Вести

Oprečne reakcije na izjavu lidera Lige socijaldemokrata Vojnodine Nenada Čanka da će se nakon rešavanja statusa Kosova otvoriti i pitanje autonomije Vojvodine.

Pavel Domonji, šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava, smatra da je Čanak u pravu kada kaže da od osam federalnih jedinica bivše Jugoslavije nedostaje samo još odgovor o statusu Vojvodine unutar Srbije. Domonji je za DW ocenio da nema ništa od evropskih integracija Srbije bez rešavanja pitanja autonomije Vojvodine:

„Pitanje Vojvodine jeste zapravo pravi test za iskrenost srbijanskog političkog establišmenta, da se vidi koliko su oni zainteresovani za evropske integracije. Držim da država koja želi i svoju budućnost vidi u Evropi, mora otvoriti pitanje Vojvodine, jer je to pre svega njen razvojni i modernizacijski resurs koji joj olakšava ostvarenje deklarisanih ciljeva.“

A politikolog Miroslav Samardžić za DW je ocenio da pitanje Vojvodine zapravo nikada nije ni bilo zatvarano. Po njemu, političke borbe oko Vojvodine će se nastaviti, i to i uz učesće stranih faktora:

„Pitanje autonomije Vojvodine nikada nije ni zatvarano. To što je ustav rešio pitanje autonomije na način kako je to urađeno, ne znači da se borbe oko statusa Vojvodine neće nastaviti i dalje. To je pitanje u kome učestvuju domaći akteri ali su verovatno značajniji strani. Ta politička borba će se nastaviti, a kosovsko pitanje će najverovatnije biti iskorišćeno da se otvori, kako to Čanak voli da kaže, ‘severni front’. Dakle, ja mislim da raspad Jugoslavije još nije završen i da će u narednom periodu biti otvorena kriza u Vojvodini. A plašim se i krize etničkih odnosa u Vojvodini zbog toga.“

Prema Samardžićem rečima, zahtevi za autonomijom Vojvodine su zapravo zahtevi da Vojvodina postane federalna jedinica unutar Srbije. Samardžić smatra da stanovništvo u pokrajini većinski ne iskazuje takve težnje.

Inače, Čanak je u svom govoru na tribini proteklog petka izazvao brojne polemike i izjavom da je „Kosovo u sastav Srbije ušlo 1912. godine, a Vojvodina 2006. godine“.

Prema njegovom tumačenju, „Vojvodina je 1918. godine ušla u Kraljevinu Slovenaca, Hrvata i Srba (SHS) sa svojom teritorijom, autonomijom, svojim stanovništvom i svojom privredom“. Po njemu, Vojvodina je, od tada pa do prošle godine, bila u sastavu raznih Jugoslavija, kao i Državne zajednice Srbije i Crne Gore, ali nikada u sastavu nezavisne Srbije.

Dinko Gruhonjić

DW,11.06.2007