logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Свет    Аутор: Преузето    906 пута прочитано    Датум: 30.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

bush_putin.jpgUpravo objavljeno istraživanje agencije Pju o Americi, Amerikancima, pa i samom Bušu, pokazalo je da ugled jedine (zvanične) supersile današnjice nije baš zavidan.

Pa tako ni ugled njenog prvog čoveka – ni kod kuće, ni na strani. Za razliku od domaćina, Putin u Mejn stiže na krilima bezrezervne podrške ogromne većine žitelja najveće zemlje na svetu, ali i tihe saglasnosti nekih ključnih država, takozvane, „stare” Evrope, kao i svih ostalih koji smatraju da politika SAD trenutno predstavlja najveću opasnost po svetski mir.

Oročena strategija

Međusobni odnosi dve države, američki planovi za izgradnju raketnog štita u Evropi, energetski problemi, Kosovo, Iran, Severna Koreja… biće teme o kojima će obojica sagovornika imati šta da kažu. Ne treba ni sumnjati da će se Buš i Putin u mnogo čemu razići u mišljenjima, a tu se već javlja prva prednost gosta iz Rusije. Jer, u atmosferi Mejna sve vreme će lebdeti jedna neumoljiva činjenica: spoljna politika Rusije je zacrtana na duži period, ona će u formi „putinizma” nastaviti da deluje i po odlasku sa vlasti Vladimira Vladimiroviča. Ukratko, sprovodiće je i njegovi naslednici.

Za razliku od pomenutog, Buš će pred gosta izaći sa stavovima koji će imati mnogo kraći rok trajanja – samo do kraja njegovog mandata. Spoljna politika SAD, zahvaljujući nesporazumima u Senatu, Kongresu, američkoj javnosti…, i sada je nedorečena, posebno kada se radi o ratnom angažovanju. Kojim putem dalje će budući predsednik, ko god to bio, povesti naciju, još je veća nepoznanica.

Rusi nisu favoriti

PRIVATIZACIJA velikih javnih preduzeća biće potpuno regularna, bez favorizovanja bilo koga, uveravao je u petak Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, predstavnike američkih kompanija u Srbiji. Na skupu koji je, u beogradskom Hotelu “Hajat”, organizovala srpska filijala Američke privredne komore, potpredsednik Koštuničinog kabineta je obećao fer uslove zainteresovanima za kupovinu državnih kompanija.

- Mnogi spekulišu da će Vlada Srbije, zauzvrat za podršku Ruske Federacije u rešavanju statusa Kosova i Metohije, omogućiti ruskim kompanijama povlašćen položaj prilikom privatizacije velikih državnih sistema, NIS, EPS, “Telekoma Srbija”, “Jat ervejza”, Aerodroma “Nikola Tesla”, DDOR “Novi Sad”, RTB “Bor” – otvorio je “karte” Đelić. – Rusi neće imati nikakve privilegije, niti su od nas to tražili, već samo žele da imaju ravnopravan tretman kada do tih, velikih privatizacija, dođe.

Prema Đelićevim rečima, obostrani stav da ruska podrška srpskim stavovima oko Kosmeta nije uslovljena, niti povezana sa ekonomskim pitanjima, potvrđen je i u razgovorima predsednika Tadića i premijera Koštunice sa predsednikom Putinom.

- Sve privatizacije biće obavljene na javnim, međunarodnim tenderima, uz prethodni izbor i konsultacije sa privatizacionim savetnicima – izričit je bio Đelić u obraćanju predstavnicima američkih kompanija. – Da li Vlada Srbije želi veće prisustvo ruskih investitora, otvoreno odgovaramo: “Da, ali ne favorizovanjem, neka se sami izbore u ravnopravnoj utakmici”. Srbija ima odličnu saradnju sa Ruskom federacijom, povlašćeni carinski režim i to je prilika da i naše kompanije više izvoze u Rusiju.

HAG I EVROPA

POTPREDSEDNIK Vlade Božidar Đelić ponovio je da bilo kakav razvoj događaja vezan za rešavanje statusa južne srpske pokrajine neće biti povezan, niti prepreka na putu Srbije ka Evropskoj Uniji.

- Glavni osumnjičeni biće izručeni Haškom tribunalu, pa nema sumnje da ćemo na jesen imati potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – optimista je Đelić. – Početkom naredne godine biće operativan Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, a status zemlje kandidata za članstvo u EU imaćemo do kraja 2008. godine.

V. PETROVIĆ za Novosti 

Drugi adut u Putinovom rukavu jeste činjenica da će on sa predsedničke funkcije otići u trenutku kada uživa neuporedivo veću podršku sugrađana od one koju je imao kada je prvi put biran. Pored toga, tokom dosadašnjih nešto više od sedam godina vladavine ruski predsednik je uspeo da stvori čvrste veze sa svim važnim igračima na svetskoj političkoj sceni. Bušova priča je drugačija, većina zemljaka ga nije podržala u meri u kojoj je on to priželjkivao. Ovo je posebno izraženo sada kada i njemu ističe predsednički mandat. I strateški saveznici u Evropi počeli su da razmišljaju sopstvenim glavama. Čak su i uvek lojalni Britanci počeli da se osvrću u potrazi za alternativom.

Sudbina nas koji živimo na Balkanu takođe će biti među udarnim temama razgovora dvojice lidera. I tu jezičak na vagi uticaja polako preteže na rusku stranu. U početku prilično benigne izjave zvaničnika iz Moskve da bi jednostrano rešenje kosovskog problema, zasnovano na planu Martija Ahtisarija, moglo, eventualno, da natera Rusiju da u Savetu bezbednosti UN uloži veto pretvorile su se u odlučan stav da će tako, definitivno, i biti.

Rezolucije za iscrpljivanje ruske i srpske diplomatije

Izmenama poslednje u nizu, četvrte verzije nove rezolucije za Kosovo i Metohiju pokušano je uveravanje Rusije da se kosovski model sticanja državnosti ne može koristiti više nigde u svetu. Jednostavnije rečeno, pisci rezolucije – SAD, Velika Britanija i Francuska – pokušali su da ubede Rusiju, koja problem sličan kosovskom ima u Čečeniji, da za nju ne postoji opasnost od presedana.

Izmene u rezoluciji su u njenom uvodnom delu gde je samo u odnosu na prethodna tri nacrta ojačan deo koji govori o istorijskom kontekstu Kosova zbog koga je ovaj prostor specifičan slučaj u svetu.

I prethodne verzije nacrta rezolucije imale su deo u kome se poziva na istorijski kontekst. Taj deo je manje-više ostao nepromenjen u svim verzijama, osim što je u prvoj Kosovo bilo „specifičan“ slučaj, a od drugog nacrta Kosovo je „jedinstven“ slučaj.

Naizgled, sve rezolucije, osim treće varijante, imale su manje-više samo terminološke promene. Jedino je treći nacrt imao novine: oročene pregovore na 120 dana, a potom, ako ne bude dogovora, automatsku primenu predloga Martija Ahtisarija, imenovanje specijalnog izaslanika koji bi pratio situaciju vezanu za manjine, to jest izbegle, raseljene, nestale osobe. Novina je bila i imenovanje specijalnog predstavnika generalnog sekretara koji će pratiti te pregovore i potom podneti izveštaj generalnom sekretaru UN, a čime se Rusija pokušala omekšati jer je i tada na taj izveštaj imala mogućnost da uloži veto jer i on mora da prođe na SB.

Međutim, u svim nacrtima je ostala suština na koju Rusija ne pristaje, a to je „uvažavanje“ celokupnog Ahtisarijevog paketa, pa i onog dela u kojem on predlaže nadgledanu nezavisnost, a time i ukidanje Rezolucije 1244.

Šta se zapravo pokušava s raznim nacrtima rezolucija u kojima nema krupnih promena osim manje-više terminoloških? Da li se pokušava izrežirati situacija: eto, mi smo sve pokušali, ali Rusija i Srbija nisu konstruktivne, što bi dovelo do priznavanja Kosova bez rezolucije?

I analitičar Dušan Janjić i lider kosmetskih Srba Oliver Ivanović slažu se da različitim verzijama Zapad pokušava održati kakvu-takvu dinamiku procesa, šalje sliku da se nešto radi i dešava, ali se i neprestano opipava puls Rusije.

- Diplomatija u Savetu bezbednosti nije nivo da li je neko konstruktivan ili ne, već visoka svetska politika. Pa i SAD su odbijale redom sve rezolucije oko Izraela koje su ovu zemlju osuđivale za nasilje na Bliskom istoku – kaže Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM.

Međutim, dodaje on, da, ukoliko se hoće EU na Kosmetu, mora biti rezolucije, a bez saglasnosti Rusije nema ni prihvaćenog nacrta u Savetu bezbednosti. To znači, dodaje on, da se Zapad na neki način mora ipak na kraju odreći dela predloga Ahtisarija i dostići kompromis oko rezolucije sa Rusijom.

- Iako se unapred zna da će biti odbijene, rezolucije se ređaju jer su međunarodne diplomate i te kako svesne situacije na terenu, ovde na Kosovu. Može se to shvatiti i na izvestan način kao iscrpljivanje Rusije, ali prvenstveno, ipak i kroz minimalne izmene radi se o potrebi iznalaženja rešenja za novu misiju jer je sadašnja koju sprovodi Unmik mrtva – kaže Ivanović.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da se svim ovim pokušajima „održava proces takozvanih zajedničkih konsultacija“.

- Gde god ima nekih nacrta, održava se i stanje da ima konsultacija. Opipava se Rusija šta bi je to zadovoljilo. I ovim ovako kratkim rokovima u menjanju nacrta pokušava se sprečiti ili umanjiti mogućnost nasilja Albanaca. Dokle god traje priča o rezoluciji, niko ne može da kaže da je proces propao – kaže Janjić.

Andrej Pjontkovski, direktor Moskovskog instituta za strateške studije, međutim, misli drugačije. Po njemu, SAD novim rezolucijama pokušavaju da sve zemlje članice u Savetu bezbednosti pridobiju na svoju stranu kako bi pokazale da je Rusija usamljena na svojoj poziciji.

- Rusija neće odustati i promeniti svoje mišljenje. I dalje verujem da će SAD zbog toga jednostrano priznati Kosovo, nakon čega će to učiniti dvadesetak zemlja EU i oko četrdesetak islamskih država – kaže Pjontkovski za „Blic“.

A šta je sada najbitnije? Kako rezolucijom uvesti misiju EU na Kosovo jer Unmik gotovo da je otišao iz pokrajine. To je deo na koji Rusija pristaje, ali da se ne dira u postojeću Rezoluciju 1244. Rusiji se izašlo u susret i sa stavkom o novim pregovorima, međutim, razgovori imaju odredbu na koju Moskva ne pristaje: unapred utvrđeni ishod – da će se primeniti Ahtisarijev plan. Domaći mediji preneli su izjavu belgijskog šefa diplomatije Karela de Guhta da pregovore ne treba uslovljavati.

Sada je na redu sastanak predsednika SAD Džordža Buša sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Nijednom od njih Kosovo nije prioritet, ipak mnogi očekuju, osnovano ili neosnovano, neki pomak na tom sastanku. Po rečima savetnika ruskog predsednika Sergeja Prihotka, Putin će u susretu sa Bušom zahtevati nastavak pregovora o statusu Kosova na izbalansiranoj osnovi.

- Tako bi našli takav kompromis o statusu pokrajine koji bi mogao biti odobren u Savetu bezbednosti UN i ne bi stvarao negativne presedane u različitim regionima sveta – kaže Prihotko.

Ž. Jevtić i I. Cvetković za Blic 

Ovako jasno protivljenje „lomljenju kosovskog pitanja preko kolena”, kao i glatko odbacivanje i same pomisli da bi ono moglo biti jedinstven slučaj, nateralo je i mnoge Evropljane da, na neki način, naprave otklon od politike Vašingtona prema jugoistoku Starog kontinenta. Jer i ovde su svesni činjenice da Rusi gledaju mnogo dalje unapred nego što to čine Amerikanci. Naravno, ne zbog pukog političkog slepila potonjih, nego iz proste činjenice da američka administracija, sa postojećim ustrojstvom i tradicijom, ne može da deluje po imperijalnom principu koji je ostatku sveta, a pogotovo bivšim moćnim carstvima poput ruskog, još uvek blizak.

Bez ideološkog sukoba

Haos u Iraku, Avganistanu, Palestini, nemoć da se obuzda iranski nuklearni program, političko skretanje Južne Amerike ulevo i izbacivanje sa ovog terena najvećih američkih energetskih kompanija, skandal sa zatvorima CIA u Evropi, odlazak glavnog saveznika, britanskog premijera Tonija Blera, ekonomski juriš Kine, povratak uticaja Rusije u crnomorskom regionu i na Balkanu i, s tim u vezi, drugačije gledanje na kosovski problem… muke su koje su se navalile na leđa odlazećeg šefa Bele kuće. Očigledno, a imajući u vidu rezultate ankete agencije Pju, Putinova poseta baš i ne pada u najboljem času.

Nedavna izjava ambasadora SAD u Rusiji Vilijama Bernsa da dve zemlje po odlasku Putina i Buša očekuje „složena sutrašnjica” sa „neizbežnim greškama i poteškoćama”, ali lišena ideoloških nesporazuma koji bi mogli dovesti do fundamentalnih sukoba, najjasnije govori da pred Moskvom i Vašingtonom stoji veliki posao. Strategiju ruske strane utemeljio je Putin, ko će to učiniti u ime Amerikanaca – neće se znati još mesecima. A svako oklevanje je, praktično, korak unazad.

Slobodan Samardžija za Politiku




1 коментар у вези “Samit „neravnopravnih“”
  1. Jenom jos davno je to bilo, i to jos u vreme Jeljcina, Curkin je bio ambasador u Otavi. Ne secam se kojim povodom ali Curkin je bio konstantno napada od novinara da Rusija vise nije supersila. Stvarno. Rece Curkin. Pa kada nije Russija supersila onda zasto odrzavate NATO i modernizujete oruzje. U ostalom sta je to supersila? Pogotovu ako se tice Amerike? Amerika je izgubila rat u Vjetnamu, Iraku Izgubice ga u Avganistanu. Inace nije u stanju da se ni jednoj srednje razvijenioj i homogenioj drzavi kakv je Iran suprotstavi. Da ne poseduje atomsko oruzja Ameriku bi pobedio danas Honduras, a nekamo li svet protiv koga se ona ustremila. Nekada je Amerika i zaista bila supersila. A to su bila vremena kada je Amerika, bila slobodna i otvorena drzava. Kad nisu na njenim granicam skidali ljude i pretresali do gole koze. Kada nije bilo paranoje, i kada je vladlo postenje a ne nasilje. Ko gubi iz vida da je Bus prvi posle Musolinija boravio u Albaniji. Taj nije u stanju da razume celokupnu situaciju sa danasnjom Amerikom. Njom su prevladali nacisti i fasisti i tu ona gubi tlo pod nogama.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo