logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: obrisano    861 пута прочитано    Датум: 31.05.2007    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

_39712025_macedonia_ap200.jpgPored ovoga materijalnog, postoji jedan veliki i mnogo lepši svet, koji ne vidimo. Duhovni svet. Taj se svet do nas ne doseže vidljivim putem nego ga mi jednostavno osećamo. Tom duhovnom svetu i velikim osećanjima do skoro nas je učila crkva.

Ta, jedina institucija u kojoj bi čovek, miran i spokojan trebao da nađe hranu za svoju opet nevidljivu dušu. Tako nas je crkva kroz vekove učila, dok su njeni propovednici uviđali i priznavali ulogu onih dogmi na kojima se crkva temelji. Takava crkva, u kojoj narodni zbor postavlja temelj, kao da pomalo danas bledi, jer oni koji danas u njoj propovedaju narod ne priznaju. Tvrde da su oni crkva. Bez, vele takvi, episkopa nema crkve.

Ta i takva ”crkva” se potpuno okrenula protiv naroda i protiv učenja one prave Hrišćanske crkve. Tako recimo danas u toj i takvoj crkvi imate učitelje koji uče da je duša smrtna. Ko u takvoj crkvi podstiče to i takvo učenje? Rektori, njenih bogoslovija, inspektori istih, zatim jedan dobar deo njenog Episkopata koji tvrdi da bez njega crkve nema. Zato, reći će neko sačuvaj nas bože takve crkve.

Da je takva ”crkva” protiv naroda ne svedoči samo ubeđenje koje ona propoveda. Jer to su malo komplikovanije stvari pa se nećemo na toj temi dugo zadržavati. Ta se ”crkva” sukobila sa narodom. Svugde i na svakom mestu. Jer zaboga, ako bez episkopa crkve nema, onda šta će takvom episkopu narod. Takavi episkopi šutaju i marškaju narod. Prisvojili ljudi sebi svetovne hramove, pa kako su od ubeđenja da bez episkopa nema crkve, oni misle da su geađevine, a ne duše temelj i osnova crkve. Takvi episkopi, kada im se narod ne dopada, ako se dokopaju ključeva svetovnih hramova, oni hram zaključaju, oteraju sveštenika i ne daju da se u njemu narod bogu moli. Ako pak narod zna svoja prava, pa im ne da ključeve od onoga što tom narodu pripada, onda taj episkop ili takvi episkopi, zabrane svešteniku da u svetovnom hramu služi, i sadistički se nad sveštenicima iživljava, dokle god može.

Uzmimo slučaj Niagare u Kanadi. Već godinu dana ovdašnji ”episkop” bez koga crkve nema, nedozvoljava da se, u crkvi narod Bogu moli. I kada bi bio u stanju on bi i to zabranio. No narod koji je u temelje tamošnjeg svetovnog hrama sebe ugradio, kaže tom ”episkopu” e pa ne može tako. Nego je tamošnji narod, svetovni hram uzeo u svoje ruke i ključeve ne predaje ”episkopu”. I naravno bez sveštenika on godinu dana posećuje tu svoju svetinju i u njoj se Gospodu na pravedan način moli. ”A ti kad se moliš, nemoj kao licemeri na javnim mestima, nego se u klet svoju zatvori, i tu se Gopodu pomoli…” Kako je to lepo i mudro Spasitelj znao da posavetuje, znajući još onda što ”episkopi” bez kojih crkve nema, ne znaju. A to je da bez njih ima crkve, a bez odanog i verujućeg naroda crkve i ne može biti, pa savetuje: Ako te lažni pokušavaju omesti da se Gospodu pomoliš, nemoj za to da brineš. Zatvori se u klet, pomoli se, a pravedni Otac će ti nagradu dati. Tako je taj narod temelj i osnova crkve pobedio lažne propovednike, koji ne znaju da se dodvore, nego silom žele da se nametnu. Ali Spasitelj ih je još davno pobedio, i rekao im ako ste vi lažni, molitve od naroda meni su drage.

Pored toga taj isti ”episkop” koji tvrdi da bez njega crkve nema, učinio je sve da tamošnju zajednicu podeli i posvađa. Suprotno njegovim očekivanjima narod se baš njemu kao za inat ujedinio.

E sada je tek došlo do neviđenih paradoksa. Narod hoće jedinstvo, jer je on temelj i oslonac crkve, narod hoće slogu, ali ”episkopi” bez kojih crkve nema hoće razdor i neslogu. Sačuvaj nas bože takvih vladika reče pre neki dan jedna starica tamo.

Ako Georgije koji je sav ovaj haos napravio nema vrednosti, kaže narod hajde da pokušamo sa drugim, vladikom koji je kao malo učeniji i bolji od njega. Hajde da vidimo sa Longinom episkopm eparhije Novogračaničke. Stigala su silna obećanja, i ubeđenja. Samo vi napišite pismo SA Sinodu i pošaljite dokazni materijal, a ja ću sve da završim ako ne pre a ono na saboru. No neko znajući i tog Longina kakva je i on jegulja, napisa, da pošto je materijal težak oko 1.5 kila, što bi otprilike bilo 1,500 stranica materijala. Da to sve Longin ne može da nosi sa sobom, jer je poteško, nego će kurirom poslati u Beograd. Ali u ptrijaršiji ako taj materiijal smeste u neku sporednu prostoriju, njega će reče tamo, pojesti miševi. Verovatno da je tako i bilo, pošto se Longin vratio bez rešenog problema, jer ni sabor ni sinod se nisu uzbudili oko dokaznog materijala iz Niagare. Kako bih kada su ga miševi izgrickali. A vele da je i sabor bio vruć, jer zaboga čitavih sedam dana se svađalo oko liturgije. Episkopi bez kojih crkve nema ne znaju kako treba da se služi liturgija?

Dakle sada neki govore kako su se razočarali i u samog Longina. Dok neki se smeškaju, oni koji su ga bolje poznavali, znali su da on sve što kaže, taj ništa činjenicama ne pokriva. Što znači da i Longin laže. I te kako. Još za razliku od Georgija koji je glup i brutalan, Longin je mnogo više sofisticiraniji, lažov.

Dakle ”crkva” koju samo čine episkopi bez naroda, i ne može da radi u korist i za narodno dobro. ”Crkva” koja ne postoji bez episkopa, a može bez naroda, svakako će raditi za interes episkopa, a ne za ičiji drugi interse. Zato narod mora da shvati, da on mora svoju crkvu da gradi na čvrstoj veri, a ne na lažnim propovednicima. Bio je je SA Sabor, i ni jedne reči, ni jednog pomena i utehe narodu sa tog sabora nije upućeno. Borili se ljudi za svoje stolice. Jer šta će takvima narod. Sami su sebi dovoljni, isto kao i režim koji im je omogućio da se zadovolje položajima koje ne zaslužuju. Avaj, kako bi se drugačije moglo shvtaiti i razumeti, nešto gde je potrošeno silno vreme i novac da se nazove SA Sabor, i da se svo vreme raspravlja o bogosluženju. Sve je to moglo da se završi u nekoliko rečenica. Postoji tipik po kome se služi, a onaj ko od njega odstupi biće podvrgnut disciplinskim merama. Idemo dalje. Ne ne mogu ovakvi napred, oni tvrde da novatorije koje oni uvode u bogosluženje je povraćaj nekim starim pravilima. Dakle ne napred nego nazad. I da bi komedija bla još veća izdato je saopštenje, u kome se kaže da je SA Sabor doneo odluku da se zbog okolnosti, mora nastaviti da se služi po tradicionalnim pravilima.

Već tri dana kasnije, svak služi kako mu se sviđa. Dakle i ono što su se dogovorili nisu u stanju da održe. Zato neko i s pravom reče da sve ovo liči na jedna veliki cirkus. Bogami i u cirkusu se poštuju pravila, kako akrobate ne bi posle predstave završili u bolnicama. Dakle i u cirkusu postoje, utrenirana i ugovorena pravila koja se ne krše. U ”crkvi” koju čine episkopi bez naroda, ne postoje pravila.

Tuga je još veća u tome što je ovakve cirkusante teško sprečiti u njihovim namerama. To je jedan čudan sastav, koji ne vodi ničemu dobrom osim u propast. To svi koji su van ovoga cirkusa vide, znaju i osećaju. Ali ne i oni koji u ovoj tragi komediji igraju glavne uloge. Jer za njih je ta predstava velika, a oni joj na žalost nisu dorasli. Nemaju ni znanja ni umeća, niti pak pobuda da poprave uloge.

Treba li biti zabrinut? Da, ali ne i razočaran. Njihovo učenje je tanko, slabo i nema nikavog odjeka u narodu. A zašto? Jedan od retko čestitih episkopa, možda, u današnjem episkopatu postoje još dvoica ili trojica njemu sličnih i to je sve, napisao je jednom u pismu Pavlu današnjem srpskom Patrijarhu. ”Glas naroda je glas Božiji.” Ima li veće istine od ove? Jer ako je naš Otac, On koji nas je i stvorio, onda je naš glas njegov glas. Mi smo od njega i po njegovom naličju stvoreni. Da budemo pravični i slobodni. I zato je On i odredio da mu narod bude temelj crkve Njegove, a građevina čvrsta vera narodna. Krov bi trebalo da budu propovedninici. U doba neznabožačkog komunizma u krov je ubačeno mnogo lošeg materijala pa je on na žalost procurao. Preti opasnost velika da se i građevina do temelja sruši. Ali temelj je izgleda daleko bolji, i ne da čak i pored silnih kiša da se građevina, ona čvrsta vera poruši.

Bilo bi potrebno da se krov popravi. Ali za popravku krova građevine kakva je crkva potrebni su proptomajstori, a ne neuki i loši šegrti.

U svakom slučaju, kiše sve više padaju i bujica nadolazi. Seizmolozi tvrde da posle jakih kiša dolaze zemljotresi. Nije potreban ni jak zemljotres pa da sa jedne čvrste građevine loš krov sklizne u nadošlu bujicu. Kada će se to sve dogoditi. Uskoro, mnogi tvrde.

Janko Bojić





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo