Posle svih natezenja i po meni bespotrebnih odlaganja juče je biskup Djokic dobio „pravnu“ čestitku vernika iz Hamiltona. Jedna cela zajednica protiv jednog boljševički orjentisanog, nepravedno nastrojenog, i potpuno nehumanog i neobrazovanog kadrovika, koji na sebi nosi mantiju.
piše: Janko Bojić
Nacionalno protiv internacionalnog. Rodoljublje i patriotizam protiv izdajstva.
Nije to tako davno bilo kada mu je pokojni Vojvoda Momčilo savetovao da se povuče i ode u neki manastair i da tamo u postu se moli za oproštaj svih grehova koje je naneo vaskolikom Srpstvu. Nije to tako davno bilo kada je taj isti kadrovik, od vojvode dobio striktno naređenje da se ne sme pojavljivati na svim onim imanjima koje je sagradila lojalna, nacionalno opredeljena i patriotski orjentisana emigracija. Srpski domaćini dobro znaju da prase i onda kada mu vežu brnjicu na nos, da ono i tada pokušava da podrije i provali ogradu. Ali prase je prase, nego šta je sa onima koji koračaju na dve noge i nose glavu uspravno, kada im neko kaže nemojte tako da radite, a oni i dalje nastavljaju. Kakvu brnjušku takvima prikačiti? Dok je pokojni vojvoda bio u životu Djokić se nije smeo pojaviti u četničkom domu Draže Mihailovića u Vinoni. No ubrzo posle njegove smrti on je jednom došao tamo, i bio podsećen da napusti to mesto. Kada je video da ga niko ne zarezuje ni za šta, on je otišao. Ali ipak pokušao je da provali ogradu. To i dalje pokušava da učini konstantno.
Dakle takvima koji ne razumeju protokolarne odnose i ne znaju da je nepozvanom gostu mesto iza vrata, oni koji uporno pokušavaju da se bore sa principima logike i zdravog razuma. Takvima je jedino moguće osporiti njihove namere kada im se brnjuška stavi da ih spreči da ogradu ne podrivaju. Onima koji na dve noge koračaju ja imaju glavu sa kojom nisu u mogućnosti da razmišljaju jedini je način da im se pred licem pravde stavi brnjuška koja će ih odbiti od njihovih namera.
Ipak dobro je što je juče u kancelariju biskupa Djokića prispeo akt za sudski proces. Jer tu mu se trenutno nalazi njegov profesor iz monaške škole Irinej Gavrilović, pa neka se profesor sada hvali kako ga je uspešno obrazovao i vaspitao, a neka profesor sa sobom ponese utiske, i prenese ostalima u Episkopatu kako izgleda kada se neko poigrava sa legalnim i legitimninm sistemom.
Gledajući unazad, za sebe moram priznati da je iza mene ostala jedna i po godina dana uložena da se ova genga sa Djokićem i oko njega izvede pred lice pravde. Mnogo vremena utrošenog, u jednu stvar koja će se na kraju ako Bog da sreće pretvoriti na radost i veselje vaskolikog srpstva ne samo u Kanadi nego i u čitavom svetu. Jedna klika koja se danas suočava sa pravim značenjem šta je ruka pravde, ona se takođe suočava neminovno sa svojim posledicama, koje je sama stvorila. Znam ih odlično kavi su. Grubi, nevaspitani, nepismeni, maksimalno pokvareni. Ali kada ih pribijete uza zid, kinje i plaču tražeći milost i oproštaj. Takvima ne praštaj!! Takvima ne pokazivati ni srce ni dušu. Takvima ne popuštati. Takvima samo brnjuške treba kačiti. Sa takvima treba biti nemilosrdan.
A moja je želja bila da istrajem i izdržim sve do onoga trenutka kada takvi stanu pred lice pravde. I došao je taj čas. Došao je momenat kada je vreme za jedan duži odmor. Vreme će od sada učiniti svoje, i pokositi one koji su zaljubljeni u svoje despotske uloge.
Svim despotima od sada pa u buduće na znanje. Ničija nije gorela do veka.
Janko Bojić
Gospodine Bojicu,
Tuzbu koju je vladika Djokic dobio ne vazi. On je verovatno nece priznati, po uzoru na njegovog brata vladiku Konstantina, jer nije napisana CIRILICOM.
Procitao sam kako je Konstantin vratio zalbu i oglasio svoju presudu kao finalnu, zato sto zalba nije pisana CIRILICOM.
Bre Janko, Ja volim cirilicu, ali sto je mnogo, mnogo je i za mene koji postuje, voli i ceni SPC.
Dragi gospodine Bojicu, ovako su govorili samo komunisti i to najveci! Vi, koji toliko volite „svoju Crkvu“, kazete; „Takvima ne praštaj!! Takvima ne pokazivati ni srce ni dušu. Takvima ne popuštati. Takvima samo brnjuške treba kačiti. Sa takvima treba biti nemilosrdan“.
E pa gospodine Bojicu, samo da znate, da Bog u koga ja verujem je, iznad svega milostiv i pun milosrdja, uvek spreman da oprosti, sto i od nas neprestano trazi. Steta je, velika, zato sto Bog ne misli onako kako bi ste Vi to zeleli.
BOLJSEVICI SU MALE MACKE ZA VAS I VAMA SLICNE!!!
Za one koji sebe isticu kao odlicne vernike, a drugima pripisuju boljsevicke osobine, imam veliku novost. Za dobrog poznavaoca Hriscanstva, Tvorac je milostiv u jednom smislu. Milostiv je onda kada se onaj koji je greh napravio pokaje. Kada neko pravi greh nesvesno i nehotimicno. Ali Gospod je nemilosrdan za one koji grese hotimicno, koji svojim gresima cine zla drugima, koji se za svoje propuste i greske ne kaju i koji za druge ne haju. Zato je Gospod osnovao pakao, da one koje zemaljski sud ne dostize, da ga Njegov nemislosrdni sud podvrgne najostrioj kazni. Jer zemaljski sud dozvoljava popravku, a Gospodnji, koga u pakao osudi, on ga iz pakla ne izbavlja.
Zasto sam za nemilosrdnost i ne popustanje, za one koji svesno gaze po licu pravde?
Navratise pre neki dan jedan bracni par iz St. Katarinsa kod mene. Neko ih uputio da sa mnom porazgovaraju o slucaju svoga sina koji je u Saobracaju usmrtio jednu mladu devojku. Taj mladic nije na prvom mestu imao dozvolu da moze samostalno da vozi. Roditelji su mu dali svoj auto. On se nadje sa svoim prijateljem i krenu negde put Niagare ili Velanda. Padne im napamet da se utrkuju. Izazovu nesrecu u kojoj taj mladic koji nije imao dozvolu, usmrti mladu devojku od 26 godina zivota.
Saslusam ih pazljivo, pa im kazem. U svakom slucaju morate naci sebi advokata. Ja u vasem gradu ne poznajem ni jednog advokata da bi Vam ga mogao preporuciti. Bez obzira, da nadjete bilo koga da Vam sina zastupa, ni jedan mu sudija, bar kako ja znam nece oprostiti ubistvo, i sigurno ce ga osuditi na 25 godina zatvora. Maksimalna kazna za takvo krivicno delo. Pa nije on to namerno ucinio. – Skrcu paznju roditelji. Niko ne kaze da jeste, jer da jeste onda bi dobio dozivotnu kaznu. Ostao sam zaprepascen kada su me upitali da li bi moglo da sudija bude potplacen. Ja im kazem da je to nemoguce, jer sudije ne odlucuju u krivicnim postupcima, nego porota.
Kada su otisli sednem i razmisljam. Kavi su nasi ljudi mentalitetom i navikama steknutim u bezvlascu komunistickom? Ni trunke pomisli, da su cak i oni posto su svom detetu dali kola u ruke da ih vozi bez dozvole, ukljuceni u taj kriminal. Nema grize savesti za onoga ko je svoje dete izgubio za vecnost. Jedno vrhunsko sebicnjastvo. Nista se od ovakvih ne razlikuje ni jedan Djokic, ili bilo koji covek koji je podlegao komunistickim nastranostima. Godinama taj Djokic mladji, a kako vidim i njegov mu brat gaze preko mrtvih tela drugijeh da bi svoju neman zadovoljili. Zato pisuci o leganom postupku protiv Djokica mladjeg, meni je u podsvesti bila njegova brutalnost, i nemilosrdnost. Flagrantno krsenje svih statutarnih normi u jednom pravnom sistemu. Isto kao i ono dvoje sto me pre neki dan posetise, kada dodjose da se posavetuju sta da rade kada su oni u pitanju, ne gledajuci kolike su nelegalne stvari pocinili, i kolike su zakonske greske napravilu, i to potpuno svesno. To je taj nesrecni mentalitet steknut u komunizmu, gde se zakonodavstvo primenjivalo ne po normama nego po strukturi. Zato i jesam za nemilosrdne kazne, za svakog prekrsioca zakona, a pogotovu za nase ljude koji stalno gledaju da izvrdaju zakon i logicke postulate. Takvima ne treba pokazati ni milost ni srce, ni dusu, niti pak oprostaj. Nego sta nego ih treba lupiti legalnim maljem pravo u potiljak. Moja opaska na brnjusku nije se odnosila direktno na Djokica mladjeg da sam hteo da ga nazovem svinnjom. Vec se analogno i alegoricno odnosila, na brnjusku pravde i zakonodavstva. To sto oni koji najvise sada brane Djokica u mojoj alegoriji prepoznaju Djokica kao svinju, to je njihova stvar.
Gospode mi cekamo tebe sa slavom kojicec svima sudit i svaku rijec. Vec dve hiljade i vise godina ponavljamo ko papagaji u ovoj tami. OPROSTINAM BOZE kad otvoris Sveto nebo akote niko ne primijeti kad sa slavom dodjes ili ako bbudemo primijetili i trcali i vikali stasmo sve dobro uradili i svadjalise pred tvojim Svetim licem kako smo pismo i staro i novo proucili i naucili da i kako jedni druge ljubimo toliko da svoje stomake punimo sljubavlju kad se sa svojom bracom svadjamo ili jos tuznije jedne druge nistimo kad pobijedimo dobijemo MIR, kad nestane mira mi opet pravimo rato izasladjujemo se koce u koga,kadse rato zavrsi slede potjernice i trcanja na jedan drugi nacin osudjivanja dabise prava zastitila i sloboda dobila kad sve uradimo opet rato nam traba jer je mira nestalo oruzja se nagomilalo ,i svi trazimo ciji su predci gresniji dabi svoje zamazali i laznu masku mira nosili ispod maski nam prazne rupe crnje od uglja sto ih nosimo ,zalosno stosmo sebi raj sami stvorili i Sveti andjeli se vec pobunili kako smo tamu zavoljeli jer u njoj se takmicimo iz iluzije u iluziju ulazimo sve dublje i dublje silazimo da cak iskusenik se zali da posla vise nema i daje kraj . Ami rusimo jedni drugima sto stignemo i neprimecujemo ,zato nam OPROSTI BOZE ako te i neprimijetimo jer smo nesto drugo uzeli stosmo mu tvoje ime dali moze dase takmicimo koje bolji i pravedniji a stobom bi pustiti sve morali tako smo oblak crni iznad nas pricvrstili i gledamo mislimo daje to tvoje svjetlo jer smo zaslijepili,Oprosti i meni BOZE ako jedno ljudsko bice na ovoj zemlji bude suzu prolilo za to stose zove mir i pogleda u tom miru sta svojoj braci radi kako se tama sa njegovom zlobom sladi mozda neces GOSPODE svemocni sam stajati i nas kao mrave posmatrati.
… [Trackback]
[…] Find More on that Topic: novinar.de/2007/06/14/pred-licem-pravde.html […]
… [Trackback]
[…] Read More here on that Topic: novinar.de/2007/06/14/pred-licem-pravde.html […]
… [Trackback]
[…] Here you will find 33347 additional Info on that Topic: novinar.de/2007/06/14/pred-licem-pravde.html […]