Вести

Među, navodno greškom, obrisanim dokumentima je i izveštaj iz 1999. u kome nemački obaveštajci javljaju da je stanje na Kosovu – mirno.

Nemačka vojska je priznala da je pre dve godine uništila dokumentaciju o misijama Bundesvera u svetu (1999 – 2003) objašnjavajući to navodnim tehničkim kvarom koji je učinio memoriju kompjutera „nečitljivom“. Ovo zakasnelo priznanje Bundesvera ustalasalo je nemačku javnost i političku scenu, pa se ovih dana najčešće postavlja pitanje da li je neko ovim potezom hteo da sakrije neke tajne koje bi naškodile ugledu vojske u Nemačkoj.

Za nas je posebno zanimljiv onaj deo nestale, poverljive građe, koji se odnosio na naše prostore, jer se u periodu od početka 1999. do 2003. dešavalo mnogo toga što se ticalo Balkana. U raspravi o tome da li je dokumentacija ipak mogla da se sačuva ili poveri vrhunskim stručnjacima za „osvežavanje“ podataka koji se već smatraju izgubljenim, pominje se uzgred da je jedan deo tih spisa bio posvećen Kosovu, ali i američkom tajnom vojnom zatvoru u Tuzli.

Izveštaji kojih navodno više nema, odnosili su se na procenu situacije u delovima sveta u kojima je bio angažovan Bundesver i tu se posebno pominju Kosovo i Avganistan. Sve to je služilo državnom vrhu kao osnova za donošenje političkih odluka. Reporteri TV magazina Prvog programa televizije ARD prvi su otkrili tajnu uništavanja poverljive dokumentacije i ta senzacija je najpre povezivana sa poznatim slučajem Turčina iz Bremena Murata Kurnaza, koga su Amerikanci uhapsili i držali u logoru Gvantanamo kao teroristu. Još nije okončana rasprava oko toga da li je nemačka država odbijala da izdejstvuje njegovo oslobađanje.

I agenti skeptični

Stručnjak za tajne službe i bivši agent Erih Šmit – Enbom potkrepio je svoje sumnje stavom da su sve te podatke mogli da sačuvaju kompjuterski eksperti iz Saveznog kriminalističkog ureda.
– Oni su mogli da ih spasu i potom rekonstruišu – tvrdi ovaj bivši obaveštajac.

Navodi se da su neki od tih izveštaja (o situaciji na Kosovu) mogli da posluže i kao materijal na procesima pred Haškim tribunalom. U vreme i posle NATO bombardovanja SRJ ponegde se pominjalo da je u martu 1999. u nemačkom MIP-u postojao izveštaj nemačkih obaveštajaca sa terena da je stanje na Kosovu i Metohiji – mirno. To se nije slagalo sa odlukom tadašnje vlade da Nemačka uđe u rat i sa NATO saveznicima prvi put posle 1945. učestvuje u jednoj ratnoj operaciji.
 

Sumnje u kvar

U verziju priče o tehničkom kvaru i uništavanju dokumentacije, među prvima je posumnjao jedan od čelnika opozicione stranke Zelenih, Kristijan Štrebele. On javno iznosi pretpostavku da su ovim neki u Bundesveru pokušali da spreče objavljivanje nekih informacija.

U Centru za čuvanje poverljivih izveštaja Bundesvera, „tehnički kvar“ je doveo do kasnijeg uništavanja i podataka o američkom tajnom zatvoru u bazi „Orao“ u Tuzli. List „Berliner cajtung“ tim povodom otkriva da su tamo pre i posle serije atentata u SAD (11. septembra 2001.) Amerikanci držali i mučili nekoliko osoba osumnjičenih za terorizam. Navodno, u tim saslušanjima su učestvovali i oficiri nemačke vojne obaveštajne službe MAD. Sada svih tih dokumenata više nema.

S. JANKOVIĆ, VESTI, 27.06.07.