logo logo logo logo
Рубрика: Економија    Аутор: Преузето    664 пута прочитано    Датум: 6.06.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

banane.jpgU prva četiri meseca obim spoljnotrgovinske razmene dostigao je 7,7 milijardi dolara i veći je za 45,2 odsto od razmene ostvareno u istom periodu prošle godine. I dok s jedne strane raduje podatak da je izvoz porastao za 48,1 odsto, ekonomiste brine neočekivano visok rast od 43,8 odsto.

Analitičari procenjuju da bi spoljnotrgovinski deficit koji je već dostigao 2,7 milijardi dolara (povećanje od 40,1 odsto više u odnosu na isti period lane) na kraju 2007. godine mogao da dostigne osam milijardi dolara. Problem spoljnotrgovinskog deficita je utoliko veći što u izvozu dominiraju proizvodi niže faze prerade, odnosno sirovine i repromaterijali, čiji je izvoz porastao za 49,9 odsto dok u uvozu značajno mesto zauzima roba široke potrošnje.

U hipermarketima 45 odsto uvozne robe

U prodajnim objektima Delta maloprodaje trećina proizvoda je stranog porekla, mada u hipermarketima učešće robe iz uvoza čini i 45 odsto. Reč je uglavnom o artiklima koji se ne proizvode u našim fabrikama, kao što je slučaj sa žvakaćim gumama. Osim toga, potrošači u Srbiji navikli su na poznate marke čokolada ili deterdženata. Uprkos tome i domaći proizvodi zahvaljujući pre svega dobrom kvalitetu nalaze put do potrošača – izjavio je za Danas Dragan Filipović, generalni direktor Delta maloprodaje.

- U prva četiri meseca ove godine na uvoz sirove kafe potrošeno je 20,9 miliona dolara, a na banane 19,4 miliona dolara. Uvoz cigareta “progutao” je 14,7 miliona dolara. Ovi kao i ostali podaci ukazuju da se uvoz robe široke potrošnje svodi na uravnoteženje poslovanja sa inostranstvom zbog apresijacije dinara čija vrednost destimulativno deluje na izvoz.Taj problem firme, uglavnom privatne rešavaju uvozom robe široke potrošnje koja je jeftinija od sličnih domaćih proizvoda i zbog niže cene bez problema je plasiraju na domaće tržište. Pri tom, niko ne analizira kvalitet uvozne robe – izjavio je Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.

Problem spoljnotrgovinskog bilansa bio bi manji da u uvozu centralno mesto zauzima industrijska oprema, mašine, odnosno kapitalna dobra.

- Umesto toga prednjači uvoz sirovina i repromaterijala, a od 2000. godine konstantno raste i uvoz robe široke potrošnje. Tome je u velikoj meri doprineo sadašnji devizni kurs dinara. Činjenica je da je uvozna roba zbog inflacije i kursa dolara cenovno konkurentnija, dok je domaća roba skuplja za 70 do 80 odsto.

Drugi razlog za nekontrolisan uvoz robe široke potrošnje treba tražiti u smanjenju uvoznih carina na devet odsto, ali i u smanjenju drugih vancarinskih ograničenja. Ne treba zanemariti ni veliku ponudu bankarskih kredita, kao i povećanje zarada zaposlenih u nekim granama što je podiglo kupovnu moć stanovništva. U prilog tome govori i podatak da je spoljni dug Srbije lane povećan za 5,5 milijardi dolara – deo te sume prelio se u devizne rezerve, ali je značajan iznos, preko komercijalnih banaka, usmeren u potrošačke kredite – kaže za Danas Mlađen Kovačević, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Naš sagovornik tvrdi da uvoz robe široke potrošnje guši domaću proizvodnju, što uz deformisanu ponudu i tražnju na deviznom tržištu dodatno komplikuje situaciju.” “Od prodaje imovine državna kasa prihodovala je šest milijardi dolara i to je povećalo ponudu na deviznom tržištu” – ističe Kovačević dodajući da je povećana ponuda deviza trenutno stanje koje će biti promenjeno kada stignu anuiteti za otplatu spoljnjeg duga koji će dostizati iznos i od oko 4,5 milijardi dolara.

I analitičari Instituta za tržišna istraživanja ukazuju da najveću opasnost po spoljnotrgovinski bilans zemlje predstavlja zaduživanje poslovnih banaka u inostranstvu i koje to čine u nameri da podmire povećanu tražnju za potrošačkim kreditima.

Miloje Kanjevac, direktor IZIT podseća da spoljni dug privatnog sektora beleži permanentni rast, kao i da je u 2000. godini dug privatnog sektora iznosio dve milijarde dolara (18,8 odsto ukupnog spoljnjeg duga), a u martu ove godine dostigao je 11,5 milijardi dolara, što je 58 odsto ukupnog spoljnog duga. Na drugoj strani smanjuje se spoljni dug javnog sektora koji je u martu 2007. godine iznosio 8,2 milijarde dolara, što je manji iznos nego 2000. godine, kada je dug dostigao 8,7 milijardi dolara dok se na vrhu uvoznih artikala nalazi roba široke potrošnje koja u ukupnom uvozu učestvuje sa 50,6 odsto.

M. Janjić za Danas





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo