Вести

Već po aplauzu posle prvog stava pank-opere „Vreme Cigana”, u uzavrelom gledalištu pariske Opere Bastilja sa ispunjenih pet hiljada mesta, bilo je sasvim jasno da će njene autore i protagoniste publika na kraju ispratiti na nogama, uz ovacije i gromoglasne povike.

A sinoć je baš tako i bilo: ritmičnog pljeskanja dlanovima, klimanja glavom u ritmu muzike koju su komponovali Dejan Sparavalo, Nele Karajlić i Stribor Kusturica, svirali srpski filharmoničari (pod dirigentskom upravom Zorana Komadine) i članovi benda „Zabranjeno pušenje”, i vokalno izvodili, uz Karajlića i Sparavala, Stevan Anđelković, Gorica Popović, Milica Todorović, Ognjen Šućur, Marijana Bizumić, Nataša Tomić i članice hora „Vrelo” iz Rume…

A onda – krešendo uzvika koji je, posle klanjanja publici i predstavljanja 150 izvođača, pratio najavu dobro preznojenog Neleta Karajlića: „A sada, Dijego Maradona svetskog filma, reditelj Emir Kusturica!”. Na scenu je istrčao naš maestro, umesto smokinga, u uniformi čuvara zlatiborskog Nacionalnog parka.

Dobro raspoložen, vidno uzbuđen prijemom, reditelj ove čudesne i opijajuće mešavine simfonijskog roka, bulevarskog teatra, montipajtonovskog cirkusa, pank-opere koja ne zna za predah u čitavih sto dvadeset minuta, pogledom i osmehom je zahvaljivao protagonistima i, očito oduševljenoj, publici. Spektakl na Bastilji je uspeo!

U publici, na Bastilji, sinoć smo ugledali i slavnog meksičkog pisca i nagrađivanog filmskog scenaristu (filmovi Inaritua i Tomija Li Džonsa) – Giljerma Ariagu, prema čijem romanu Kusturica planira da snimi film o Panču Vilji. Iskreno oduševljen viđenim, i ne skrivajući poštovanje prema stvaralaštvu Emira Kusturice koje, očigledno, veoma dobro poznaje, Ariaga je za „Politiku” izjavio:

– Nikada nije lako smestiti priču na scenu, bez obzira kakva je i odakle dolazi. Ali, Emir je to fantastično uspeo. On je veoma poetičan čovek, vizuelno izrazit i bogat, sa neverovatnim smislom za humor. Uz to, „Vreme Cigana” je veoma dirljiva priča o životu, smrti, ljubavi i ljubomori, ispričana sa puno kolorita i muzike, sa strašću i veštinom i sa mnogo toga što mi Meksikanci možemo da prepoznamo i u sebi. Emir je eksplozivan i verujem da će naš san, da snimimo zajednički film, uspeti da postane stvarnost…”

O zajedničkom, ali ostvarenom snu, na svoj način sinoć nam je govorio i producent opere „Vreme Cigana”, Marko di Monako:

– Svi Emirovi filmovi i sve što on radi je između sna i jave. Kada sam poželeo da radim sa njim, to je zaista bio istinski san. Već dugo sam sanjao da ću ovo uraditi sa njim. Pune četiri godine! Dug je to proces bio dok sam uspeo lično da ga upoznam, da se sretnem i sa Neletom Karajlićem, da dolazim u Beograd toliko mnogo puta da bih ih ubedio da možemo da uradimo ovako nešto. A sada, posle svega ovoga još uvek ne znam da li je ovo san ili java! Još uvek nisam došao k sebi!

Probijajući se kroz masu, iza scene, kroz žagor i smeh, naišli smo i na neumornog Neleta Karajlića, jedne od nesumnjivih zvezda večeri.

– Završilo se sa rezultatom 3:0 za nas. Prvi gol smo dali već u trećem minutu, što je bilo najvažnije za stabilnost ekipe, a drugi na najboljem mogućem mestu, minut pred kraj prvog poluvremena. Treći gol je bio samo pitanje trenutka! Opera Bastilja je jedna tačka u kojoj je trebalo sublimirati sve ono što smo radili sa Emirom u poslednjih sedam godina i nešto što smo, na kraju, fokusirali u spektakularnom događaju. Ako Bog da, biće nas svuda, kaže Karajlić.

Zadovoljstvo zbog saradnje sa Kusturicom i uspeha premijere ne krije ni glumica Gorica Popović koja je, uz pevačke kvalitete, u ovoj pank-operi pokazala i neverovatne akrobatske veštine. Nije umorna, kaže, niti joj je pevanje uz neprestano kretanje predstavljalo bilo kakav problem. Istrenirana je i puna iskustva, sigurna i beskrajno profesionalna.

Njen mladi kolega, glumački debitant Stevan Anđelković iz Leskovca, u ulozi Perhana, presrećan je doživljenim, kaže da mu je najvažnije da završi muzičku školu i ponosan što su do Pariza stigli i njegovi roditelji – mama Goca i tata Nenad… Kostimograf Nenad Lipanović kloni se novinarskog mikrofona, ali ipak potvrđuje da je uradio čak 150 kostima i da će sarađivati sa Kusturicom i u novom filmu, dok je mlada scenografkinja Ivana Protić, koja je fascinirala svojim umećem i džinovskim dekorima, suviše skromna da bi davala izjave…

U uzavreloj masi prepoznajemo i lice legendarne Hane Šigule, glumca iz predstave Lorona Brešera, patuljastog rasta ali neverovatne scenske energije, i francusku zvezdu Fabrisa Lukinija koji kaže da je Emir Kusturica sinoć zauzeo ceo prostor jer je „inkarnacija večnosti slovenske duše, jer je radoznao, otvoren i normalan”.

I, umesto rezimea, evo na kraju i izjave, umornog ali strpljivog i zadovoljnog, reditelja Emira Kusturice:

– Naši filmovi su bazirani na mitovima koje ljudi na Zapadu ne znaju. Ovde se večeras desilo nešto obrnuto. Film „Dom za vešanje” je postao mit, pa je opera došla na pozitivno tlo, jer je mit već poznat. Reakcija publike nije kao ona kada, posle svakog novog filma, dolazim na prostore u kojima niko o nama ništa ne zna. Dakle, ovo je jedan pozitivan poduhvat i stvaranje mita o nama izvozimo napolje.

Mit je već stvoren. Pariska publika je očigledno dobila hit sezone.

Magija na operskoj sceni

Predrag Simić, ambasador Srbije u Francuskoj: Dugotrajne ovacije očigledno dokazuju da je Kusturica uspeo da magiju sa velikog platna prenese na opersku scenu. Ovo je još jedan veliki dan, i spektakularan završetak jednog lepog meseca za Srbiju u Francuskoj…

Dolores Čaplin: To je neponovljivo!

Unuka Čarlija Čaplina o sinoć viđenom spektaklu kaže:

– Mislim da je ovo fantastično, film sam gledala stotinu puta a ovde na sceni pokazalo se koliko je energija izuzetno važna. Kako ovo nije film, bilo je važno pronaći odgovarajuću teksturu, a to je Emiru pošlo za rukom jer je dozvolio gledaocu neverovatnu slobodu da sam bira svoju fresku koju će gledati i da sam stvara svoju priču o „Vremenu Cigana”. U filmu postoje krupni planovi, približavanje i udaljavanje kadra, a ovde imate slobodu izbora na šta ćete da obratite pažnju i šta ćete gledati. To je neponovljivo. Svako novo gledanje, značiće novu fresku…

Žak Lang: Poezija

Odmah po završetku, u beskrajnim prostorima iza scene, naišli smo prvo na zadovoljno lice Žaka Langa, bivšeg ministra za kulturu Francuske. Na pitanje šta mu se najviše dopalo u operi, Lang je za „Politiku” izjavio:

– Ovo je, pre svega, divna ideja i nova magija u operi. Svaka umetnost ima svoju logiku i svoje principe, a Kusturica je pronašao novi teatarski jezik koji je materijalu, već viđenom u filmu „Dom za vešanje”, dao novu snagu. Veoma je teško igrati se sa prostorom, svetlošću i scenom. Filmu je mnogo lakše jer postoji montaža. Najviše su mi se dopale furioznost, poezija i neobična mešavina baroknog i savremenog stila…

Dubravka Lakić za Politiku