Вести

„Saopštenje za vernike crkvene opštine SPC -Minhen: Obaveštavaju se vernici da će se u nedelju 27.05.2007 na Duhove posle Svete Liturgije u sali crkvenog centra održati informativni sastanak u vezi sa stanjem u crkvenoj opštini (e.V. trenutno u likvidaciji), a posebno sa posledicama

piše: S.Marjanović

sudske odluke, prvog Zemaljskog suda u Minhenu od 2.-og aprila 2007 god. Takođe će biti stavljeni u izgled i planovi za budući život i rad u crkvenom centru, kao i izbor članova privremenog inicijativnog odbora crkvene opštine (e.V. trenutno u likvidaciji)“

Ovakav gornji tekst saopštenja je protekle nedelje za vreme i posle Svete Liturgije u Hramu Sv. Jovan Vladimir u Minhenu deljen minhenskim parohijanima. Kao i svake godine na duhove, minhenski crkveni centar bio je pun naroda. Svi pletu venčiće od trave koja je prekrila crne mermerne ploče hrama. Milina jedna. Crkva dupke puna, podrum prepun ljudi koji čekaju u red da upale sveću, za zdravlje živih i „oprost duše“ mrtvih. Takav je red u pravoslavnih srba.

Na kraju Svete Liturgije (koja se služi po starom?) eparhijski tužilac Čortanovački, koji eto ne voli da se fotografiše ali voli da zajedljivo ismejava vernike koji boluju od Dijabetisa, je javno pročitao gore navedeno saopštenje i glasno pozvao vernike da nikako ne prisustvuju ovom informativnom skupu. Što bi narod rekao, javno „minira“ sastanak.

To je bilo na kraju liturgije, koja na duhove traje malo duže nego obično. Već posle pola sata, sva trojica minhenskih sveštenika trijumfalno, i uz zvižduke i pljesak malobrojnih bukadžija uleću u veliku salu. Ali avaj, slobodnih mesta više nije bilo. Sedoše sa strane gde obično sede novinari, fotografi i pomoćno osoblje. Narod, valjda poslušao „tužiočev“ poziv da ne prisustvuje sastanku, e paz’ da neće.

Neverovatna logika. Prvo su ovakve sastanke Vladika i njegovi sveštenici nazivali pobunjeničkim, sektaškim, anticrkvenim, a onda su javno terali narod da ne prisustvuje ovakvim sastancima, i na kraju, uletoše, onako duhovno na prepad, i sedoše sa strane. Sve bi bilo u redu da su svoje „galamdžije“ bar malo naučili kultivisanijem ponašanju. U sali oko 230 ljudi i oko desetak nazovivernika koji se deru, zvižde i arlauču kao da ih neko, ne daj Bože „dere“. Valjda su hteli da se pokažu pred nemačkim advokatom, kako su eto, posle dugogodišnjeg boravka u Nemačkoj naučili da se ponašaju, doduše nemačkim jezikom još uvek slabo vladaju.

Doduše, bilo je vatrenih i „kvalifikovanih bukača“ -to su oni koji se razumeju u horsko pevanje i komponovanje. Alal vera, majstori muzikanti.

Moram da spomenen i nezaobilaznog „druga“ koji je već godinama u vladikinoj upravi ili pored uprave minhenske crkvene opštine. Kada ovakvom čoveku, kulturno tri puta kažete: Pomeri se!  On vas sočno ali ljutito „otera u majčinu“. Kada mu ukažete na vulgarnost njegovog izražavanja on vam pred svima odbrusi: „Puši bre……“. Pošto ni tu nije kraj, priskače supruga „druga“ (kaže da je iz Beograda) i verbalno vređajući i usput spominjući decu pokušava fizičkom silom da autoru otme fotoaparat i ostalu novinarsku opremu. Epa, malko ste preterali dragi drugovi i drugarice pioniri. Po svemu sudeći radovaće se nemački advokati i deca na kosmetu.

Evo i nekoliko pitanja za razmišljanje. Koliku, zvaničnu platu imaju naši sveštenici u Minhenu. U rangu dobro plaćenog inženjera ili lekara koji ima privatnu ordinaciju? Mora li sveštenicima da se plaća lizing za nove automobile. Oni upućeniji kažu da im se i stanovi plaćaju. Šta je sa novcem sa ikona. Kažu da svaki domaćin kada sveštenik dođe u kuću da osveti vodicu (Krsne Slave) „gurne“ svešteniku u torbu po 10 svežih bavarskih jaja i kilo slanine. Ko u stvari kontroliše ispravnost….jaja i slanine. Epa, izgleda da nema, ama baš nikakve kontrole, a pokvarena jaja mogu da budu opasna po zdravlje.

Ma, jedno je sigurno. Naši su sveštenici u Minhenu, a i šire, žedni! Jeste, žedni i uzimaju koliko im treba. Nažalost ima puno onih koji neznaju koliko su žedni ni koliko im treba. Teško nama, sa njima -žednima.

Na ovo pitanje niko nema odgovor. Koliko i šta treba da se desi, pa da narod srbski progleda.

Srđan Marjanović