Вести

KRATAK OSVRT NA ODLUKE SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA .U patrijaršiskom dvoru u Beogradu pod presedništvom Njegove Svetosti patrijarha Pavla održano je redovno zasedanje Svetog Arhijereskog Sabora od 14. do 25. maja.

piše: Dr. Desanka Krstić

Između ostalog Sabor je potvrdio zajednički Ustav za Severnu Ameriku i time “podstakao konačno prevazilaženje prepreka za postizanje aministrativnog jedinstva u našoj crkvi na ova dva kontinenta, narušenog nekadašnjim raskolom.Sveti Arhijerejski Sabor pohvaljuje saborno delovanje Njihovih Preosveštenstava Episkopa za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke Gospodina Longina i Episkopa zapadnoameričkog Gospodina Maksima, koji u duhu bratske ljubavi dele pastirsku brigu nad srpskim pravoslavnim parohijama na zapadnoameričkoj obali, vodeći ih ka administrativnom jedinstvu.’‘

Ustav kamen spoticanja

Srbi u Americi, a naročito u Kanadi, su uvek sa velikom zabrinutošću gledali na proces “ujedinjenja“. Može li se Ustav primiti jednostrano bez odobrenja našeg Sabora? Zajednički Ustav za severnu Ameriku bio je i ostao kamen spoticanja ka konačnom jedistvu na severnoameričkom kontinetu iz sledećih razloga:

* Ustav je ukidao Slobodnu crkvu-novogračaničku mitropoliju procesom arondacija, pripajanja federalnim eparhijama.
* Davao kompletnu kontrolu imovine jerarhiji SPC.
* Smanjivao učešće delegata vernika na crkveno narodnim Saborima.
* Kompletna administrativna i duhovna vlast je bila u rukama jerarhije.
* Sam naziv crkveno narodni Sabor se menjao u c r k v e n i Sabor.
*
* Iz svih ovih raloga Ustav je konačno odbijen na nastavku Sabora novogračaničke mitropolije u decembru 1999. godine kojom prilikom je vladika novogračaničke mitropolije Gospodin Longin obećao:
*
* Da će da se pridržavati Ustava novogračaničke mitropolije jer “svečano kažem , nijedan akt neće izići iz moje kancelarije koji neće biti baziran na našem gračaničkom Ustavu“.
* Da će da“ čuva ne samo lijepu Gračanicu nego i našu mitropoliju“.
* “Nijedna odluka koja dolazi iz Beograda za nas ne važi niti ću ja primati takve odluke.“
*

Morao je da umiri narod

Vladika Longin

Takav govor je bio burno pozdravljen od svih delegata jer je vladika obećao ono što su oni želeli da čuju.A da li je pritom mislio ozbiljno? Kad se jedan vernik čudio i pitao jednog drugog vladiku zašto je vladika Longin obećao ono što nije mogao da ispuni, što su kasniji događaji pokazali, dobio je odgovor:“ Morao je da umiri narod“.

Kakva sve prizanja iz ovog odgovora slede?

-Da je narod bio vrlo uznemiren kad vladika pribegava takvom “umirenju“ i

-da su sva sredstva dozvoljena da se postigne određeni cilj koji nikako ne bi mogao da se deklariše ni humanim ni bratskim ni hrišćanskim. Ujedinjenje i saborno jedinstvo jeste uzvišen cilj kad obe strane teže upražnjavanju uzvišenih vrednosti kakve su ostale od Svetih Otaca i Sv. Save i kad se tome pristupa u duhu hrišćanske ljubavi i bratskih odnosa.. Zar se može zvati ujedinjenje dva brata iste vere ako jedan ostane a drugi “nestane“?. Zakon logike takvo ujedinjenje isključuje i to je ono zbog čega je, između ostalog, narod bio uznemiren.

Slobodnoj srpskoj crkvi pristupio je rodoljubivi deo srpskog naroda koji, izbegavši komunistički teror i strahovladu nije dozvolio da mu ti isti, zakleti ateisti, preko crkve nameću rešenja koja nikako nisu mogla biti“ Bogougodna“ već “Bogohulna“. Političku pozadinu rakola i ulogu komunista u njemu priznaje i sam patrijarh German u knjizi JA I KOMUNISTI kad kaže:“Rano sam uvideo da će komunisti napraviti raskol među Srbima. Komunisti su nam rušili kuću koju smo vekovima gradili.

Isto kao u komunizmu

Patrijarh German

Rodoljubiva i patriotska emigracija, kao jedina istinska opozicija komunističkom jednoumlju, bila je meta komunističkih zavera, rasturanja i likvidiranja svake vrste, bilo pojedinačno ili kolektivno. Gajila je iskonske vrednosti svoje kulture i vere što joj je omogućilo da održi verski i nacionalni identitet u sredini koja se po mnogo čemu razlikovala od zemlje njihovih otaca.Takvu emigraciju koja gaji sve ono što je bilo daleko od proleterskog i internacionalnog, trebalo je rasturiti. I, patrijarh German je podlegao pritiscima komunista u rasturanju jedinstava i sabornosti srpske crkve.I, sada, posle zamrlog komunizma, naslednici patrijarha Germana nastavljaju sa politikom započetom dok je komunizam bio na snazi.

Prihvatanjem Ustava , prihvataju se i sve sporne tačke u svojoj neizmenjivoj suštini :

* Novogračanička mitropolija se rastura jer se procesom arondacija pripaja federalnim eparhijama.
* Jerarhija preuzima potpunu kontrolu imovine.
* Kompeltna administativna i duhovna vlast je u rukama jerarhije.
* Smanjeno učešće delegata vernika na Saborima.

Iako je vladika Longin “obećao“ da čuva lijepu Gračanicu i mitropoliju, očigledno je da radi na njenom rasturanju jer je pet crkveno školskih opština novogračaničke mitropolije u Kaliforniji prepustio u jurisdikciju zapadnoameričkog vladike Maksima “u duhu bratske ljubavi i pastirske brige vodeći ih adminiatstrativnom jedinstvu“.Da li je time postupio u duhu sabornih odluka novogračaničke mitropolije kao najvišeg zakonodavnog tela ili se o odluke oglušio a prihvatio odluke iz Beograda za koje reče da neće primati? Da li je zato njihovo saborno delovanje posebno pohvaljeno na Saboru u Beogradu? Ako je u pitanju bratska ljubav i pastirska briga, zašto je ta “bratska ljubav“ selektivna a briga nije jednoobrazna i uključuje “stado“ koje je ostalo nezbrinuto? Težeći “administrativnom jedinstvu“, federalna crkvenoškolska opština u Nijagari na svojoj skupštini je jednoglasno izglasala da priđe članstvu crkvenoškolske opštine novogračaničke mitropolije u Nijagari.Iako je postala deo crkvenoškolske opštine pod jurisdikcijom vladike Longina, vladika Longin nije pokazao istu“ bratsku ljubav i pastirsku brigu“ kao u slučaju opština u Kaliforniji a Sabor nije našao za shodno ni da razmarta njihovu molbu a još manje donese rešenje po njihovim molbama.Tako, crkva Sv. Đorđa na federalnoj strani ostaje zatvorena više od godinu dana a svešteniku je uskraćeno bogosluženje.O kakvoj je pastirskoj brizi onda reč kad se ima u vidu da je crkva za velike praznike Velikog Petka, Uskrsa, Božića i slave ostala zatvorena za brojne vernike te crkve? Da ne govorimo o sahranama za koje se morao tržiti sveštenik druge jurisdikcije jer sveštenik novogračaničke mitropolije nije imao “dozvolu“ za takve obrede.Zar to nije još jedan dokaz rasturanja novogračaničke mitropolije kad na jednoj strani daju njene parohije a na drugoj odbija da primi parohije koje joj prilaze? Da li ta srpska crkva sa srpskim narodom i sa svojom imovinom od 15 miliona treba da pređe u nek drugu jurisdikciju? Rusku? Grčku? Pokazuje li se time pastirska briga za stado i da li se stado tako skuplja ili rastura?

Imovina bolna tačka

Manastir Nova Gračanica

Istini za volju, treba naglasiti da je crkvu zatvorio federalni vladika Georgije u zanak protesta što je crkva osnovala korporaciju koja imovinu stavlja pod kanadske zakone i tako sprečava samovoljno trošenje crkvenog novca.U isto vreme, zabranio je svešeniku bogosluženje koji je potpuno nedužan u celom sporu.To je onaj isti vladika koji je vladiki Artemiju “zabranio“dolazak u Kanadu.

Narodu je objašnjeno da je crkva zatvorena (5 aprila2006 ) na osnovu 2 kanona Pravila Svetih Apostola što se nikako nije odnosilo na zatvaranje crkve i zabranu Bogosluženja. Naprotiv, kanon 4 Sedmog Vaseljenskog Sabora koji je originalno sastavio apostol Pavle između ostalog glasi: “Ako bilo ko zbog zlata ili bilo čega, ili na osnovu ličnih razloga spreči bilo kog sveštenika koji je njemu podređen da obavlja bogosluženje ili ako zatvori sveti hram tako da se u njemu ne može da obavlja bogosluženje, on treba da se podvrgne zakonu “lex talionis’’, što znači da takav episkop treba da se kazni. Kad bi se oni lično pridržavali svih tih kanona koje upotrebljavaju za vernike, problema ne bi bilo.

Kad se govori o imovini i korporacijama, treba napomenuti da je imovina bila vrlo bolna tačka a da ih to najviše interesuje čime jasno pokazuju kakvu brigu vode o svojoj pastvi. Ne treba im stado koje ne mogu da šišaju. “Ustavotvorci“ nisu brinuli o srpskim verskim, nacionalnim i državni interesima već kako će imovinu da stave pod potpunu kontrolu iako su prilikom pomirenja obećali da će se rukovoditi načelom apostola Pavla“Nećemo vaše negi vas“. Čak su i korporacije “priznali“ i stavili pod kontrolu jerarhije što je zakonska besmislica jer korporacije podležu zakonima odgovarajućih država a ne zakonima Sv. Sinoda.Posle raskola 1963 godine i sudskih procesa , imovina je dosuđena “majki crkvi“ i “raskolnici “su se našli na ulici, prognani iz otadžbine i isterani iz svoje crkave iz političkih razloga.Dobar srpski narod, žrtvenom ljubavlju sagradio je isto toliko crkava koliko im je bilo oduzeto. I, da se ne bi ponovila 1963 godina da im se sve ponovo oduzme iz političkih razloga, stavili su imovinu crkve u korporacije i pod zaštitu zakona odgovarajućih država širom sveta tako da im se ta imovina nikakvim dekretom ili Ustavom ne može uzeti.Vladika Dionisije je poručio da mogu da postoje kao crkva samo kroz korporacije. Kako izgleda kompletna administrativna kontrola vladika vidi se na primeru vladike Georgija koji se ponaša po novom Ustavu, odluk donosi samovoljno, zatvara crkve, tuži se sa svojim vernicima, “zabranjuje“ dolazak u Kanadu vladiki Artemiju i, kad je već vladika došao u Kanadu, zabranjuje svojim sveštenicima da ga prime u svoje crkve tako da ruska crkva otvara vrata da se srpski narod srtene sa svojim vladikom. Suvišno je reći da takvi postupci izazivaju veliko ogorčenje i revolt naroda.Moglo bi se navesti mnogo primera kako su Sveti Oci učili ali da navedem samo Sv. Jovana Bogoslova koji kaže:“Nije ništa korisnije, niti sigurnije , nego kad se dobrovoljno upravlja onima, koji se dragovoljno pokoravaju, jer se po našem zakonu, ne sme silom raditi niti prinuđavati, već dobrovoljno…..Jer, što se silom upravlja, zgodnom prilikom traži da se oslobodi, jer je tajna spasenja ne onih koji se prinuđuju, već onih koji je žele.“ Nije li to odgovor na sva pitanja….

SPC zakoračila u jeres

I, na kraju, zar je potrebna komisija za proučavanje liturgiskih pitanja pored već ustaljenog vekovnog ustrojstva naše crkve po tom pitanju? Zar treba napustiti ono što je Sv. Sava ostavio u nasleđe? Strah nas hvata od tzv. “reformatora “ u našoj crkvi i dokle će to da nas dovede imajući u vidu da je naša crkva zakoračila u jeres samim ulaskom u Svetski Savet Crkava kao glavnim zagovornikom ekumenizama koji je otac Justin označio kao “s v e j e r e s“ i koji pita:“ Koliko dugo ćemo obesvećivati naše Sveto Pravoslavlje i našu Svetosavsku crkvu sa vašim kukavnim i užasnim stavom prema ekumenizmu i Svetskom Savetu Crkava koje je direktno suprotno Svetom predanju.?“

Srpska crkve je donela odluku 1997 godine da istupi iz Svetskog saveta crkava ali je, nažalost , još uvek je članica.

Juni 2007. Dr. Desanka Krstić

Izvor: www.srbinfo.com.au