morao da gleda. Oni su ga držali i oči su mu otvorili i držali. Tako se mudžahedini ponašaju, posebno Al kaidini ljudi. Da sam se usprotivio to bi me koštalo glave. Jedno vreme sam bio među zlim ljudima, na to me je osudila sudbina. Morao sam nešto uraditi da bih se odvojio od njih.

Da li je sada neko od tih vaših saboraca pokušao neki kontakt sa vama?

– Pokušavali su. Jedan od takvih ljudi je završio ovde u zatvoru zbog ubistva jednog Arapina. Al kaida zna šta sada radim. Bio je jedan koji je pokušavao da me ubedi da odustanem. Posle mi je pretio smrću. Onda mi je nudio velike količine novca da bih odustao. Nisam prihvatio.

Za vreme angažmana u Al kaidi, da li ste dobijali novac i da li je uobičajeno da ljudi dobijaju novac za akcije koje izvode za Al kaidu?

– Važni ljudi u Al kaidi uvek dobijaju novac. Mi smo obični vojnici i za njih smo kao životinje. Al kaida je nas upotrebljavala kako bi postigla svoje ciljeve. Ipak, mora biti novca jer svaki od nas mora živeti. Oni sve moje troškove finansiraju za svaku akciju, za svaku misiju. Ako za neku akciju treba 1.000 dolara, toliko dobijem, ako treba 500.000, toliko dobijem.

– Uvek ima novca. Dok su živi ljudi koji idu u akcije dobijaju novac, dobijaju i nagrade i oni nama obećavaju još više. Radi se o velikim količinama novca. A ako poginem, oni govore biću nagrađen na drugom svetu. Mi mladi borci ispranih mozgova više očekujemo nagradu na drugom svetu, nego novčanu.

– Oni su nas ubedili da ako umremo – naša duša izlazi iz našeg tela, ulazi u neko drugo nevidljivo telo i onda, na primer, ja – idem tamo gde mogu imati, na primer, bogatstvo, žene itd. Nije samo pitanje novca, nego i velike zaštite. Dok sam bio u Al kaidi, niko me nije smeo dirati, jer ako bi me neko pipnuo, neće biti ni njega ni njegove familije, ni možda komšija.

Šta planirate po izlasku iz zatvora. Miran život u Zenici ili odlazak negde drugde?

– Rađe bih se obesio nego ostao da živim u Zenici. Ne bih živeo u ovoj zemlji jer ljudi mrze jedni druge. Svi su podeljeni. Srbi, muslimani i Hrvati… Prema meni nisu bili korektni ni ljudi čiji sam bio vojnik. Jer sam bio borac Armije BiH. Zašto bi onda tu živeo. Mogla bi mi se desiti nesreća. Odlazim kad izađem iz zatvora, ali imam problem, ne znam gde bih živeo.

A šta kaže supruga?

– Ona ne prati mnogo medije i mislim da ne shvata koliko je sve to opasno i šta mogu doživeti. Ja nemam mesta gde god da krenem. Moram zaboraviti ceo arapski svet. Oni znaju samo za islam i ništa više. Može glava da mi ode. Svi mediji tamo pišu protiv mene. Moram zaboraviti i Bosnu. Trenutno pokušavam putem američke vlasti i Haškog tribunala da sebi nađem mesto negde na Zapadu ili u nekoj od evropskih zemalja gde ću moći da mislim da je za mene i moju porodicu sigurno.

Da li danas, posle svega, imate procenu koliko u Bosni ima „službenika“ Al kaide i koji su im planovi?

– Ne mogu da kažem danas koliko ih ima, jer sam u zatvoru, ali znam da ih ima nekoliko, ima i nekih mojih bivših kolega. Ima nekih koji povremeno dolaze ovamo, država ih još štiti. Ja imam i raspravu sa ovom državom jer tvrdim da ih ima, a oni pokušavaju negirati. Al kaida je prisutna ovde, ali ne znam tačno koliko ima ljudi. Prisutna je čak i u celoj Evropi.

– Al kaida je imala dobar kontakt i kontrolu nad Evropom preko Bosne. Al kaidini ljudi da nisu imali utočište i zaštitu ovde sigurno ne bi danas imali tako veliki broj ljudi u Evropi. Mislim da će uskoro Španija i Italija doživeti nešto veoma strašno kao što se desilo u SAD. Al kaida danas smatra da je napadnuta od celog sveta. Oni mogu čak i ovde u Bosni uraditi nešto za osvetu.

Da li možete da kažete nešto o vehabijama? Ta tema je veoma prisutna u Srbiji?

– Vahabisti su za mene jedna sekta, nepoželjna sekta, oni su muslimani, ali ipak nisu normalni. Oni zastupaju fanatizam, oni vole svoje i mrze tuđe. Pravi islam nije takav. Pravi islam kaže voli svoje, ali poštuje tuđe. Vehabisti imaju osećaj da treba napadati svakog ko ne liči na njih. Ako bi krenuli u akcije, oni bi postali teroristi, tako da su oni sada na korak od terorizma.

Da li oni imaju neke veze sa Al kaidom?

– Ne mora značiti. Oni vole Al kaidu i podržavaju je, ali Al kaida bira ljude i ne može svako od njih ući u Al kaidu. Oni žive u uverenju i u njihovoj glavi je to da su napadnuti. Kad bi oni sad ovde videli vas, vi biste za njih bili neprijatelj. Oni znaju da vi njih ne dirate, ali vas mrze jer ne ličite na njih.

Kada pogledamo sve to što ste prošli u životu, šta vam je bilo najgroznije, najteže i šta biste zaboravili da ga se ne sećate?

– Prvo što sam uopšte bio član Al kaide i što sam imao susrete sa tim ljudima. Potom što sam došao u BiH.

Tu sa Bosnom ima i nešto što dobro – oženili ste se, imate decu?

– Ženu i decu sam mogao imati bilo gde drugde. Mogao bih imati i 10 žena, ali ja imam samo jednu suprugu.

Kako ste se upoznali sa njom?

– Slučajno. Bio sam vojnik u kraju gde ona živi, pa smo se sreli, družili smo se šest meseci, a onda je došlo do toga da smo se venčali. Kad je počelo, to je izgledalo kao obično druženje, a onda smo nekako krenuli u ozbiljnu vezu, i eto ispalo je dobro, srećom. Imam zdrav brak.

Da li je ona znala ko ste vi i šta radite, kad vas je upoznala?

– Ja njoj nisam smeo da otkrijem ko sam, šta sam i za koga radim. Zašto sam došao u Bosnu, to me je mnogo mučilo, ali nisam smeo. Ja sam joj ponavljao samo jedno – da sam došao da pomažem muslimanima. Ona je mene na osnovu toga volela.

Da li ona danas zna sve ovo što smo pričali?

– Zna ono što je čula preko medija, nisam se usuđivao da joj pričam o svemu tome. Što se tiče moje knjige, rekao sam joj da se radi o običnoj autobiografiji. Međutim, neki islamski časopisi su je zvali i govorili su joj loše o meni sa namerom da mi unište brak. Bila je šokirana i bilo joj je teško, ali već je izašla iz tog šoka. Ona se boji da bi neki ljudi mogli da nas napadnu zbog moje borbe protiv terorizma.

S. Jovović za Glas Javnosti