Вести

U ne tako dalekoj budućnosti, moljac će odleteti u planine severnog Pakistana u izvidnicu u logor terorista. Insekt će sleteti u logor, a pri tom neće biti ni najmanje sumnjiv.

Na prvi pogled biće to sasvim običan moljac. Ali samo na prvi pogled. Svo to vreme on će prenositi video-snimke i druge neophodne informacije svojim gospodarima, američkoj vojsci posredstvom sistema kojeg tvorci nazivaju „pouzdanom spregom između tkiva i mašine“.

Stvaranje insekata čije meso raste oko kompjuterskih delova – u naučnoj fantastici nazvanih kiborzima – smatra se jednim od najambicioznijih projekata Vojne agencije za napredne istraživačke projekte (DARPA), Ministarstva odbrane SAD.

Rod Bruks, direktor laboratorije za veštačku inteligenciju na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT) koji učestvuje u projektu, izjavio je da se robotika sve češće nalazi u središtu američkih vojnih istraživanja i da moljci na daljinsko upravljanje predstavljaju samo jednu od tehnoloških novina koje će uskoro početi da se primenjuju u borbenim zonama.

„Jednog dana to će se zaista dogoditi“, naglašava Bruks i dodaje: „U proteklih nekoliko godina uspevali smo da dođemo glave grupicama ekstremista zahvaljujući običnim životinjama poput pacova ili bubašvabe, kojima smo upravljali pomoću džojstika, ali je ovo prvi put da ugrađujemo čip u čauru, u stadijumu lutke.“

Upotreba životinja u vojne svrhe stara je gotovo koliko i sam ljudski rod. SAD su tokom Drugog svetskog rata imale program koji je podrazumevao upotrebu meksičkih slepih miševa za bombaške napade na japanska postrojenja. Posle rata, SAD otpočele su rad na programu upotrebe morskih životinjskih vrsta u vojne svrhe.

Kao najzahvalniji za obučavanje do sada su se pokazali delfini i morski lavovi i to za otkrivanje podvodnih mina. Na kopnu, najzahvalnija je jedna vrsta pacova iz Gambije, specifična po izuzetno osetljivom čulu mirisa. Koristi se za otkrivanje mina i deminiranje minskih polja.

Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da želi da jedna trećina svih misija do 2015. bude bez učešća ljudi.

S. Cvejin za FSOE